Косово. Устав раскола.

Пре четири године – 15. јуна 2008. – на Косову је почео да делује устав који је у суштини само потврдио постојећи међетнички српско-албански раскол и поставио још једну темпирану бомбу под постојећи светски поредак.

Нацрт документа одобрио је специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт. Представници косовских Срба од почетка нису учествовали у издради устава и чак су били одсутни у сали за заседање косовске Скупштине у тренутку усвајања документа.

Са тачке гледишта традиционалних правних захтева, тексту устава тешко је наћи примедбе. Ипак проблем је у томе што он даје све класичне државне атрибуте територији која није призната у УН. 2000. године Мисија УН за послове привремене администрације на Косову утврдила је Устане оквире привременог самоуправљања на Косову. Документ је добио подршку СБ УН, и у њему је Косово одређено не као независна држава, већ као територија под привременом администрацијом УН. Јасно је да се у слично тумачење никако не уклапа устав Косова као независне и суверене државе.

Протеклих година Косово се прочуло не по јачању слободе и демократије, већ по низу скандала, чија је кулиминација била резолуција о умешаности лидера косовских Албанаца у недозвољену трговину људских органима и друге тешке злочине, усвојена 2011. у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Косовски устав по свом одређењу није могао да постане документ који би консолидовао друштво. Осим тога, легитимизација косовских власти открила им је нове могућности за развој криминалног бизниса на регионалном и чак општеевропском нивоу. Главна његова сфера је производња и транспорт наркотика која је обухватила не само Косово, већ и суседне балканске територије са албанским становништвом – подсетила је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова.

На постјугословенском простору, и посебно на територији Косова, у суштини, делује троугао  наркопроизводње и наркоиспорука Тирана-Приштина-Скопље. О оквирним размерама умешаности Косова у светски промет наркотика говоре очигледно непотпуни подаци које су озвучили експерти. Они сведоче да обими промета наркотика преко територије Косова чине најмање 5 тона месечно. Тако да од усвајања косовског устава на добитку су не становници покрајине и међународно право, већ у првом реду екстремисти и организовани криминал.

Поводом годишњице Устава, премијер Хашим Тачи као да је специјално приредио именовање на дужност заменика министра правде бившег градоначелника Србице Рамадана Гашија, против којег је косовско тужилаштво покренуло чак три оптужбе за финансијске махинације. Ето такав је правни поредак на данашњем „уставном“ Косову.