Топлотни удар представља стање прегрејаности организма, при чему унутрашња температура тела прелази 40 степени, па је прва помоћ хитно снижавање телесне температуре потапањем у хладну воду, влажним облогама, уз појачано струјање ваздуха или паковањима леда
08. 07. 2012 Пресс

Не тако давно, на Олимпијским играма 1984. године били смо сведоци смрти атлетиЧарке Габријеле Андерсон Сајс, која је преминула услед топлотног удара непосредно након заврШене трке у маратону. Колико топлотни удар може бити опасан, због чега се јавља, како се манифестује, као и како га можемо спречити за ЗиН говори начелник Сектора за превентивну медицину Војномедицинске академије (ВМА) професор др Соња Радаковић.

Деца, старије особе, оболели од хроничних болести, поготово ако стално узимају одређене лекове, гојазни и непокретни спадају у ризичну групу током такозваних топлих таласа
Соња Радаковић,
Начелник Сектора за превентивну медицину ВМА

Две угрожене групе

У овим врелим летњим данима, када званичне температуре достижу 40. подељак, наша саговорница подсећа да се последњих година све чешће може чути да су се климатске прилике измениле, да су лета све топлија, да трају све дуже и да је приметан све већи број људи који се жале на здравствене сметње због високих температура.

Према њеним речима, на основу података које бележи савремена медицина и њиховог истраживања, јасно се могу раздвојити две групе које су угрожене екстремним температурама. У једној групи су мала деца, старије особе и хронични болесници, а у другој радници који бораве на отвореном, спортисти…

– Деца, старије особе, оболели од хроничних болести, поготово ако стално узимају одређене лекове, гојазни и непокретни спадају у ризичну групу током такозваних топлих таласа, односно периода високих температура који трају по неколико недеља. Високе температуре код њих изазивају погоршање основне болести попут обољења срца, крвних судова, инсуфицијенције мождане циркулације… Томе доприносе мали топлотни капацитет ових особа, мања способност знојења, њихова слаба покретљивост и дехидратација – наводи проф. др Радаковић.

Дехидратација настаје као последица малог уноса воде, са једне, и узимања лекова са друге стране, који као нуспојаву имају повећано излучивање воде из организма.

Питање за стручњака – Нада Мацура, кардиолог
Како да након сунчања безбедно уђем у воду а да мој организам не доживи шок?
– Не улазите нагло у хладну воду, посебно ако сте пре тога били неколико сати на сунцу. Не скачите не главу и избегавајте купање сат времена након ручка. Пре уласка у воду постепено охладите тело како организам услед нагле промене температуре не би доживео шок, који може бити фаталан. Битно је да добро расхладите горњи део тела, посебно груди. Тек када сте сигурни да се организам адаптирао, поквасите цело тело.
– Неки лекови које узимају хронични болесници имају још једно нежељено дејство – спречавају знојење. Зато је битно да се ради спречавања топлотног удара старије особе и деца не остављају у топлој средини, на пример, у аутомобилу, где се температура може попети и преко 50 степени Целзијусових, као и да се на време предузме расхлађивање и обавезна надокнада течности – упозорава наша саговорница.

Топлотна болест, међутим, може се јавити и као последица унутрашњег „прегревања“ организма, који настаје нагомилавањем метаболичке топлоте, ослобођене радом мишића у току физичке активности.

– Човеков организам се труди да одржи топлотну равнотежу. Али у условима када топлота која се накупила у организму превазиђе ту могућност, настаје топлотни стрес, који може довести до неког облика топлотне болести. Најдраматичнија последица је топлотни удар са смртним исходом у току и након напорних такмичења, рада… – каже проф. др Радаковић.

Као и свака, и топлотна болест има лакше и теже облике, а у теже наравно спадају топлотна исцрпљеност и топлотни удар.

– Код оба поремећаја долази до повишења унутрашње телесне температуре, до метаболичких и циркулацијских поремећаја, укључујући и промене у билансу воде и електролита, а које су последица топлотног оптерећења организма услед физичког напора, високих температура и терморегулацијског одговора организма.

Превентива пре свега
Често кажемо да нам је здравље на првом месту, али због мањка времена код лекара одлазимо тек када оболимо. Ипак, треба да знамо да је редовна контрола најбоља превенција. Тим лекара у дому здравља „Једро“, уз најсавременију дијагностичку и терапијску опрему реномираних светских произвођача, у прилици је да кроз организован тимски рад пацијентима пружи највиши ниво услуге.
У савременом, организованом и удобном простору „Једро“ грађанима Београда и Србије пружа квалитетну негу, прави савет и стручно мишљење искусног и ефикасног тима, које чине врхунски лекари и универзитетски професори.

