Мештани Горњег Села код Призрена, Срби из засеока Горња Махала интерно расељени по централној Србији, моле за помоћ. Они тврде да је њихово родно место недавно у потпуности уништено, да су и згаришта спаљених кућа опљачкана, а са имања све посечено и однето. Подсећају да је почетком јуна и августа, након протеривања Срба 1999. године, спаљено 30 домова. Данас у Горњем Селу живи петнаестак повратника српске националности.

22. 07. 2012. 12:12 Ј. Л. Петковић – Вести

ОСТАЛИ ЗИДОВИ: Кућа Душана Поповића у Витомирцима код Пећи

– У Горњој Махали ниједна кућа није обновљена, осим једне у сопственој режији, а лешинари су ових дана до краја разорили нашу дедовину. Са згаришта скидају и односе лим, остале метале, дотрајале шпорете и остало покућство. Секу приватну шуму: орах, оморику, букву… Косе наше ливаде, беру воће. Нажалост, ово раде наше дојучерашње комшије уз помоћ „увезених“ пријатеља. Наши апели за помоћ код општинских власти у Призрену и полиције у Средској нису уродили плодом – каже лидер села Примислав Станојевић. Он додаје да интерно расељени у Горње Село иду само повремено, за Ђурђевдан, и то уз помоћ Министарства за Косово и Метохију.

ПОВРАТАК НЕИЗВЕСТАН: Брачни пар у Горњем Селу код Призрена

– Ми расељени широм Србије, данас не смемо и не можемо до својих кућа и на своја имања. Са сетом и тугом се сећамо и четворо наших драгих комшија, убијених у овим поратним годинама. Тражимо да нам неко помогне у обнови и заштити нашу имовину, јер желимо да се вратимо на своја огњишта. До данашњег дана нам нико није изашао у сусрет, а када бисмо имали шансу срећно бисмо живели у свом завичају – убеђен је Станојевић.

Не знају како да помогну

– У оваквим ситуацијама као што је наша, мало може да се уради. Када је све овако недефинисано, не постоји чак ни елемент такмичења нашег министарства и, рецимо, косовских задужених за питања Срба. То никако није добро, јер питање повратка није кампањски посао. Нема сумње да оваква дешавања заслужују реакцију, али њу је тешко сада очекивати – каже Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију.

Проблем са обновом куће има и повратник Душан Поповић из Витомирице код Пећи који се први, и за сада једини, вратио у свој родни крај.

– Нема те установе којој се нисам обратио за помоћ. На сву муку, снег је током зиме срушио кров, па смо је целу провели у тако прокислој кући – каже Поповић.

Његова породица је Пећ напустила 1999. године, а вратила се 2004. Прича како је то била једина српска улица у крају у коме је живео, са 25 кућа.

– Кућу су нам запалили, а ми смо један спрат обновили за нас, други за стрица, али нам је ове зиме снег срушио кров. Свима смо се обратили за помоћ, јер нико од нас не ради, и не знамо како да решимо проблем. Прву адаптацију куће помогле су нам стране организације, али нисмо добили намештај, што је писало у уговору који је требало да потпишемо. Кров је још тада био лоше урађен, па због тога нисмо хтели ништа да потписујемо. Имам утисак да им је само важно да се вратимо, да нас људи виде, а ту није било искрене жеље.

Поповић прича како је прво отишао у Гораждевац да затражи помоћ од представника српске власти, који су надлежни за Пећ.

– Ни за обнову, па ни за кров нису помогли. Само празне приче. А када одем да вадим лична документа, прво што ме питају јесте да ли сам платио порез за кућу! Ни од косовских институција није било вајде. Пребацивали су ме са једне институције на другу, да би ми на крају рекли да је кров срушио ветар могли би да помогну, а пошто је снег онда ништа – прича Поповић, чија породица већ 12 година покушава да се скући на релацији Беране-Пећ.