Млади глумци Зворничког драмског позоришта 15. јуна 2012. су премијерно извели представу за децу и омладину „Васо Пикасо“ у режији проф.Божице Остојић. Она је данас ту лепу вест саопштила аутору текста писцу и редитељу Саву Шкобићу… И тако је пуно срце писца заиграло кад је још једно „његово дете проходало“…
    Ово је најигранија његова представа. Играна је још, поред Вишеграда, где је доживела и римејк након шест година, у Трнову, Новој Вароши и сада у Зворнику.

13.07.2012. ФБР аутор Биљана Диковић

   „Ову лијепу вијест ми је данас саопштила госпођа Божица лично, када ми је обећала да ће ми слиједеће седмице послати фотографије и плакат за моју све богатију колекцију“, рекао је писац и редитељ Саво Шкобић за СРБски ФБРепортер.
    У позоришној представи играју млади глумци: Бојана Јевтић, Миљана Пепић, Урош Матић, Михајло Пандуревић, Јулијана Елековић и Никола Бошњаковић. У оквиру свог петнаестогодишњег рада Зворничко драмско позориште извело је неколико десетина представа од којих су многе награђиване на позоришним фестивалима. Са овом представом млади зворнички глумци ће конкурисати на дечије фестивале у Мркоњићу и у Лазаревцу.

Ансамбл представе „Васо Пикасо“, текст Саво Шкобић, режија Владимир Дулановић, дечија сцена Дома културе „Јован Томић“ 18.02.2011. (архивски снимак)

Укратко: „Лијенчина Васо је умислио да је сликар и даје себи име Васо Пикасо. Он и сестра Веца (коју он назива изјелицом), живе код тетке (за коју он каже да је тетка Дача Алапача, зато што само оговара друге). Васо не иде у школу под изговором да је управо надахнут за сликање иако га другари Штребер и Мутавко (надимке им је дао Васо), покушавају наговорити да се поправи.
    Ствар рјешава Добра Вила која запријети Васи да више не смије лагати, јер, када 1. пут слаже, одузећему се десна рука па више неће моћи да слика, када 2. пут слаже почеће да муца да га нико жив неће моћи разумјети, а када и 3. пут слаже тада ће почети да по кући скаче и њаче као магарац. Наравно, Васо је наставио да лаже и стигле су га све три клетве-казне. Послије се спаметовао и одлучио да се поправи.“

Саво Шкобић, рођен је 21.10.1947. у Травнику, а већ од 1950. па све до 1994. живи, расте, чита и пише у Новом Травнику (једно време у Пуцареву). Ту је завршио Гимназију, те радио на радном месту аниматора културе у ДПО. Већ у 6. разреду објављује му часопис „Чик“ (Београд), прву песму и од тада, уз пуну подршку породице пишем и објављује песме и приче у: „Политикином забавнику“, „Плавом вјеснику“. „Ослобођењу“, „Нашој ријечи“, „Џубоксу“, „Малим новинама“, „Кекецу“ и „Братству“ (локалне новине), а 1986. Радио Сарајево му откупљује, снима и емитује као радио игру позоришну представу за децу „Гдје је мој нос?“.   

Од 25 позоришних представа које је поставио у свом граду од 1971. до 1990., шест је и написао, а у Вишеграду – где су га каже „донијели вјетрови рата“, од 1997. до лета 2012. режира је 48 позоришних представа за децу и одрасле, а од тога 19 и написао. За комедију »Заљубишка« добио је 2007. награду за најбољи оригинални текст позоришне представе за децу на престижном 19. међународном Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу.

Издавачка кућа „Српска књига“ из Руме објавила је три збирке позоришних представа за децу Сава Шкобића: „Море у лавору“ (2004.), „Машта може свашта“ (2006.) и “Заљубишка” (2009.). БЗК „Препород“ Нови Травник, је исте године објавио збирку од три комедије за одрасле „Хинђубис“. Комедије за децу имале су поставке у Трнову, Угљевику, Бијељини, Београду, Брчком, Новој Вароши, Рудом, Јабланици, Зворнику и Бугојну…
Запослен је у вишеградском Дому културе.