„ЋИРИЛИЦА“: ВАНРЕДАН УКАЗ О КОНАЧНОМ СПРОВОЂЕЊУ ЧЛАНА 10. УСТАВА СРБИЈЕ

                    Поштовани председниче Србије Томиславе Николићу,

          Одушевљени смо Вашим сталним истицањем да ћете се Ви држати Устава Републике Србије. То се у свету готово нигде тако стално не истиче, јер се подразумева. Али Вас разумемо, оправдавамо и у потпуности подржавамо. Ви сте видели да код нас већ седамдесетак година нико не поштује ни Устав ни законе у целини. Спроводило се досад оно што се некоме у властима ћефнуло. Што му није било по ћефу није ни спроводио.

          Из свега што сте и ових дана говорили о важности спробођења Устава нема шта да се избаци од прве до последње речи. Све прецизно измерено и тачно.

У том смислу Вас молимо да донесте некакву врсту хитног Указа у коме бисте казали да се мора хитно почети спровођење Члана 10. Устава Србије који је сасвим јасно и за полуписмене у првом ставу одредио да се српски језик, у складу с реченим чланом Устава, има одсада свуда у српском језику, као и што је било све до комунистичке диктатуре и насилног полатиничења Срба, има писати поново српским писмом (ћирилицом).

Верујемо да знате. Српска ћирилица је и од наших и од страних стручњака оцењена као најподесније писмо за природу српског језика. Подсећамо само на Бернарда Шоа који је изричито казао да је српска ћирилица најбоље, најсавршеније, наједноставније и напогодније писмо за писање српског језика, а оставио је богат свој фонд новца и документ у коме је рекао да се награди онај стручњак који измисли за енглески језик писмо слично данашњој српској ћирилици.

Пазите да Вас – нестручно, према политичкој ранијој лингвистици, тзв. сербокроатистици и противно сасвим јасном Члану 10. Устава Србије – неко не покушава да обмањује противно већинској вољи народа који је на референдуму потврдио Члан 10. Устава Србије и одлуку да се, поново, српски језик има писати код свих Срба (православаца без поговора) тим најбољим за српски језик – ћириличким писмом. Пазите да вас неко поново не заварава на комунистички начин о немогућој „равноправости писама у једном језику“ само у српском језику, о некаквом „богатству двоазбучја“ које је у два писма било намењеносамо за Србе и њихов језик, као и о некаквој лажној српској „привилегији“ на два писма. Два писма и стотине писама ваља знати, ако знамо и туђе језике, без знања језика, писмо ништа не вреди. Зато не допустите да Вам неко оспорава Члан 10. Устава јер је он у складу не само с већинским решењима питања писма у свету, него је у складу са свим решењима без исзузетка у Европи и целом свету. Нико на наш начин не пише свој језик  на два писма, баш као што нико нормалан не прави две војске (војску и паравојску) за једну исту државу. Тако исто, нико на свету не сачињава два писма за свој један језик, јер је то неодрживо, неприродно и бесмислено. Зато само Срби данас губе своје писмо, јер су му комунисти и квазистручњаци за српски језик увели туђе, друго писмо као параписмо. И због политичке и насилне подршке комуниста латиничењу Срба – Срби, ево, губе своје писмо па данас готово сви јавно пишу српски језик писмом које су раније користили само онај део покатоличених Срба и Хрвати. То није општесрпска латиница, није српско писмо, него је писмо које је Србима наметано у време окупација српскога народа и Србије, у време комунистичке диктатуре нарочито, у време српске лажне језичке науке – сербокроатистике.

Данас владају и даље велике заблуде међу српским стручњацима за језик и писмо. То су заблуде стручњака с лажним високим титулама, заостале из времена комунистичке диктатуре. Последњи Правопис српскога језика Матице српске из 2010. године  апсолутно је противуставан и накарадан у решењу питања писма. Против Устава не сме нико и ништа да буде у Србији, па не сме нити има икаквог разлога да буде противуставан и правопис

Зато нека Вам не буде оријентир тај очигледно неуставан нестручан Правопис, него се држите Члана 10. Устава, поготово што је тај члан Устава строго у складу с решењима питања писма у целом свету (једноазбучје) и напишите ванредан Указ у коме је довољно рећи:

„Захтевам да се одмах, у складу с Чланом 10. и са светском праксом, српски језик Срба мора без изузетка писати на уставно утврђен начин, односно српском ћирилицом. За ово су надлежни Влада Репбублике Србије, нарочито Министарство просвете, али и министарства за науку, културу и сва остала министарства која користе српски језик и писмо. Посебно су задужене инспекције Владе Србије да се ово одмах започне спроводити.

          Спровођење Члана 10. Устава Србије односи се на све области где се користе српски језик и српско писмо: на улици, у поштама, банкама, у трговини, у свим институцијама, без изузетка. За неуважавања Устава писати казне.

          Наравно, за мањинске народе и њихове језике и писма у Србији и даље важе сва уставна права предвиђена у другом ставу реченог Члана 10. Устава.

Овај Указ доставити:

Влади Републике Србије, Министарству просвете, као и свим споменутим и неспоменутим министрствима.

Дана ———————                                Председник Републике Србије

 Београд                                                               Томислав Николић“

Ставили смо наводнике да Вам, добронамерно, помогнемо у писању Указа, строго у складу с Чланом 10. Устава, а знамо да ћете Ви нешто у стилу, можда, и променити.

Садржај писма које упућујемо Вама, господине председниче, сматрамо значајним за спасавање српског писма ћирилице, па ћемо ово писмо учинити отвореним.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

          Сматрамо да је овакав указ важно и неизоставно донети зато што је до сада овај Члан 10. Устава најчешће багателисан и од власти и од стручњака. Једино је више од њега багателисан Устав у вези с нашом Покрајином Косовом и Метохијом. Али, свесни смо ограничења за ово друго. Пошто су нам на Косову и Метохији данас стране силе, ми немамо тамо нормалну контролу, па може бит некаквог оправдања што се Устав у вези с Косовом и Метохијом не може суштински поштовати, али се мора Устав поштовати званично и формално, јер је и то важно. Не сме се ништа потписати против Устава у вези с Косовом и Метохијом.

А кад је о примени Члана 10. Устава реч, та примена зависи једино од наше власти и наших стручњака. Њихова понашања морају се ускладити одмах с Уставом и морају бити примењиване оштрије казне ако се и даље неуставно српски језик пише латиницом коју користе само Срби католици насилно (а не знамо колико се Срба католика данас изјашњава као Срби) и Хрвати, и то писмом које је данас у свету регистровано само уз тзв. хрватски језик – политички успостављену посебну варијанту изворног српског језика који је политички преименован у Хрватској у „хрватски језик“.

Нови Сад, дана, 23. јула 2012.                              Драгољуб Збиљић, с. р.

­­­­­­­­­­­­­­­­­                                            _______________________________

                                                    (председник Скупштине „Ћирилице“)

Прилог нашем писму:

1. Отворерно писмо председнику Републике Србије Томуиславу Николићу

1. Књига „Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроастиста“, Ћирилица, Нови Сад, 2011. У тој књизи истражено је и предочено како је насилно латиничење Срба – кад жешће, кад блаже – спровођено већ хиљаду година.