СРБИ НА ОКУП Од наше драге сестре из Русије смо добили савет да понекад прочитамо акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе ПОЧАЈЕВСКЕ јер она штити земљу од напада агарјана, иновераца и безбожаца. Можда на тај начин помогнемо одбрани наше свете територије Косова и Метохије! Почајевска икона Мајке Божије се празнује 5. августа / 23. јула.

*****

ЧУДОТВОРНА ИКОНА – ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ПОЧАЈЕВСКА

Један од тих подвижника изашао је ноћу на сам врх горе ради обављања уобичајене молитве и одмах је видео у огњеном стубу Пресвету Богородицу која је стајала на камену. Старац је известио о дивном виђењу свога саподвижника и обојица су са страхопоштовањем и трепетом гледали и Божанствено јављање. То виђење је гледао и пастир са дечицом који су напасали под гором стадо и успевши се на гору срели су та два монаха, прославили су Богородицу ради јављања и за добродетељни знак остављен од ње на месту јављања.

Пресвета Дјева је на површини камена оставила утиснут отисак од десног свог стопала које је било напуњено бистром водом. Под стопалом Владичице наше, тврди камен је омекшао као восак и источио воду живу. У тој стопи никада не нестаје воде, без обзира на то што безбројни поклоници непрестано пуне њоме посуде своје на исцељење недуга. Јављање Божије Матер на Почајевској гори и настанак отиска Њене стопе у камену било је 1340. год. Од тог времена Почајевска гора је постала станиште Божанствене славе, а отисак стопе Преблагословене Марије је непотрошиви источник великих чудотворења.

Године 1595. Константинопољски митрополит Неофит, путујући у Русију, из захвалности за указано му гостопримство, велепоседницу Ану Гојску благословио је иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку та светиња није била позната многима, но ускоро од иконе су се почела дешавати чудеса, и сама Ана Гојска је почела указивати посебно поштовање према икони и запалити пред њом неугасиво кандило, јер је имала виђење Богоматере која јој се јавила осијана светлошћу. Ана Гојска се задивила ради благодатне силе која је исходила од иконе Богоматере, но када је брат Филип Козински, који је био слеп од рођења пришао, са сузним молитвама светој икони и ту је прогледао. Тада се она уплашила да тако благодатну светињу држи у свом дому и зато је 1597. год. уз присуство многобројног народа, икона однета са свећама и молебним пјенијем у Почајевску обитељ и од тада на вечно чување иноцима који обитавају у пештери. Ускоро је на стеми била устројена црква у част Успенија Богоматере.

По смрти Ане Гојске, сва њена имања а и сама Почајевска гора дошла је у наследство Андреју Фирлеју који је живео у местачцу Козину. Он, будући лутеран, мрзео је Почајевски манастир и његове иноке, и увек се старао да их угњетава. Он им је одузео земљу и шуму. Наредио да се запале келије, да се бију монаси, и забрањивао народу да долази на Почајевску гору на поклоњење чудотворној икони и стопи Пресвете Богородице. На крају је решио да узме од њих чудотворну икону, и са мноштвом наоружаних једномишљеника напао је 1623. год. на манастир опљачкао црквена добра, ризницу, однео је и саму чудотворну икону. Као печат богохулства је то што је рекао жени да обуче црквене одежде и да узме чашу у руке и да дође у друштво оних што пирују, и да излажу хули православне и свету икону. За такво богохулство његова жена је тог минута била кажњена, судом Божијим њу је запосео зли дух и страшно је мучио док Фирлеј није вратио чудотворну икону у Почајевску обитељ. По враћању иконе у манастир неоскудно су се продужила изливати од ње различна чудотворења. Вест о таквим чудесним збивањима брзо се разнела по свим крајевима земље руске и са свих страна су почели притицати к њој у масама поклоници тражећи помоћи и спасења и милосрђе Божије.

