Трагом информације да ће новој влади Србије одмах по формирању на агенду бити стављен захтев ЕУ да се преиспита и функционисање клана досадашњег премијера Мирка Цветковића, који је у протеклим годинама контролисао готово све финансијске токове у Србији, „Актер“ је од више извора у надлежним правосудним и безбедносним институцијама проверавао карактер те информације. „Актер“ је дошао до спознаја које указују да је саслушавање Мирка Цветковића и једног броја других лица извесна ствар, уколико буде, цитирамо наш извор, „политичке воље“, пошто досад то није био случај.

03.07.2012. Извор: Актер, Правда

Ово је још један случај који указује да је Србија налик банана државама, где је политичка воља носиоца највиших функција власти јача од снаге институција и снаге закона.

Према документима и подацима у које је „Актер“ имао увид, очигледно је да је премијер Мирко Цветковић обмануо јавност када је крајем јануара ове године, приликом куповине власничког удела у смедеревској железари од америчке компаније „Ју-Ес стил“, истакао „да ће ниво трошкова бити нижи него да је железара престала са радом и да је без посла остало више од 5.000. људи“. Додао је да неће бити повећања буџетског дефицита и да се средства могу обезбедити и кредитима од банака.

Према финансијским подацима о Железари „Смедерево“, у које је „Актер“ имао увид, закључно са 2011. годином, док су њом управљали Американци који су у јануару 2012. године ту железару продали за један долар Влади Србије, стиче се утисак да је то штетан аранжман по Републику Србију, њен буџет, запослене у железари и грађане Србије у целости.

Питање које се поставља јесте зашто је заиста смедеревска железара купљена и на тај начин „Ју-Ес стилу“ омогућено лагодно извлачење из њихових корпоративних и пословних проблема, а на штету грађана Србије која се мери стотинама милиона евра према подацима у које је „Актер“ имао увид.

Премијер Цветковић је исту железару продао 2003. године као потписник купопродајног уговора са „Ју-Ес стилом“ у току ванредног стања у земљи изазваног атентатом на премијера Ђинђића, у улози директора Агенције за приватизацију. Тада, 2003. године, железара је продата за 23 милиона долара, ослобођена свих њених дотадашњих дугова који су се мерили у стотинама милиона евра, чиме су дугови железаре преваљени на буџет Србије, повериоце и напослетку грађане Србије, док је „Ју-Ес стил“ добио железару за „смешних“ и транспарентних 23 милиона долара.

У јануару месецу 2012. приликом куповине смедеревске железаре од истог тог „Ју-Ес стила“ Влада је саопштила да железара у Смедереву располаже са обртним капиталом у вредности од 100 милиона долара, док је процењена вредност основних средстава око 250 милиона долара.

Према подацима и документима у које је „Актер“ имао увид, то је најобичнија обмана јавности, јер је са датумом 31. 12. 2011. године Железара „Смедерево“ имала губитке изнад висине капитала, а то са рачуноводственог језика на превод свима разумљивог језика значи висину дуга изнад вредности целокупне вредности компаније. Тај дуг је на дан 31. децембар 2011. године износио, прецизно, 34 милијарде 816 милиона и 223 хиљаде динара (34.816.223.000 динара), што је у евро износу било око 340 милиона евра по тадашњем курсу.

Кад се томе придодају подаци о приходима и расходима у које је „Актер“ имао увид, а остварених од продаје роба и услуга смедеревске железаре у току 2011. године, закључно са 31. 12. 2011. године, уочљиво је да су ту пословну годину Американци завршили са нето губитком од 15 милијарди 639 милиона 009 хиљада динара (15.639.009.000 динара), што је у еврима износило око 150 милиона евра по тадашњем курсу.

Из тога произлази да су од јануара 2012, кад су се Американци елегантно извукли, а Влада Србије преузела смедеревску железару, губици и дугови наставили да се гомилају, и према незваничним проценама они данас износе више од 500 милиона евра, што враћа на питање зашто је Влада Србије купила смедеревску железару, тј. преузела губитке и дугове који далеко надмашују вредност компаније у целости, а све под изговором очувања 5.000 радних места.

Како није реч о изузетку, случају који је изолован, а који указује да је реч о штетном послу по Владу Србије и државни буџет, трагом информације која ће дочекати нову Владу Србије, а која се тиче клана Мирка Цветковића, који је управљао српским финансијама од 2007. године, треба споменути и нелогичност постављања Мирка Цветковића прво за министра финансија, а потом и за српског премијера.

С обзиром на то да је безбедносна провера неопходан и саставни део поступка постављања највиших државних функционера на положај члана владе, поставља се питање како су БИА и друге надлежне службе дале позитивну проверу када је те 2007. године било посве јасно и познато да је Мирко Цветковић и током обављања дужности директора Агенције за приватизацију био у специфичним односима са приватном консалтинг компанијом коју је водио као њен директор. Реч је о компанији „Цес Мекон“ која је у власништву Звонимира Никезића.

Звонимир Никезић је човек који је именован и да заступа интерес државе у недавно пропалој „Агробанци“.

Никезић и Цветковић су породично-пословно повезани дуги низ година и на неколико нивоа. Душан Никезић, Звонимиров син, државни је секретар у Министарству финансија које води Мирко Цветковић, док његов син Павле ради са премијеровим сином Александром у Југословенској ауторској агенцији (ЈАА).

Премијер Мирко Цветковић је дуго година радио у „Цес Мекону“ Звонимира Никезића. У време док је Цветковић био на челу Агенције за приватизацију (од 2003. до 2004. године) та приватна консалтинг компанија зарадила је највише новца за пружање услуга, око 180 милиона динара. „Цес Мекон“ је за осам година од Агенције за приватизацију инкасирала више од пола милијарде динара.

Оно што делује невероватно јесте чињеница да никоме није било чудно да је Душан Никезић као премијеров саветник истовремено обављао још пет функција и примао три плате: као саветник премијера, председник Надзорног одбора ЕПС-а и председник УО „Енергопројекта“. За то време био је и члан радне групе за праћење и координацију приватизације „Телекома“ и члан комисије за јавну набавку услуга менаџментског консалтинга за „Телеком“, што је тема која захтева посебну пажњу. Последњи „тежак“ задатак који је премијер поверио Никезићу јесте да буде шеф радне групе за Железару „Смедерево“.

Саслушања Мирка Цветковића ће извесно бити, српску јавност посебно интересују одговори на питања како су Мирко Цветковић и његови сарадници тако успешни консултанти, а резултати његовог премијерског стажа тако поразни. За време његовог премијерског мандата динар је пао са 80 динара на 114 динара за један евро, незапосленост се повећала са 13,6 на 24 одсто, 257.922 људи изгубило је радно место, а просечна плата у Србији пала је са 413 евра на 333 евра, и то док су у свим државама у окружењу плате порасле и износе више него просечна у Србији.