Велики део човечанства верује да „Бог све види“, па су се људи брзо снашли и имитирајући бога решили да и они направе неку институцију, која би се у име државног благостања и среће, бавила посматрањем грешника разних фела. Има и једна слободна верзија народне шпијунаже којима су склоне доконе бабе, популарне у народу као бабе снајперке. Шпијунка им је главно средство надзора над недужним комшилуком.

22. 07. 2012. С. М. Томић – Вести

Како данас функционише државна безбедност у Србији углавном очајне грађане и не занима, али је прави скандал изазвао председник Србије Томислав Николић. Он се недавно пожалио јавности да му Безбедносно-информативна агенција шаље потпуно безвредне извештаје, од ситуације у Грчкој до података где је који грађанин приведен под дејством алкохола. „Ако је то БИА – ево поклањам и БИА, ВОА, ВБА да води ко год хоће. Ако имају само те податке, може опозиција да их води“, изнервирао се Николић и закључио да би он лично од места шефа БИА бежао као ђаво од крста.

У многим земљама тајне службе су често моћније од владе. Способан агент може врло лако да достигне и највишу власт. Стаљин је своју диктаторску каријеру отпочео као тајни агент Коба, а председник Русије Владимир Путин је био пуковник КГБ-а.

КГБ: Владимир Путин

Израелски премијер Јицак Самир је био функционер Мосада, Џорџ Буш старији је, пре него је ушао у Белу кућу водио ЦИА и истовремено био директор целокупне обавештајне службе САД.

ЦИА: Џорџ Буш

Најстарији писани траг о шпијунажи је глинена плочица стара 4.000 година, када је шпијун Банум из државе Мави на реци Еуфрат јавио свом владару да је приметио сумњиве светлосне сигнале у суседном непријатељском селу. У Библији Мојсије шаље уходе да испитају како изгледа живот у обећаној земљи Хаанан, па испада да су људи и божју реч шпијунирали.

Млетачка шпијунска служба деловала је по свим дворовима у Европи и турској царевини, плаћали су дукатима за извештаје што се тамо ради и говори, а сплеткарили и подметали где год су стигли.

У 16. веку државни секретар за обавештајне послове краљице Елизабете имао је на платном списку 53 стално плаћена агента у иностранству, те још 18 људи који су шпијунирали по потреби. У ту је обавештајну службу био укључен и Исак Њутн, који је писао упутства за агенте.

Сматра се да су српске уходе још далеке 1330. одиграле важну улогу у бици на Велбужду. Кад је у Србији основан Правитељствујушчи совјет 1811, први српски министар полиције био је Јаков Ненадовић, али је тајна служба била у рукама вожда Карађорђа, који је чак издао и законик о шпијунима, где је ухођење у корист Турака наведено као најтеже кривично дело.

Карађорђе је тако осудио неког Раку на пребијање ногу испод колена и руку испод лаката, а затим на стрељање, јер су устаници код њега нашли скривено писмо које је носио за београдског дахију Кучук Алију. Вујица Вулићевић био најпознатији устанички ухода, али се још не зна да ли је радио за Карађорђа или за Милоша, или за обојицу истовремено.

Темеље српске службе безбедности поставио је књаз Милош Обреновић у оквиру Попечитељства внутрених дела и Попечитељства војених дела, која су водили Димитрије Давидовић и Милета Радојковић. Њихов задатак је био да пазе „да се ко с непријатељем Србије не договара, противу Правитељства рђаве речи да не разноси и да се тајна дружества у Србији не плету…“ Најпознатији обавештајац и професионални полицајац Обреновића био је Сима Нешић, преводилац код Турака. Студирао је у Бечу трговину и банкарство, а користио је своја познанства са Јеврејима да преко њих дође до података о турској управи и војсци. Касније се убацио у турску управу као терџуман, односно тумач. Тако је могао да директно прислушкује и султановог изасланика Афир пашу. Нешић је погинуо на Чукур чесми 1862. од залуталог метка, док је раздвајао завађене Турке и Србе.

Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца темељи новог безбедносног система постављени су тек 1922. године. Само у Београду, који је имао 100.000 становника, у то време радило је 1.000 жандара и стотинак инспектора. Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до 1944. године. За четири године борбе са комунистима, тајна служба ухапсила је и саслушала 1.500, а стрељала 600 симпатизера КПЈ.

Бити комуниста у Југославији између два рата значило је често и бити обавештајац Коминтерне. Многи историчари тврде да су и Тито и Јованка били обавештајци. Прва државна служба безбедности била је ОЗНА – Одељење заштите народа, основана у Дрвару 1944. Титовим декретом. Агенти Озне били су „заштитници и чувари НОБ-а“. Одељење заштите народа водио је Александар Лека Ранковић.

Партизани: Ђилас, Тито и Ранковић

Антон Духачек у књизи „Исповест обавештајца“ тврди да су стручњаци са Запада нашу обавештајну службу сврставали као пету на свету.

Тровање је од давнина специјалитет ЦИА и КГБ. Као вођа украјинске опозиције Виктор Јушченко био је један од главних кандидата на председничким изборима 2004. Верује се да су га руски шпијуни отровали диоксином, којег је у крви било 50.000 пута више од нормалног. Његово лице је било потпуно деформисано, а политички противници тврдили су да је реч о „предизборној фарси“. Покојни румунски председник Николае Чаушеску највише се плашио тровања јер га је Фидел Кастро упозоравао да ће га ЦИА отровати преко одеће, па је специјална јединица румунске војске свакодневно шила одела за румунског председника. За сваки дан ново одело.

*****

Највеће тајне службе света:

ФСБ (КГБ је руска тајна служба, основана 1954, а заменио га је 1991. ФСБ, има 200.000-300.000 запослених)
ЦИА (америчка тајна служба, основана 1947, има 20.000 запослених)
БНД (основан 1956. године, има 6.050 запослених)
МИ6 (британска тајна служба, основана у 16. веку, данас има око 2.000 агената).
Мосад (израелска тајна служба, основана 1949, има око 1.200 агената)