Између нас и хрватске војске није било више никога…

Глас Косова и Метохије,
Александар Манда Мандић

‎…Пала је ноћ, топовска канонада је утихнула.

Пао је Книн. Пао је Двор на Уни и Војнић је пао, кажу и Глина је пред падом. Све пада а народ на путевима у три колоне, у једном правцу…

Све помешано, деца, старци, жене на тракторима, војска на тенковима, све стоји. Зировац се још није догодио али догодиће се сутра после подне… Када би барем знали ста ће се десити тамо и колико ће нам деце поклати на тракторима па да нагомиламо снаге и да се одупремо… Да изгинемо и ми, као ратници… Али то нисмо урадили…

Свима је у глави одзвањало „Окружење“ „опкољени“ какву ће нам сутра судбина смрт да приреди… Хоће ли болети… Ма само нека се заврши што пре.. Да не боли много…

Између нас и хрватске војске нема више никога.. Задње јединице су се повукле током вечери из правца Слуња и оставиле празан простор… Хрватска војска може доћи до јутра… До тада можемо по последњи пут очи да склопимо пре поласка према Двору, према спасу или према смрти…

Под на коме су лежала ратом и борбама исцрпљена браћа био је мекан као кревет… Сви су нашли свој кутак у мраку и покушали да узму мало сна до јутра. Радио је свирао, једина Српска станица која се чула, једини глас Крајине је био Радио Петрова Гора. Последња станица која је емитовала у етар…

Вести више није било, чула се само музика… Кроз полусан уснули ратници су слушали песму Тамо далеко… После ње је почела последња песма која је емитована у етар Српске Крајине… Песма „Креће се лађа Француска“…

Песма је утихнула, уморна војска је утонула у сан и радио Српске Крајине је прекинуо да емитује програм… Настала је тишина… Настала је тишина и ехо те песме која траје и дан данас…

****

Седамнаест година од „Олује“

04.08.2012 10:25-13:39, SMEDIA

У Србији и Републици Српској данас се обележава 17. годишњица страдања Срба у војној операцији „Олуја“ у којој су хрватске оружане снаге, у садејству с муслиманским снагама суседне Босне и Херцеговине, убиле укупно 2.650 и у егзодус натерале 340.000 људи. Патријарх Иринеј служио у Цркви Светог Марка парастос жртвама хрватске војне акције.

На данашњи дан 1995. године почела је хрватска војна акција „Олуја“ током које је убијено 2.650 Срба, а протерано преко 340.000. Хашки трибунал пресудио да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват са циљем да се протерају Срби из Книнске крајине.

Војна операција „Олуја“ представља најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења извршених у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 процента жртава били цивили.

Према подацима „Веритаса“, од 1.922 жртве на подручју Крајине, 546 или 28 одсто су жене, од тога су две трећине старије од 60 година. Убијено је и 19 особа до 18 година старости, од тога деветоро деце узраста до 14 година, док је без родитеља остало 1.772 деце.

И данас још није расветљена судбина 975 особа, од тога 674 цивила, међу којима је 331 жена, док Хрватска и даље избегава ексхумације из познатих гробних места са најмање 413 посмртних остатака и отеже идентификације 263 ексхумирана, саопштио је „Веритас“.

„Олуја“ – злочиначки подухват

Операција „Олуја“, која је довела до пада бивсе РСК, према првостепеној пресуди Хашког трибунала хрватским генералима, представља „удружени злочиначки подухват“ с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом на челу, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима“.

Хрватска је ову операцију предузела, упркос томе што је на састанку у Женеви, а затим и у Београду, српска делегација прихватила предлог међународне заједнице о политичким преговорима на основу План З-4 за мирну реинтеграцију Крајине, који је Србима гарантовао политичку аутономију, а уз чврсте гаранције да ће поштовати примирје и да то подручје неће бити нападнуто.

Хрватске оружане снаге су, међутим, дан касније, 4. августа 1995, извршиле агресију на српску област Крајина под заштитом УН.

Према извештају хрватског Хелсиншког одбора за људска права, хрватске снаге су четири дана „неселективно гранатирале цивилна насеља у којима није било војних циљева, пљачкале и уништавале имовину Срба“.

Колонама српских избеглица муслиманска армија је блокирала путеве, а припадници хрватских снага убили су око 400 цивила који су аутомобилима и тракторима бежали из зоне сукоба. У нападима је коришћена и авијација.

Избеглице су каменоване приликом проласка поред насељених места, док су Срби који су остали у својим селима, већином старији људи, били изложени насиљу хрватских војника и полицајаца.

Око 400 људи је убијено у властитим кућама, око 700 је ликвидирано после завршетка борбених дејстава, а 3.200 који нису хтели или нису могли да напусте огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

У оружаном сукобу с далеко надмоћнијим и бројнијим непријатељем у коме је омер снага био 7:1, отпор око 31.000 припадника Српске Војске Крајине био је слаб и краткотрајан, па је сломљен после четири дана – 7. августа.

Извештаји војних посматрача УН кажу да је спаљено 22.000 српских кућа и других објеката, при чему нису поштеђени ни црквени, историјски, антифашистички и споменици културе.

Према попису Међународног комитета Црвеног крста, по завршетку „Олује“ на подручју некадашње РСК остало је мање од 8.500 Срба, углавном старијих и немоћних особа.

Савет безбедности УН, осим вербалне осуде, није изрекао никакве санкције Хрватској, а власти у Загребу тврде да су водеће светске силе одобриле напад на Крајину уз услов да акција буде „муњевита и без масовних злочина“.

За ратне злочине за време и након „Олује“ осим двојице хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача нико није осуђен, па ни њихов колега Иван Чермак коме се такође судило у Хагу.

„Олуја“ је била завршна операција у рату 1991-1995. током којег је у Хравтској убијено и нестало укупно близу 7.000, а протерано 404.887 Срба, од тога 141.887 из градова ван ратних дејстава.

За протеклих 17. година на огњишта у Хрватску се трајно вратило само 57.000 избеглих и прогнаних Срба.

Према подацима „Веритаса“, од 1996. до 2006. године у етнички мотивисаним нападима је убијено најмање 70 Срба, углавном повратника, а њихове убице у правилу остају неоткривене, док је 13 повратника извршило „самоубиства“ под веома сумњивим околностима.

Парастоси жртвама „Олује“ у Београду и Бањалуци
Поводом 17. годишњице агресије хрватских оружаних снага на подручје Српске Крајине и Републике Српске, српски патријарх Иринеј служио је у Цркви Светог Марка парастос жртвама хрватске војне акције „Олуја“.

Парастосу су присуствовали министар одбране Александар Вучић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић и бројни официри ВС, као и неколико стотина грађана.

Парастос жртвама „Олује“ биће служен у исто време и у Цркви Свете Тројице у Бањалуци у присуству председника Републике Српске Милорада Додика.После парастоса, на централном гробљу Светог Пантелије биће положени венци и одата пошта страдалима, а након тога у Колу српских сестара, у духу православних обичаја, биће служена даћа.