Међу многим чудесима од Почајевске иконе Богородице, особито је знаменито чудесно избављење обитељи 1675. год. од Турака, који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Божије Матере, монаси су се сву ноћ молили и певали пред чудотворном иконом акатист, и када су возгласили: „Изабраној победоносној Војводи“ одмах се Пресвета Дјева јавила у светлој одежди окружена анђелима са голим мачевима. Изненада је Турке ухватио страх и они су нагнали у бекство.

Године 1770. када су Почајевску обитељ заузели унијати, основана је била посебна комисија да би се потпуно иследило предање о чудотворној икони. Из тога се види да су на поклоњење Пресветој Богородици долазили и исцељење од ње добијали не само православни и унијати но и хришћани латинског исповедања, чак и Јевреји, који су по исцељењу примали православну веру.

Године 1831 по враћању Почајевског манастира под православну управу он је назван Успенском Почајевском лавром. Православни хришћани су имали према Почајевској светињи велико страхопоштовање, и њој на поклоњење су притицало је велико мноштво богомољаца из удаљених места Русије.

Почајевска икона Мајке Божије се празнује 5. августа / 23. јула.
Молитва Њој изазива милосрђе и покајање, пружа утеху и наду, избављење од животних невоља, болести…

*****

АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе ПОЧАЈЕВСКА
прославља се 23.јула/ 05.августа
(чита се за милосрђе и покајање, пружање утехе и наде, избављење од животних невоља, болести…)

Кондак 1.
Изабраној Војвоткињи рода хришћанскога и

Икос 1.
Архангео Гаврило први Ти рече: ”Радуј се”, када Ти зачеће Сина Божијег благовести, а након преславног Успења Твога такву Ти хвалу све силе ангелске на небесима приносе. Како се ми, грешни, усућујемо да гласове своје гласовима бесплотних придружимо? Сећајући се милосрђа Твога према свима што се кају, уста наша с љубављу отварамо и овако говоримо:
Радуј се, Бездане милости и неисцрпно Море љубави!
Радуј се, блага Заступнице рода хришћанскога!
Радуј се, неразрушива Стено почајевске обитељи!
Радуј се, јер си оковима љубави људе православне на гору почајевску привукла!
Радуј се, јер сваку жалост из душа наших изгониш!
Радуј се, јер нас чудотворна икона Твоја, као звезда са горе почајевске, руководи!
Радуј се, јер молитве које јој узносимо нападе страсти брзо одбијају!
Радуј се, јер си јављањем својим на овој гори људе утешила!
Радуј се, јер си нам отисак стопала свога на њој оставила!
Радуј се, Одважности верних!
Радуј се, добро Утврђење колебљивих!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 2.
Пустињаци и земљоделац Јован боси што видеше на стени Пресвету Богородицу у огњеном стубу, траг стопала Њеног целиваше и водом се што из камена потече окрепише, кличући Богу: Алилуја!

Икос 2.
Тражећи да сазнамо непознато о јављању Твоме, Богородице, у овом се уздању утврђујемо, јер си најпре од Агарјана, а затим и од јеретика Православље на гори почајевској оградила и тога ради у храм Твој свети долазимо и топлом вером срца своја испуњавамо говорећи:
Радуј се, Тврђаво истинске вере!
Радуј се, Разобличење зловерја!
Радуј се, јер Те некада Неопалима купина синајска наговестила!
Радуј се, јер си се овде роду хришћанском у стубу огњеноме јавила!
Радуј се, јер Те младићи што су у пећи огњеној горели и росом се спасли предизобразише!
Радуј се, јер исцељени водом потеклом из отиска Твога стопала о благодати Твојој приповедаше!
Радуј се, јер си земљу нашу, од Агарјана некад разорену, јављањем Твојим тада утешила!
Радуј се, јер и сада многим знамењима оне што се овде моле снажиш!
Радуј се, јер покајнике брзо услишаваш!
Радуј се, јер си подвижницима помоћ и уточиште!
Радуј се, јер неразумне уразумљујеш!
Радуј се, јер малодушне крепиш!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 3.
Двоструку си силу благодати показала, Владичице, на гори почајевској, када си место јављања свога након три стотине година иконом Својом обогатила коју си из руке светог Неофита Јелина што из Москве пристиже најпре бољарки Ани даровала, а затим од ње у обитељ почајевску прешла, на радост људима што Богу кличу: Алилуја!

