Николај II. Руски Цар

12 јул 2012, „Срби на окуп“

Многи ће се запитати, кад виде ову слику, племенитог човека, Николаја; какве он има зајднице са Србима? Те је ушао у србску историју, али ће свакоме бити одмах јасно, кад прочита следће:

Године 1915. кад је србска војска познатим страдањима и надчовечанским напорима стигла преко Албаније на Јадранско море и потражила спаса од својих савезника, догодило се нешто неочекивано. Помоћи одмах није било, јер је Енглеска била врло далеко, а Француска је имала неки уговор са Италијом, по коме без одобрења Италије није имала право улазити у Јадранско Море са својом флотом, међутим Италија, као најближи сусед, и савезник није хтела да одмах прискочи у помоћ, са храном и осталим потребама и да стави лађе на расположење остатцима србске изнурене војске, како би се превезла на Крф, него је подмукло гледала страдања и смешкала се, као демон, желећи, да и последња десетина Срба издахне у ропцу своје грозне судбине, па да удари у хуманитарна осећања и да је пред културним светом привидно оплаче.

С’ тога Србска влада и врховна команда, видећи се у неописаној нужди и пред очигледном пропашћу, затраже помоћ од племенитог Николаја, изложивши му целокупну ситуацију србске десетковане војске, који по пријему овог извештаја саопшти Француској; да ако се не помогне храброј србској војсци, без икаква изговора, да ће одмах закључити мир са Немачком; на ово саопштење Француској, уплашена француска је одмах послала своје бродове у помоћ Србима и не питајући Италију, нити се обазирући на уговор. Кад је Италија то видела, онда је и она послала неке лађе и почела помагати Французима превоз Срба на Крф.

Блажено почивши Николај био је неизмерни пријатељ Срба и србског народа и да није било његове племенитости, сигурно је, да Срби неби доспели на Крф и Африку, него би по баровитим обалама Јадранског мора оставили и последњег друга, а ко зна бил било и наше данашње слободе; с тога; Нека му је вечна слава и хвала од србског народа.!