Драган Симовић
Балканске псине дивље, крвожедне!
У балканској ноћи
без свитања
Бели Србин
броди…
Песник Перун Бран
Кад у глуво доба ноћи дуже од века, кренеш балканским пустолинама недођијама, нећеш срести људе, нити човека једнога, већ дивље лутајуће крвожедне псине!
Људи су овде звери, а звери су људи!
Више је самилости у звериња, него ли у људи нељуди!
Ту нико никога нити види, нити чује, нити у дом свој призива!
Овде мајке, деци својој у колевци, певају успаванке у којима има више мржње према суседима но отрова у змија присојкиња!
Три вере невере овде су од људи нељуди створиле људе зверове, што вазда, без санка, оштре зубе и ноже за суседе своје у потаји.
Мој Бели Србине са Беле Стриборије!
Камо си се, Роде, међ дивље псине запутио?!
Наручите књигу Драгана Симовића: „Поћи ћу да нађем земљу својих предака“…
Категорије:АУТОРИ, Драган Симовић, ПОЕЗИЈА















Коментари читалаца…