Икос 3.
Имајући у дому своме икону Твоју, Богородице, бољарка Ана виде исцелење слепорођеног њеног брата Филипа и распламса се духом ревности за славу Твоју, због чега пустињацима почајевским од камена обитељ устроји у име пречасног Успења Твога, да би они, што се у њему клањају чудотворној икони Твојој, овако клицали:
Радуј се, јер си нам ризницу богату у икони Твојој светој предала!
Радуј се, јер си од светитеља дарованом иконом Својом земљу нашу посветила!
Радуј се, јер душе наше од богатства земаљског одвраћаш!
Радуј се, јер си нас научила да у славу Божију певамо!
Радуј се, јер гледајући на Твоја чудеса, ка небесима срца своја узносимо!
Радуј се, јер се у обитељи Твојој као у предворју раја осећамо!
Радуј се, јер си људе православне иконом Својом утешила!
Радуј се, јер људе са свих страна на молитву у обитељ почајевску призиваш!
Радуј се, јер се њоме вера умножава!
Радуј се, јер се њоме униније изгони!
Радуј се, монаха почајевских стално Радовање!
Радуј се, мирјанима непостидно Уздање!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 4.
Бура безумља јеретичког, устремивши се на Твоју свету обитељ, Владичице, руком злобних иконобораца икону Твоју опљачка и на хуљење их подстакну, али убрзо гневом Божијим би обуздана и тај гнев бестидне хулнике, као Артаксеркса и Ирода обори и у болест баци, јер су се над светињом Твојом изругивали, не знајући да Богу ускликну: Алилуја!

Икос 4.
Иноци почајевски и сви православни, слушајући како се икона Твоја, након што је седамнаест година била заробљена код јеретика, од постиђених хулитеља враћа у свету обитељ, одмах јој у сусрет изађоше и плач свој у радост променише, кличући Ти:
Радуј се, хришћанима Уточиште!
Радуј се, јеретика Разобличење!
Радуј се, јер обитељ почајевску ниси иконе Своје лишила!
Радуј се, јер си злохуљење иконобораца посрамила!
Радуј се, јер и нас учиш да у несрећи не очајавамо!
Радуј се, јер нам заповедаш да праведном суду Божијем верујемо!
Радуј се, јер се иконом Твојом у нашој земљи Православље утврди!
Радуј се, јер се њоме читава васељена удостоји да оваплоћену истину добије!
Радуј се, јер дуготрпљење Божије подражаваш!
Радуј се, јер у трпљењу људе Твоје утврђујеш!
Радуј се, јер смирени од Тебе утеху примају!
Радуј се, јер се горди Тобом смирују!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 5.
Онима, што траже спасење, показала си се као Богом послана звезда која их Сунцу Правде приводи, јер си се и на земљи, у Кани Галилејској, као заступница људи пред Сином Твојим показала, а тако и након Твог преславног на небо узношења, будући да молитве за верне са свих крајева земаљских к Сину Своме приносиш, док овде, на гори почајевској, исцелења многа од Њега дарујеш људима који Му кличу: Алилуја!

