Удружење грађана „Хоћемо Истину“: Докази против осумњичених за убиство Татона под сумњом

ИЗВОР: ПРАВДА

Изражавајући захвалност Борису Малагурском и Ивани Рајовић на жељи и труду да кроз документарни филм о случају „Брис Татон“…“Предпоставка правде“ укажу на бројне нелогичности и нејасноће у самој пресуди, као и недостатак конкретних и јасних доказа за изрицање драконских казни, осећамо се обавезним да се тим поводом обратимо јавности доприносећи у борби за истином и правдом, као и конкретном подршком овом документарном филму од којег очекујемо да ће заинтригирати мислећи део јавности, као и све оне који на било који начин имају могућност да одлучују о даљој судбини самог поступка, а самим тим и о судбини неправедно осуђених и њихових породица.

Документарни филм се релативно лаганом радњом, са дозом сарказма у овој трагичној животној причи за све учеснике у догађају, дотакао многих битних неправилности и нејасноћа у самом поступку стављајући акценат на осуђеног Стефана Величковића.

Познавајући комплетан ток поступка, сведочења, изведене доказе и вештачења, тврдимо и да за све остале осуђене не постоје конкретни, а поуздани докази да су на било који начин били у контакту са трагично преминулим Брисом Татоном.

Самим тим не могу бити осуђени за нешто што нису починили, тим пре што постоје и искази очевидаца који тврде да је Брис Татон у бежању сам прескочио заштитну ограду не знајући за амбис.

Те исказе суд није желео да цени из само њима знаних разлога.

Временска ограниченост филма не дозвољава темељнију анализу свега неправилног и не доказаног у поступку јер је „тога“ изузетно много, почевши од саме медијске најаве драконског кажњавања што је недопустиво, до квалификације дела као тешко убиство које се по свим изведеним доказима није ни догодило, а поготово се није могло догодити 17.09.2009. како стоји у оптужници тужилаштва, јер је опште познато да је Брис Татон преминуо у болници 29.09.2009. Ако томе додамо недостатак кључних снимака сигурносних камера са платоа, касног обавештавања истражног судије, не прихватање предложених сведока одбране, неусклађеност вештака у закључцима, одсуство жеље за истином, једнострана медијска блокада, пристрасно вођење поступка, не дозвољавање реконструкције… и пуно тога још. Јасно се може закључити о каквом је поступку било речи, односно да је изостало фер и коректно суђење какво је по Уставу загарантовано сваком члану овог друштва без обзира на врсту и тежину дела.

Наравно, да ми родитељи не оправдамо било који вид насиља, и да га треба санкционисати на ваљан и законски начин, а не ад хок правним насиљем.

Не треба онда да чуди што су адвокати уз сав уложени труд имали минималне шансе на успех. Мишљења смо да и они имају значајних разлога да јавно и отворено укажу на све пропусте који су им онемогућили успешну одбрану својих брањеника. На тај начин би се верујемо заштитила струка и надамо се обновљени поступак у фер и коректним условима. Адвокати су ти који имају најдиректнији и непосредан и стручан увид у овај режиран поступак који је угрозио кредибилитет првосуђа и правне државе.

Верујемо да ће и нова политичка реалност и сви будући одговорни кадрови за вођење државе, увидети потребу за враћање достојанства правосуђу и судијама које је евидентно било угрожено и кроз овај поступак.

И поред свега и даље верујемо да ћемо бар са било које стране чути „глас разума“, и да ћемо као грађани ове државе повратити изгубљено поверење у њене правосудне институције.

Медији су ти који ће међу првима, промовисати и трасирати нови пут у поштено и истинито приказивање свега о чему желе да извештавају. Ослободите се стега и притисака, постаните слободни и независни колико год је то могуће.

Хвала Вам на покушају и разумевању!!

Удружење грађана „Хоћемо Истину“