Српска амбуланта у Приштини, која ради у оквиру Центра за мир и толеранцију, једино место окупљања преосталих Срба у том граду, биће сутра „протерана“ из просторија које користи још од 1999. године.

31. 07. 2012.  Ј. Л. Петковић – Вести | фото: Бета

КО ЋЕ СУТРА ДА БРИНЕ О ПАЦИЈЕНТИМА: Др Славица Чанковић

Стари и болесни грађани неће имати где да потраже помоћ, јер им алтернативу нико не нуди. А све да би се тај простор који се налази на атрактивној локацији у центру Приштине и врата до врата са полицијском станицом претворио у кафић.

– Од косовске полиције нам је стигао налог да се иселимо 26. јула, или ће нам променити браву. Међутим, тог дана се појавило много новинара, дошли су из Кфора и Оебса, да би на крају Бајрам Реџепи рекао да можемо да останемо до среде. Нико нема на папиру да је власник, и није реч о томе да ми угрожавамо нечија власничка права.

Обавештено и Министарство здравља

Др Славица Чанковић једини је лакар у амбуланти, а њени пацијенти навикли су да могу да је позову за помоћ у било које доба дана. О томе шта се дешава са просторијама у Приштини у које је српске здравствене раднике сместио Унмик, и то не без разлога, каже да је известила и Министарство здравља Србије. Нада се да ће реакција власти ускоро уследити.

Вероватније је да некоме смета српске амбуланта, једино место у Приштини где Срби долазе по медицинску помоћ, где им стижу српске новине, где се информишу… Ради се о људима старима од 65 до 80 година који су у највећем броју и остали да живе у Приштини, каже лекарка Славица Чанковић, специјалиста опште праксе.

У амбуланти којој је и телефон искључен, за последњих 15 дана помоћ је затражило 90 пацијената. Прилично их је потресла вест о исељењу амбуланте.

– Осећају се као да ће бити потоп света, јер ова ординација за њих има вишеструки значај. Свако своје огњиште брани, али ако нас сутра истерају обећала сам да ћу одлазити по кућама, мада ни сама не знам како ћу то да изведем, јер немам санитет са којим бих путовала. Од марта, када је све почело, сви их здушно молимо да нас оставе на миру, а они нас терају. Ни неки алтернативни простор нам нису понудили. Заиста, као здравствени радник не могу да верујем да неко мисли да у 21. веку људима није потребна помоћ лекара, и да жели да је некоме ускрати, сматра др Славица Чанковић.