Икос 5.
Људи који притицаху на гору почајевску, како у старини, тако и у ове дане, видеше мноштво исцелења која Ти дарујеш, и у срцима својим утврдише жељу за спасењем душе, и покајање за своје грехе усрдно принеше, овако Ти кличући:
Радуј се, слепих Прогледање и хромих Исцелење!
Радуј се, ђавоиманих од демона Избављење!
Радуј се, јер си заробљеног монаха у обитељ Твоју кроз ваздух чудесно вратила!
Радуј се, јер си умрлог младенца Симеона на молитву старице васкрсла!
Радуј се, јер се у овим знамењима сила Твојих древних чудеса опет људима јави!
Радуј се, јер ни у ове дане у исцелењима пред Твојом чудесном иконом не оскудеваш!
Радуј се, јер се у целом свету од икона Твојих исцелење дарује!
Радуј се, јер молитеље и другим духовним даровима обогаћујеш!
Радуј се, јер се иконом Твојом православни хвале!
Радуј се, јер њеној помоћи и маловерни притичу!
Радуј се, земнородних Уздање!
Радуј се, чинова небеских Радости!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 6.
Као проповедници славе Пречисте Дјеве показаше се и Агарјани што су на обитељ почајевску напали и виђење Пречисте Богородице са преподобним Јовом најпре нису разумели. Када се пак стреле које су они пуштали на њих саме устремише, силу Богородице познаше и покајање због безумља свога принеше, са вером ускликнувши: Алилуја!

Икос 6.
Заблиста виђење Твоје, Владичице, на гори почајевској, када братство обитељи, од Агарјана опкољено, са великим вапајем молитве пред иконом Твојом и гробом преподобног Јова узнесе. Када пак братство виде Агарјане где беже пометени овим виђењем, одмах Ти с радошћу овако ускликну:
Радуј се, Избавитељко и Спасење наше!
Радуј се, Помоћнице рода хришћанскога!
Радуј се, јер си безбожне непријатеље од светиње Твоје одагнала!
Радуј се, јер их ка покајању приводиш!
Радуј се, јер од иконе Твоје и невидиви непријатељи спасења нашег дрхте!
Радуј се, јер Ти се и ангели и праведници на небесима клањају!
Радуј се, јер си преподобног Јова у молитву Своју прихватила!
Радуј се, јер си виђењем оним Агарјане крштењу привела!
Радуј се, јер се Тебе ради неки од богобојажљивих Агарјана овде као иноци појавише!
Радуј се, истине непрестано Доказивање!
Радуј се, заблуделих Уразумљење!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 7.
Желећи да у срцима хришћанским распламса жељу за вечним животом, Пресвета Богородица болесне чудима Својим исцељује, демоне изгони, ропства ослобађа, мртве васкрсава, да бисмо и сви ми, чуда Божија познавши, земно ненавидели и о душама се својим старали, непрестано кличући Богу: Алилуја!

Икос 7.
Нове и још веће недаће претрпе обитељ почајевска када, заједно са целом земљом Волинском, преваром беше отргнута од Православља и јеретицима предана, а онда се, након сто десет година, поново хришћанима врати, и у њој православни монаси који се вратише свете мошти преподобног Јова из скровишта изнесоше, а чудотворној икони Владичице припадоше и ускликнуше:
Радуј се, Заштитнице Православља!Радуј се, јеретика Разобличитељко!
Радуј се, јер обитељ Своју до краја ниси напустила!
Радуј се, јер си нас страху Божијем научила!
Радуј се, јер се заступништвом Твојим земља Волинска у Православље врати!
Радуј се, јер се Твојим уразумљењем још од древности многи јеретици покајаше!
Радуј се, јер у свету Лавру Своју опет верне на молитву призиваш!
Радуј се, јер овде и невернике учиш да се светињи православној клањају!
Радуј се, јер јој праведници непрестано кличу!
Радуј се, јер се њоме и посрнули покајању приклањају!
Радуј се, јер одступнике вери враћаш!
Радуј се, јер прелешћене ка светлости истине приводиш!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 8.
Необично чудо у Теби гледамо, Богомајко, јер се целивањем Твоје свете иконе и кропљењем водом почајевском телесне болести исцељују, као што се и душевне страсти виђењем светиње Твоје одгоне, а права вера утврћује и умилење испуњава срца нама који кличемо: Алилуја!

