Борис Тадић сада као бивши председник је учествовао на Кроација самиту где је стигао да се види и са Тачијем са којим се и руковао. Он је, како су известили хрватски медији био „први српски политичар који је учествовао на овом регионалном скупу“.

08.07.2012. ФБР аутор Бранко Радун, извор ФБ видовдан србски

Док је ДС био на власти и док је Тадић био председник став им је био да се овај скуп бојкотује јер се на њему појављује Тачи у својству „премијера Косова“. Учешћем на скупу се директно прихвата сецесија Косова као свршен чин, а посредно признаје независно Косово. Тачи је редован гост хрватског самита, јер Загреб одавно подржава албанску сецесију Косова и даје им сву могућу логистичку подршку.

То наравно никада није ни мало засметало Тадићу да говори о идиличним односима Србије и Хрватске, те да су му људи попут Јосиповића „пријатељи“. Да не говоримо о извињењима Србије Хрватској које су дошле преко бившег председника Тадића, којим је српском народу али и историјској истини о хрватским геноцидима и етноцидима у 20. веку над Србима нанешена велика неправда и срамота.

Борис Тадић представља ону линију „титоистичке традиције“ која је увек предано неговала југословенство а данас југоносталгију, која је имала комплекс ниже вредности у односу на „цивилизирану Хрватску“, која је увек била спремна да се понизи пред Загребом да би била потапшана по рамену. О томе је Тадић довољно рекао када је говорио како се буди са „музиком Северине“ и како је као млад маштао да буде светионичар на хрватском Јадрану. Сада као бивши председник са малим изгледима да буде премијер, он може и да оствари свој младалачки сан, а Хрватска или „Косово“ би могли из захвалности и да му поклоне неки светионик на „њиховом лепом Јадрану“.

Но шалу, ако је шала, на страну, прича о посети бившег председника „регионалном самиту“ на коме се видео и руковао за „премијером Косова“ који је уз то и осумњичен за умешаност у најстрашније ратне злочине над Србима није нимало смешна ни наивна. Док српске институције, пре свега влада и председник, бојкотују овај скуп Тадић „изненада и без најаве“ лети за Дубровник иако је и његов став до сада био да се овај скуп бојкотује.

Шта се то променило? Па као прво он није председник, а као друго очигледно и да ДС неће бити у влади а он бити премијер. То је изазвало панику у његовом окружењу и он сада на сваки начин покушава да ојача свој положај у очима ЕУ и Американаца. Наиме одласком у хрватски Дубровник и руковањем са Тачијем он шаље поруку да је спреман и да призна Косово, наравно под условом да буде премијер. Он је сада спреман да иде и знатно даље у односу на оно до сада, само да би некако остао на власти. Јеремића је удомио у УН, а сада за себе тражи „адекватно радно место“. А то је за његове претензије и његово окружење само место премијера.

Позадина овог срамотног потеза бившег председника Србије је што ће се у Дубровнику руковати не само са Тачијем већ и разговарати са старим „балканским дипломатским вуком“ Карлом Билтом и што је још важније са помоћником америчког државног секретара Филипом Гордоном. При томе је напоменуо да ће са њим разговоре водити и у Београду. Прича је дакле ова „руковање са Тачијем“ је улазница за разговор са значајним функционером америчке администрације, који долази у Београд да види шта да се ради са владом у формирању.

Тадићева је идеја да предухитри друге политичаре да, да оде у Дубовнику да се „рукују се рукују“, те да се препоручи америчкој администрацији као лојалнији Америци од владе СНС, СПС и УРС-а. Како откривају викиликс депеше које делују аутентично у неким претходним сличним ситуацијама су Тадић и његово окружење срамотно цинкарили друге политичаре попут Коштунице или Николића као проруске или недовољно проамеричке или већ нешто попут тога, да би себе препоручили као најлојалније Америци и њеним интересима на Балкану. То им је и успело 2008. па је и формирана влада у којој је „кооперативни“ ДС има кључну улогу и који је после, савим логично, водио капитулантску политику. Све у складу са обећањима, али не предизборним који су дати народу, већ тајним који су дати странцима.

Сада Тадић покушава нешто слично 2008. а и гледајући у региону инспирише га улога америчке амбасаде у фирмирању владе Словеније у којој је и даље на челу остао Јанез Јанша кога више нису хтели ни грађани, али ни други политички фактори. Све је било џабе – америчка је била последња и они су изгурали „свог човека за премијера“. Наравно у другом случају би влада била више проевропска но проамеричка, а Американци после губљења позиција у Грчкој и у још неким другим земљама нису желели још један „лош пример“ из Љубљане. Сада је слична ситуација и у Београду – формира се влада која није потпуно по вољи Американаца, јер је ова коалиција одређеног, а за њих не баш идеалног баланса, измедју САД, ЕУ и Русије.

Ту у такву параноју америчких власти очигледно жели да подстакне Тадић и да себе препоручи као „потпуно њиховог човека“ коме није нимало неугодно да се рукује са Тачијем и тако додатно прихвата и признаје сецесију с једне, а да даје легитимитет очигледном криминалцу и злочинцу над Србима. При томе све да би се „шлихтао“ Американцима да му помогну да се дочепа фотеље премијера. Ово је бедно и неопростиво, а у осталом због сличних потеза и капитулантске политике је и изгубио председничке изборе. Сами хрватски медији тврде да је Тадић мимо свих договора и мимо свих институција отишао на „наговор америчких дипломата“. Он је то неуверљиво демантовао.

Осим срамотног руковања са човеком који је оптужен да је окрварио руке у убијању Срба ради вађења и продаје органа, срамотно су реаговали и српски медији и аналитичари. Они су великим делом ову посету оценили као нешто сасим нормално и нису видели у свему томе ништа спорно. То је по њима „приватно-политичка посета“ туристичком граду Дубровнику у ком се бивши председник можда и окупао. Тако и Огњен Прибићевић у томе не види ништа спорно иако му није јасно у ком својству је тамо ишао Тадић: „не знам како је добио позив, то није могло бити само на наговор америчких дипломата, ипак је морао бити позван у неком својству“. Или пак ако амерички дипломате нешто хоће за то и није потребан формалан позив.

Помоћник Хилари Клинтон – Филип Гордон долази у “регион” да пре свега види шта ће да се ради са владом у Београду. Да ли да се руши готово формирана влада или пак да се она обавеже на неке задатке које по мишљењу Великог брата влада мора да одради. Американци чини се нису били начисто која би им влада највише одговарали, па су иницијативу препустили европљанима, а ту су се нашли и Руси. Сад им се, вероватно прекасно, чини да то није најбоља комбинација за њих, иако то сигурно није влада коју би одмах рушили попут коалиције СНС, ДСС и СПС. Сад Гордон покушава да за САД у овој ситуацији добије колико је могуће.

У ту причу се онда убацује наш несрећни бивши председник који жели да се представи Билту и Гордону као “добар дечко који обећава” иако је већ компромитован у домаћој јавности, те да се ипак заложи за разбијање владе у формирању да би он некако сачувао своју позицију. Јер ако не буде премијер веома вероватно да неће бити ни председник странке.

Њега су очигледно позвали Американци у Дубровник да би га још једном искористили и на тај начин вршили додатни притисак на “владу у формирању”. Најгоре у свему је што су људи попут Тадића и до сада водили капитулантску политику према Западу не због западних притисака или “реалности на терену” већ просто ради фотеље и привилегија. Како би рекао наш највећи социолог и психолог конвертитства Његош – “истурчи се плахи и лакоми”. Србија једном мора стати таквима на крај или ће њој доћи на крај.