---

Извештај о Путовању у Грачаницу и на Газиместан о Видовдану 2012г.

У организацији Удружења жена са КиМ, уз финансијску подршку Министарства за КиМ и превозника Колашин Превоз на ходочашће за Видовдан кренуло је 105 путника са два аутобуса у којима је било 90 места. Захваљујући пожртвовању младих који су се смењивали вишак путника се мање осетио. У току путовања присутне смо упознали са Апелом СПЦ о понашању за време Видовданског пута и сатницом нашег путовања.

Проблеми су настали на самом административном прелазу Јариње, када је наша полиција проверавала спискове путника иако су вође пута имале у дупликату уредне спискове са л.картама. Осим што смо закаснили на сусрет са пратњом јер смо задржани преко сат времена овакво легитимисање доживели смо  као прво понижење. Захваљујући спретности превозника који нас је пребацио у аутобусе са  косовским таблицама у Грачаницу смо стигли и без пратње са малим закашњењем на верски обред.

У аутобусу су биле чланице Жеким-а, Представнице кола с.сестара Пећи, Призрена, млади из групације Сложни, становници колективних центара, други расељени, чланови завичајних удружења и др..и њихово понашање било сво време у складу са препорукама Цркве и настојањем ЖеКиМ-а да поклоњење прецима и посете нашим светињама протекну у миру.

Ипак ,оно што се десило на Газиместану где су наши поједини путници завршили у јарку,иако нису имали никакво обележје доживеле смо само као демонстрацију намерног изазивања сукоба од стране оних који су обезбеђивали мир.

Удружење жена са КиМ и прошле године за Видовдан су биле сведоци употребе прекомерне силе над наша четри младића које су полицајци КПС –а отели из аутомобила на наше очи бесомучно тукли. Снимке тог чина смо проследили полицији у Митровици јер ништа друго нисмо биле у стању да урадимо. Када смо хтеле да упутимо тужбу Еулексу родитељи ових младића су рекли да желе да што пре забораве догађај.

И данас се не миримо да нам ико забрањује у нашој земљи да носимо мајице које не вређају ничије достојанство, да носимо заставе и остале симболе државе, кад то исто не бранимо никоме.

Чин свлачењења наших људи и жена уз уперено оружје припадника Росу снага, гурање у јарак, уништавање застава је вандализам са којим не сме да се мири нико у нашој држави а најмање да траже кривце  нашим у младима.

Припадник сваке мањине у Србији има право и користи га да истакне своје симболе и обележја, нпр Прешево и Бујановац.

На крају свега свратили смо у Манастир Бањска где смо поред посете светињи били у друштву са Бањскалијама, локалним становницима, са којима смо се уз њихову хармонику , песму и коло на тренутак заборавили сву нашу Косметску муку.

Упркос свему и следећи Видовдан бићемо бројнији, организованији са уверењем да идемо на своје и да нам је свима дужност да Видовдан и даље обележавамо управо на Газиместану!!!

—————————-

Београд 10. 07 2012.г                                                                           

председница  Удружење жена са КиМ

Зорка Шарић

---