Ведрана Рудан : Да сам политичарка

Објављено: 04.07.2012. – 10:24

Да сам политичарка гласала бих за продају свега што имамо. Да сам политичарка, баш политичарка на врху, не би ме сметале лопине крвавих руку које са мном пред камерама пијуцкају Јану.Да сам политичарка моја би дјеца студирала у лондонима, бавила се глумом, маркетингом, људским ресурсима, међународним односима, режијом, повијешћу сценског покрета и лежала на јахтама дјечице чији родитељи плаћају политичаре који нашим новцем плаћају њих.

Аутор: Ведрана Рудан

Спремам мужу паприке и гледам на сат. У кухињи је плус шездесет, ваљда ће бити готове до три. Док се вучем по кући теве ми је увијек укључена.

Ових дана једна од наших политичарки слави рођендан, другу сам видјела како излази из огромног аутомобила, возач јој придржава врата, на екрану су бљеснуле њене кратке, дебеле, голе ноге. И њој је вруће?

Да сам ја политичарка…Мислим да тим женама није лако. У то треба кренути док си млада. И имати мужа који ће пристати да вашу заједничку дјецу одгајају ваши родитељи. Или имати мужа који те страствено не воли.

Најидеалније је бити сама па тако и слободна да се потпуно предаш послу који од тебе не тражи никакву квалификацију осим способности дражесног лапрдања и љупког смјешкања.

Сигурна сам да ни једној жени није лако попети се на врх. Већ на старту мораш препознати који од мужјака у твојој странци игра главну улогу. Није то увијек предсједник. Предсједника је и тешко савладати јер је око њега превелика гужва.

Треба препознати будућег предсједника па му говорити колико је велик и како би ти за њега и странку и народ и боље хрватско сутра баш све учинила па онда то и учиниш.

Без обзира да ли има објешену трбушину, его велик попут китове тјелесине и луду женетину која те мрзи од првог дана кад те угледала на бини како обузета заносом пљешћеш њеном мужу док он њу држи за руку.

Годинама буљим у екран и чини ми се језивим да сам једном давно могла доћи у вијести преко трупине неког од наших спаситеља.

Наравно да прије него нањушиш главнога мораш бацити под себе неке који само много обећавају. Иза сваке успјешне жене, прастара пословица, лежи бар двадесет мушкараца.

Све се те муке вјеројатно забораве кад своју њушку угледаш у средишњем дневнику. Да сам политичарка одлазила бих у родилишта и миловала младе маме по мокрој коси. Првог сијечња у 00.01 сати.

Или бих сједила у Влади и тупо гледала док мужјаци одлучују о судбини земље. Смјешкала бих се, кад бих осјетила око камере на себи, као да заиста вјерујем у обећања високонеквалифицираних блебетала која буље у екране.

На састанку са Предсједником пијуцкала бих шампањац и планирала што ћу стрпати у кофер, сутра летим за Брисел. Да сам политичарка јако бих тешко поднијела губитак мушкарца који ме довео на мјесто на којем јесам. Види га данас, трчи за цурицама док му се сало тресе.

А још јучер он и ја сједили смо скупа у аутомобилу пред мојом кућом и причали дуго у ноћ што морамо учинити да би глупим Хрватима најзад постало јасно да без мотике круха нема. Љенчине још увијек живе у социјалистичкој мрачини.

Да сан политичарка са смјешком бих слушала увреде њемачких, шведских, талијанских, француских и свих осталих свјетских политичара који мисле како смо ми на овим нашим просторима дивљи Балканци које ће они цивилизирати својим банкама.

Да сам политичарка гласала бих за продају свега што имамо. Да сам политичарка, баш политичарка на врху, не би ме сметале лопине крвавих руку које са мном пред камерама пијуцкају Јану.

Уосталом, да сам политичарка ни моје руке не би биле чисте. О ногама да се не говори.

Да сам политичарка моја би дјеца студирала у лондонима, бавила се глумом, маркетингом, људским ресурсима, међународним односима, режијом, повијешћу сценског покрета и лежала на јахтама дјечице чији родитељи плаћају политичаре који нашим новцем плаћају њих.

Да сам политичарка давала бих интервјуе за глорије и говорила како волим мужа, сликали бисмо се скупа и благо смијешили, сина, и он би гледао у камеру, псића бих држала на крилу док не бљесне.

Да сам политичарка, кад бих се вратила с пута надала бих се да ће ме Он назвати иако је уморан. Ујутро је разговарао са сељацима, у подне са рибарима, послијеподне је била сједница, сада је слободан…Не зове.

Да сам политичарка не би ме сметало кад би ме Он пред стотину камера ледено цмокнуо у образ и одмах окренуо главу док бих ја према њему пружала руке. Да сам политичарка тај бих снимак, касно увечер, сама дома хладно одгледала и видјела да сам можда пред милијун људи изгубила понос али не и позицију.

Да сам политичарка умрла бих од среће кад би се Обама са мном фотографирао, у руци бих носила торбу, на њој вунени хрватски грб. Од анорексичара бих затражила аутограм, нека остане мојим унуцима и праунуцима и прапраунуцима, нека виде што им је пред сто година била прапрапрапрабака.

Да сам политичарка понекад бих се појебала са неким од политичких противника. Ништа на овоме свијету не траје довијека.

Да сам политичарка, то би ме умлатило, имала бих огромну гузицу и дебеле ноге пуне целулита. Гледала бих празним очима у камеру јер бих знала да сам прочитана књига ма колико кокодакала или зборила као докторица наука.

Да сам политичарка, да сам ја политичарка често бих главу држала у заходској шкољци. Зато кухам пуњене паприке.

Преузето са рудан.инфо

___________________
http://www.6yka.com/novost/25530/vedrana-rudan-da-sam-politicarka