Драган Симовић
Од Србије остаде само мешина
Од Србије остаде
само мешина,
што се о грани
на ветру њише.
Све разорено,
све спаљено,
све опљачкано
и све поморено,
као у оно доба мрачно
када су дивље хорде плутале.
Сенке и утваре
ходају Србијом,
и лешинари у чопорима
што завијају
под пуним Месецом,
у глуво доба
ноћи од века!
Све што је ваљало
и словесно било,
то је из Србије протерано
у неке далеке недођије,
где само звериње
зубе оштри.
Од Србије остаде
само лешина,
што се о грани
на ветру њише!
—————————————————
Наручите књигу Драгана Симовића: „Поћи ћу да нађем земљу својих предака“…
Категорије:АУТОРИ, Драган Симовић, Мишљење, ПОЕЗИЈА
















Храбрији су они што су отишли ,али моји корени су у Србији. Ма где да одем ,ма где да боравим ,видела сам какву Србију остављам. Туга ,јад и чемер.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Питам се, ко је храбрији: да ли они што су отишли, или ми што смо остали? Али знам да је једино исправно: остати. Србија .. – огромна туга.
Свиђа ми сеСвиђа ми се