ЛИПЉАН – Прије 13 година, 23. јула 1999. године, у само предвечерје, из засједе на њиви током жетве надомак Старог Грацка код Липљана убијено је 14 српских жетелаца, међу којима и једно дијете.

Срна – 22.07.2012 13:45

Масакрирана тијела Андрије Одаловића, Јовице и Рада Живића, Слободана, Мила, Новице и Момира Јанићијевића, Станимира и Бошка Ђекића, Саше и Љубише Цвејића, Николе Стојановића, Миодрага Тепшића и Милована Јовановића пронашла је патрола британског Кфора пошто је чула пуцње из аутоматског оружја.

Тог 23. јула 1999. године тадашњи администратор Косова Бернар Кушнер понудио је награду од милион њемачких марака сваком ко открије наручиоце и починиоце, како је рекао, овог гнусног злочина.

Упркос томе што, како тврде мјештани Старог Грацка, постоји „милион доказа“, до данас нико од осумњичених није изведен пред суд правде.

Трачак наде да ће злочинце сустићи правда дала је акција Унмик полиције од 16. октобра 2007. године, када је под сумњом да је  учествовао у убиству ухапшен Мазлум Битићи, Албанац из Великог Алаша, ослоњеног на Старо Грацко.

Послије једномјесечног задржавања у притвору, усљед недостатка доказа, осумњичени је ослобођен, што су породице убијених схватиле као „стављање тачке“ на случај.

„Морамо чувати успомене на наше покојнике. Није довољно изаћи до спомен плоче у центру села, запалити свећу и исплакати се. Колико ми је тешко после толико година схватити да сам изгубила домаћина, да су моја деца одрасла без оца, толико ме боли то што са децом не могу упалити свећу о задушницама или на данашњи дан на гробљу“, прича Весна Живић, супруга убијеног Рада Живића.

„Кажу да је минирано. Питамо се ако Унмик и Кфор нису успели да гробље деминирају како и за колико година ће то урадити Косовска полиција. Верујем да ни моја деца то неће доживети, јер је очигледно да је некоме циљ да избришу успомене на 14 недужних жетелаца, да ставе тачку на истрагу о којој се до пре неку годину толико причало“, каже Весна.

Упркос трагедији и свакодневном страху, очима упртим у спомен плочу у центру села која опомиње, породице настрадалих жетелаца, изузев појединачних из нужде исељених, кажу у глас да ће остати истрајне у намјери да се открију злочинци.

„Остаћемо истрајни да се открије ко је и по чијем налогу извршио масакр над нашом децом, јер одустајањем од захтева да се открије истина о њиховом страдању и помирењем са судбином да их више нема издали би и себе и наше сирочиће, којима је детињство протекло у сузама и у ишчекивању да се тата врати са њиве“, каже мајка браће Живић, Зорка Живић.

Додаје да одласком из овог села, насељеног у првој половини прошлог вијека Херцеговцима, не би добро учинили ни себи ни покојницима, жртвама, али би пустили на слободу убице.

„Нестао би њихов страх да ће их сустићи – ако ничија – оно Божја казна јер све док је у Старом Грацку неко од сирочића или чланова породица убице мирно неће спавати“, поручује Зорка.

Драган Одаловић, отац убијеног Андрије Одаловића, истиче да бол са годинама не блиједи, већ бива све јачи.

„Много ноћи у сузама. Много бола и туге. Сви ми недостају, али бол за сином не јењава. Спремали смо му свадбу, али злочинци су нас предухитрили“, са сузама и горким јецајем збори Драган, љубећи слику страдалог сина, коме на гроб не може изаћи.

У Старом Грацку ће и сутра бити служен помен испред спомен плоче подигнуте на згради Основне школе у центру села, на којој испод имена убијених жетелаца и Срба страдалих у НАТО бомбардовању пише „Памти, не заборави“.

Служећи парастос претходних година, епископи су понављали да од свих злочина које су тирани починили посебно мјесто по свирепости и безумности заузима злочин почињен над недужним жетеоцима.

„На месту где су убијени, као што су косовски божури изникли из крви косовских јунака, нићи ће нешто незаборавно и неуништиво, нићи ће памћење да су страдали невини Срби. Заборавити такав злочин значило би давање могућности да се и у будућности такви злочини понове“, ријечи су митрополита црногорско – приморског Амфилохија, које понављају породице настрадалих тражећи од државних власти Србије, међународне заједнице и ЕУ – њене мисије за владавину права да Старо Грацко ставе на листу приотета, јер док се не пронађу наручиоци и починиоци мира нема ни у души, ни међу људима.