На једном од сајтова амeричке војске 21. јуна је објављена вест о новом оружју, скраћено названом ЛИПЦ (плазмени канал индукован ласером), које уништива оклопна возила, тенкове, неексплодиране мине, вероватно и авионе. Одмах је оружје доведено у везу са Николом Теслом и његовим „зрацима смрти“, о којима медији и истраживачи распредају већ осамдесет година, често у кључу најузбудљивијих романа шпијунског жанра.

Развијено у бази Пикатини Арсенал (Њу Џерси), водећем истраживачком центру америчке војске, ЛИПЦ је успешно тестиран у јануару ове године, а руководилац пројекта Џорџ Фишер није скривао понос што ће употреба оружја значити „уштеду америчких живота“.

Пошто му животи других нису пали на памет, подсећамо да је Тесла своје изуме сагледавао из угла добробити за цело човечанство, уместо за неку привилеговану групу, класу или нацију. Наглашавао је то и за „телесилу“, како је сâм назвао оно што ће новинари прогласити за „зраке смрти“.

„Зрак који ће убијати војнике са 200 миља“, писао је 11. јула 1934. у „Њујорк хералд трибјуну“ Џозеф Алсоп после неколико разговора с Теслом, који му је говорио и о експериментима у Колорадо Спрингсу 1899. године.

„Понекад би се честица већа од електрона, али опет веома сићушна, одвојила од катоде, изашла из цеви и погодила га. Рекао је да осећа оштар, пробадајући бол тамо где би му (честица) ушла у тело, као и тамо где би изашла. Честице у зраку силе (односно) муниције… летеће много брже“, написао је Алсоп, преносећи Теслино сведочење и визију.

У телеграму који је послао у Београд 1. фебруара 1941, Тесла је обавестио ујака Саву Косановића о следећем: „Развијао сам ово ново начело осам година, употребљавајући преко педесет мојих проналазака од којих су трећина темељита открића. У систему нема електрона. Енергија иде у истом правцу без икаквог разширења и једнака је на све даљине. Састоји се из неутрона. Зрак је у промјеру једнак пречнику водоника. Продире оклоп највећих ратних бродова, дакле што је у њима може се упалити на неограничену даљину. Исто тако аероплани“.

Тесла се, очито, посветио конструкцији уређаја за производњу „телесиле“ 1933. да би о том изуму – оружју „за одбрану“ које ће „извршити револуцију у међународним односима“ – казивао и за часопис „Либерти“ 9. фебруара 1935. године. Само два дана касније обратио му се писмом немачки вицеконзул на служби у Њујорку Г. фон Хафен, с којим је Тесла одбио да се сусретне.

У сефу њујоршког хотела „Говернер Клинтон“ Тесла је већ тада имао запечаћену „велику кутију“ која му је десет година, до његове смрти 7. јануара 1943, „служила као залог за неплаћене рачуне“. О кутији се до данас испредају свакојаке приче, а интересовање за њен садржај показао је и свемоћни Едгар Хувер, шеф Еф-Би-Аја, чији су агенти, као и агенти других моћних држава, настојали у предвечерје Другог светског рата да Теслу држе под будним оком. Хувер је, на пример, 21. јануара 1943. изразио бојазан да ће Сава Косановић, као наследник Теслине имовине, „можда неке материјале учинити доступним непријатељима“, под којима је шеф Еф-Би-Аја подразумевао и комунистичке агенте, односно Москву.

Истим страхом био је вођен и Абрахам Н. Спанел, проналазач и индустијалац, блиско повезан са америчком војском, који је само дан после Теслине смрти разговарао о „зрацима смрти“ с Хуверовим агентом Фридрихом Корнелсом. Неколико година раније, Спанела је о тим зрацима обавестио електроинжењер Блојс Фицџералд, „Теслин штићеник“, члан тима на Технолошком институту Масачусетс (МТИ), где су решавани „одређени проблеми у вези с расипањем енергије из брзометног оружја“. Истовремено, сарадник Декретног одсека Америчке војске, Фицџералд је агенту Еф-Би-Аја Корнелсу рекао да „у Теслином сефу у хотелу ’Говернор Клинтон’ постоји радни модел (зрака смрти)… чија је израда коштала више од 10.000 долара“.

Тесла је 28. августа 1936. започео преговоре о продаји свог система Великој Британији, дубоко уверен да ће његов изум спречити „избијање застрашујућег рата“. Преговори су прекинути јер је Тесла доживео до данас неразјашњену саобраћајну несрећу, а неко је покушао и да му украде изум. „Лопови, или шпијуни, остали су празних руку“, сведочио је Тесла, разочаран што су преговори с Лондоном на крају пропали.

Када је умро, његове папире је за потребе америчких тајних служби одмах анализирао професор МИТ-а Џон О. Трамп. У извештају је навео да је Тесла још 1935. продао Совјетима планове за израду честичног оружја, односно „зрака смрти“, по цени од 25.000 долара. Посао је обављен преко корпорације „Армторг“ из Њујорка, која је покривала и деловање моћне мреже совјетских тајних агената у САД.

Трамп је открио и да је Тесла 1937. предао Совјетима пројекат под насловом „Нова вештина преношења концентрисане, нерасипајуће енергије кроз природне средине“, у коме је објаснио начин рада и карактеристике тог оружја, приложивши и његов нацрт.

Иако су америчке тајне службе за то знале од 1943. овај папир је, према истраживањима Марка Џ. Сајфера, чак и 2006. био „најстрожа тајна америчке војске“.

Копије пројекта су после Теслине смрти „отишле у Морнаричку обавештајну службу, Еф-Би-Ај, ваздушну базу ’Рајт Патерсон’, Технички институт Масачусетс и, највероватније, у Белу кућу“, наводи Сајфер.

Рат шпијуна за Теслино наслеђе очигледно траје дуго, а можда се после осам деценија пред нашим очима заиста склапају корице над књигом о његовим „зрацима смрти“.

Слободан Кљакић

објављено: 08.07.2012