Икос 8.
Ја, недостојан, сав се испуних грехом, предадох се световном расејању и за душу своју немаран постадох, али погледах на икону Твоју свету и видех да безбројним људима што овде долазе просветљење дарује, па се опет на пут спасења вратих и радосног срца овако Ти ускликнух:
Радуј се, Ризнице чистоте!
Радуј се, Бездане милости!
Радуј се, јер се Сину Своме за верне непрестано молиш!
Радуј се, јер мољења грешних не одбацујеш!
Радуј се, јер Тобом многи од очајања греховног утекоше!
Радуј се, јер оне што призивају име Твоје од пада подижеш!
Радуј се, јер се Тобом иконоборачка јерес у васељени порази!
Радуј се, јер се иконом Твојом истинска вера у Волинску земљу врати!
Радуј се, јер душе ка подвигу целомудрености узводиш!
Радуј се, јер увређене да праштају учиш!
Радуј се, наших срца Умилење!
Радуј се, душа наших Уздање!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 9.
Сва одступништва и заблуде јеретичке опростила си покајаном народу Волинском. Владичице, и опет сн извор исцелења од чудотворне Твоје иконе и трага стопала Твога на гори почајевској у православној Лаври Твојој људима открила, ако принесу Богу покајање за грехе своје и ако Му, не сумњајући у Твоју помоћ, ускликну: Алилуја!

Икос 9.
Као проповедници славе Твоје, Владичице, показаше се слепи и хроми, које исцели икона Твоја, православним људима враћена, као и нека од јеретичких жена која Те у помоћ призва и након исцелења истиниту веру исповеди, због чега Ти овако кличемо:
Радуј се, Цара Небеског умилостнвљење!
Радуј се, стална Заступнице земних!
Радуј се, јер си неку жену од лутеранске јереси исцелењем одвратила!
Радуј се, јер си све људе у истину Православља уверила!
Радуј се, јер Тебе ради православни толико пута Агарјане победише!
Радуј се, јер Тебе ради од Латина одвраћени веру православну опет пригрлише!
Радуј се, јер сви верни према њој молитвено очи уздижу!
Радуј се, јер икону Твоју и они што се моле за упокојење мртвих у помоћ призивају!
Радуј се, јер помажеш и онима што Ти ради житејских потреба притичу!
Радуј се, јер христољубивим војницима у бици помажеш!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 10.
Желећи да спасеш, Пречиста Богородице, старицу једну што је у латинском слепилу била и унуку малу имала, Православљем просветљену, али слепу телесним очима, обема си добро учинила и на гору почајевску упутила да се чудотворној икони Твојој поклоне, и ту си слепу девојчицу чудесно исцелила, а старицу научила да православну веру исповеда, кличући Богу: Алилуја!

Икос 10.
Као стена неразрушива истините вере показала си се, Владичице, и као што безбожни јеретици упорно одбијају да Те као истинску Богородицу прослављају, тако и православни у вери Твојој непоколебиво остају, и неће да се одврате од молитава које Ти приносе, због чега ушима својим речи јеретичке не прихватају, него не престају да Те хвале благодарним срцем. говорећи:
Радуј се, хришћанима Радости и Утехо!
Радуј се, чинова ангелских Славо и Поклоњење!
Радуј се, јер нас од варљивих речи јеретичких одвраћаш!
Радуј се, јер сећањем на милости Твоје ум наш ка Богу узносиш!
Радуј се, јер си свете апостоле за Успење Твоје на облацима ваздушннм призвала!
Радуј се, јер и хиљаде грешних људи у тај дан на гори почајевској сваке године сабираш!
Радуј се, јер иконе Твоје ради тешкоће пута хришћани као слатки починак подносе!
Радуј се, јер се и лењиви због иконе Твоје старају да их подражавају!
Радуј се, јер монасима она помаже да преварну сладост живота мирјанског благодаћу Твојом забораве!
Радуј се, јер их спречаваш да се страшним сновиђењима враћају!
Радуј се, најлепша Круно Цркве Христове!
Радуј се, несавладиви Штите земље наше!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 11.
Појање благодарно за доброчинства Твоја у целом свету хришћани Ти узносе, као тамјан што непрестано усходи ка небесима. и зато Те молимо да се не одвратиш ни од наших убогих мољења и да благодат покајања подариш онима што Богу певају: Алилуја!