Жртве топлотне исцрпљености задржавају способност спонтаног хлађења организма уколико се уклоне из топле стредине, али се ипак препоручује активно расхлађивање хладним облогама или туширање млаком водом, до постизања, односно пада унутрашње температуре испод 38 степени. С друге стране, топлотни удар предстваља стање прегрејаности организма, где унутрашња температура тела прелази преко 40 степени. То је стање изузетне медицинске хитности, са смртношћу између 17 и 70 одсто, у зависности од тежине обољења и узраста оболелог. Најстаје услед отказивања терморегулацијских механизама, који се не могу спонтано поново успоставити без предузимања мера активног спољашњег расхлађивања. Осим повишене унутрашње температуре, код оболелог се могу јавити конвулзије, а кожа је топла, црвена и сува. Може изазвати компликације на бубрезима, јетри, мозгу и другим органима. У тешким случајевима долази до шока, коме и отказа функције унутрашњих органа са смртним исходом – наводи проф. др Соња Радаковић.

Зној

У условима прегревања организма, према речима проф. др Соње Радаковић, једини ефикасан начин за елиминацију топлоте јесте испаравање зноја.

– То значи да се елиминација топлоте постиже искључиво испаравањем зноја. Зној који се скупља на површини коже, цури или натапа одећу уопште не доприности губитку топлоте из организма и то увек треба имати на уму.

Неуролошке компликације

Особе које преживе топлотни удар могу имати неуролошке или друге компликације, које се могу спречити или ублажити ако се третман лечења започне на време. Наша саговорница као најефикаснију методу прве помоћи истиче снижавање телесне температуре потапањем у хладну воду, влажним облогама уз појачано струјање ваздуха или паковањима леда.

Топлотни оспа и едем

– Такође, треба надокнадити течност форсираним оралним уносом воде, уколико је оболели свестан. Иначе, топлотни удар се најбоље може спречити уколико се најпре идентифкују ризичне особе, а то су као што смо рекли деца, гојазни, старији, који већ болују од болести праћене повишеном температуром, радници који обављају посао у топлој средини, посебно ако носе непропусну одећу… Такве особе треба да што више пију воду, а физичку активност, ако је неопходна, да обављају у хладнијем делу дана или по сменама, где се у паузама треба обезбедити расхлађивање и одмор.

Лакши облици топлотне болести

    *топлотна оспа
    *топлотни едеми
    *топлотна или „парадна“ синкопа
    *топлотни грчеви

Тежи облици топлотне болести

    *топлотна исцрпљеност
    *топлотни удар

Знаци топлотне исцрпљености

    *општа слабост
    *замор
    *губитак равнотеже
    *вртоглавица
    *главобоља
    *мучнина
    *повраћање
    *снижен крвни притисак
    *убрзани дисање и рад срца
    *мишићни грчеви
    *осећај „велике врућине“ у глави
    *језа
    *пролазне измене психичког стања, најчешће раздражљивост
    *температура изнад 38 степени (не прелази 40,5)

Знаци топлотног удара

    *температура која прелази 40 степени
    *конвулзије
    *топла, црвена и сува кожа
    *шок
    *кома
    *отказ функције унутрашњих органа са смртним исходом

Шта радити у случају топлотног удара

    *снизите температуру потапањем у хладну воду
    *стављајте влажне и хладне облоге, појачајте струјање ваздуха
    *надокнадите течност што већим уносом воде

Пажљиво треба да прате појаву првих знакова топлотне исцрпљености, а то су раздражљивост, губитак концентрације, успорење рефлекса, главобоља и да се на време расхладе и надокнаде течност. Уколико се пропусти да се реагује у том моменту, прегревање организма ће напредовати до појаве топлотног удара, када је лечење хитно и неизвесно, а свакако захтева болничке услове – упозорила је проф. др Радаковић за ЗиН.

У топлотни удар се, међутим, могу претворити и лакши облици топлотне болести који често прођу незапажено.

– Топлотна оспа и топлотни едеми се често подразумевају на почетку топле сезоне. Топлотна или „парадна“ синкопа нешто драматичније изгледа, пошто долази до губитка свести. То је последица измештања крви у периферне вене ногу у току дугог непокретног стајања у топлој средини, што доводи до смањеног прилива крви у срце. Још један од лакших облика ове болести јесу и топлотни грчеви. Најчешће се јављају код спортиста и нису толико везани за топлу средину, колико за интензиван физички напор и интензивно знојење којим се губе електролити из организма – објашњава наша саговорница.

Вода је спас – Дехидрираност треба надокнадити уносом што више течности