БАЊАЛУКА – До краја маја ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест месеци затвора – у истом периоду кажњено је 14 Хрвата на 164 године и шест месеци, док је 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.

ИЗВОР: СРНА, Правда

Ако се овим подацима додају и првостепене пресуде Суда БиХ, онда је 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мјесеци затвора!

За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако је и код Бошњака.

Из ових статистичких података лако је израчунати да су Бошњаци добили седам пута мање затвора него Срби (разлика је и нешто већа), а за кривично дело ратног злочина скоро пет пута их је мање у затворима.

До сличних закључака дошли би и ако анализирамо укупан број лица која су оптужена пред Тужилаштвом БиХ за кривично дело ратног злочина.

Према подацима Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске, Тужилаштво БиХ до 23. маја ове године подигло је оптужнице против 142 Србина, 35 Хрвата и 60 Бошњака. Потврђене су оптужнице против 37 Срба, 39 Бошњака и 16 Хрвата.

Овако необјективно процесуирање ратних злочина у БиХ већ годинама је „кост у грлу“ становницима Републике Српске и њеним политичким представницима. Када су почетком прошле године запретили референдумом о укидању Суда и Тужилаштва, који су узгред речено нелегалне правосудне институције, умешла се ЕУ и почео је структурални дијалог о реформи правосуђа.

Хоће ли ова друга реформа правосуђа за посљедњих десетак година обезбедити објективно и независно правосуђе још нико поуздано не зна. Многи аналитичари верују да се то не може обезбедити милионима евра које за правосуђе БиХ издваја Унија, ако нема политичке воље да се судије и тужиоци коначно оставе на миру да раде свој посао.

Тужилаштва на свим нивоима у БиХ, према најновијим подацима, имају у раду 1 320 предмета за кривично дјело ратног злочина. Готово још толико или тачније 1 203 предмета ратног злочина још није ни отворено!?

Како ће се и када решити сви ови случајеви када се пред судовима тренутно налази тек 117 предмета, нико поуздано не зна.

Ни после три састанка учесника структуралног дијалога и неких позитивних помака који су се у међувремену догодили у правосуђу у БиХ, представници Републике Српске нису ни приближно задовољни са процесуирањем предмета ратних злочина.

А и како би када су Тужилаштво и Суд БиХ до сада истраживали и судили углавном Србима, као да злочина на другој страни није ни било. А предмети за злочине над више од три хиљаде Срба у Подрињу, за Добровољачку улицу, Тузланску колону, за логор Силос, за злочине јединица под комадом Атифа Дудаковића и бројна друга стратишта широм БиХ већ годинама стоје у нечијим ладицама у Тужилаштву БиХ.

– Од шест циљева предвиђених Стратегијом за процесуирање ратних злочина до сада је испуњен само један – формирана је база података. Нешто се радило на преношењу мање сложених предмета са Тужилаштва и Суда БиХ на правосуђе ентитета и Брчко дистрикта, али још није почело процесуирање ни једног од тих случајева – рекао је за Срну директор центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.

Већ сада је јасно да ће то ићи споро и тешко јер у већини окружних и кантоналних тужилаштава и судова немају ни минималне услове за процесуирање таквих кривичних дјела.

Од 2009. до фебруара 2012. Тужилаштво Бих доставило је Суду БиХ 241 приједлог за преношење предмета ратног злочина ентитетском правосуђу и правосуђу Брчко дистрикта. Закључно са 31.мајем ове године, Суд БиХ одобрио је преношење 178 предмета, а 67 предмета није добило „зелено светло“ и остали су у надлежности Тужилаштва и Суда БиХ.

-Без обзира што је процес преношења мање сложених предмета ратних злочина са тужилаштва БиХ на ентитетска и кантонална тужилаштва у завршној фази, мислим да се неће битније побољшати садашње стање у процесуирању ратних злочина.

То се поготово неће десити ако Тужилаштво БиХ настави са праксом одабира предмета, тако да предмети у којим су жртве припадници српског народа и даље стоје у нечијим ладицама у том тужилаштву – напомиње Велимировић.

Сада је у Федерацији БиХ ситуација таква да су, по месној надлежности, предмети за злочине над Србима углавном у надлежности кантоналног правосуђа, што ствара опасност од политичког утицаја на правосуђе у кантонима како би се одуговлачило процесуирање и починиоци остали некажњени.

Због тога представници Српске у структуралном дијалогу сматрају да је досадашња пракса у процесуирању ратних злочина у БиХ неодржива, јер се на основу тога стиче искривљена слика о карактеру минулог рата.

А то, чини се, и јесте циљ сарајевских политичара.

Аутор је новинар у Српској новинској агенцији