Икос 11.
Светлост живота привременог и уздање у Живот Вечни показала си, Владичице, човеку неком у Бесарабији који на самрти беше, али је изненада, по окушању свете воде почајевске, оздравио, а роћаци његови, када то видеше, у умилењу и страху Теби ускликнуше:
Радуј се, болесних Исцелење!
Радуј се, јер ожалошћене слушаш!
Радуј се, јер и смрт која је дошла прогониш!
Радуј се, јер нам се Тобом поуздана и сваке сумње лишена вера даровала!
Радуј се, јер се предсказање Гаврилово пред нама извршило!
Радуј се, јер Те н сада, по речи Твојој, сви нараштаји блаженом зову!
Радуј се, јер си гору почајевску, као местоТвог обитавања. освештала!
Радуј се, јер си овде нови Назарет показала!
Радуј се, јер никога надања ниси лишила!
Радуј се, јер све молитве топло прихваташ!
Радуј се, јер нам здравље дарујеш!
Радуј се, јер нас ка спасењу узводиш!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 12.
Благодат исцелења и молитвеног умилења што са Твоје иконе, Владичнце. истнче. нека не буде узалудна за душе наше које грехова ради у камену безоссћајност члпадоше. Ти пак као она што власт има да мртве васкрсава. и наше душевно мртвило оживи, и помислима добрим срца наша озари, како бисмо, омрзнувши прелест греховну, ускликнули Богу: Алилуја!

Икос 12.
Појући о чудесима Твојим, у обитељи почајевској јављеним, молимо Те, Богородице, да лице Своје од нас не одвратиш, и свима који на гору Твоју долазе и милост Твоју осећају, свако добро мољење испуни, да би Ти сви овако клицали:
Радуј се, свеправедног Бога умилостивљење!
Радуј се, Одважности хришћана пред Христом!
Радуј се, јер си тријумф вере у Лаври Твојој показала!
Радуј се, јер срца људска љубављу распламсаваш!
Радуј се, јер си људе овде удостојила да виде чуда, слична чудима древним!
Радуј се, јер се ова гора, као нови Синај, у земљама хришћанским прослави!
Радуј се, јер си Бога, који се на земљи јавио, у утроби Својој носила!
Радуј се, јер се молитвом Твојом људи ка Богу узносе!
Радуј се, јер си икону Твоју, као проповедницу спасења, у обитељи Својој оставила!
Радуј се, јер се траг стопала Твога, чудотворном водом испуњен, чудима прослави!
Радуј се, јер са висина небеских на слуге Своје мотриш!
Радуј се, јер верне на добра дела подстичеш!
Радуј се, Похвало почајевска и целога света Надо и Утехо!

Кондак 13.
О, свеопевана Мати Христова, која си љубављу Својом васцели род хришћански усинила, ми нисмо вешти да Ти похвале достојне испевамо, али љубављу Твојом подстакнути, ка чудотворној икони Твојој поглед узносимо и молимо Те: у борбама и невољама не остављај чеда Своја, која заступништву Твоме топло верују и Сину Твоме кличу: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

_______________________________
”АКАТИСТИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ” (књига I ), Библиотека ”Образ светачки”,
издаје Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског –Београд, л.Г.2001