Није лако живети међу народом који је одбацио веру и поштење. Тешко је живети у вртлогу рода неверног и поквареног, у вртлогу оних који гуше истиниту реч и животворни дах.

У таквом окружењу живот се своди на непрекидно одрицање од своје воље ради испуњења заповести Христових. Тек самоубијањем своје воље у овом нездравом окружењу може се угодити вољи Божијој.

Ту, на страшном, безбожном месту постојања, где у људским главама бучи пустош и паклени мрак, нема ни поштовања ни љубави, само огољена завист и мрзост.

Пред верног човека свакодневно се намеће избор, или, или. Или неком просути зубе или самоубити вољу за личном правдом.

Ако поступи по првом захтеву, личне правде, одступио је, привремено, од Бога, али је зато неверни и покварени род одступио од њега на неко време.

Ако поступи по другом захтеву, Божије правде, приближио се Богу, али како није неверном и поквареном разбио њушку, још више ће кидисати на њега.

Господе заштити људе твоје од рода неверног и поквареног, од бесних паса који круже чекајући да уједу. Од чопора псина неверних заштити и спаси да не доводе више у искушење људе Твоје.

*************

ЗАЛУТАЛИМ ПУТНИЦИМА

Марковић Рајица

Путници залутали у времену, намами вас погрешна станица и засени својим пијачним шаренилом.
Прекид пута, у својој котарици, носи прекид узлета и даха.
“Нискости узалуд чезну песму“ јер нема песме без духовног узлета и вечне речи на језику.
Немуштост и бесловесност превазиђене су станице на историјском путу човечанства.

Вратите се на пут Живота ви изгубљени.
Не прихватајте камене секире у своје руке.
Не пробијате њима нове путеве, не трошите узалуд, низашта стечену снагу усковитланог праха.
Прах земаљски неће узмоћи никад, и никад, да прође кроз завесу живота и смрти.
Дух је оно што ожиљава тело ништа не помаже.