Најбољи опис данашњег стања друштва у целини, у данашњој Србији која „пуца од еуропских вредности“ могу дати деца, млади људи у својим коментарима на догађаје из блиског окружења.
Објавићемо текст који је на једну од бројних ФБ група поставила Biljana Mijatovic Milinkovic…
02.07.2012. извор ФБ, приредила Б.Диковић
ЂАЧКИ ДНЕВНИК
Среда, 1. септембар
Почела нова школска година. Старо друштво, стара учитељица Боса. На првом часу причали исто што и прошле године: Како сам провео распуст. После нам Боса задала домаћи: Моја породица.
Четвртак, 2. септембар
Написао домаћи задатак: МОЈА ПОРОДИЦА
Моја је породица састављена од мене, маме и тате, бабе и деде, а ујка Миле долази само недељом на ручак.
Ја. Ја се зовем Страхиња Јовановић, ученик VI/3 разреда ОШ Мошти светог Николаја, раније НХ Коста Милеуснић Кличко. Мама. Моја мама се зове Гордана а зову је Гоца. Она је филолог и ради код теча Грује у продавници играчака. Моја мама свашта уме само себе не разуме (ово нисам украо од оног песника, ово је доказ да сам прочитао лектиру): каже да никако не може да схвати шта је нашла на овом овде Николи (Никола је мој тата).
Тата. Мој тата Никола је једном добио 18 хиљада динара, играо на Челзи из кеца у двојку. После замало да добије милион – да онај слепац с две леве ноге није у последњем минуту промашио зицер сад би се полако паковали. Мој тата много воли моју маму а не воли њену маму, моју баку Добрилу. Бака му казала да може одмах да се пакује ако му се не свиђа, ово је њен стан. Деда Божа је онда казао да ваљда и он постоји, а бака је рекла да и он може са зетом, као онда кад су заједно ишли на Газиместан. Да су барем нешто ћарили свих ових година, као паметни људи, патриоте од заната, него чекају Куково лето и оних Динкићевих хиљаду евра ко озебо сунце. Деда је ућутао, зна кад треба, а тата је мрмљао да ничија није горела до зоре.
Деда Божа каже да су он и мој тата прави патриоти и да зато нису ништа ћарили: алал тамо њима и јахте и Лука Београд, и шећеране и цементаре, и авиони и камиони, ми мирно спавамо. Онда се умешала мама: јој, што бих волела да немирно спавам на оној Северининој јахти, а тата је опет промрмљао нешто о неком Јупитеру и волу, а мама је пакосно додала: са све шампањцем и оним ајгиром, а тата је онда ућутао, и он од деде научио кад треба.
Баба. Моја баба Добрила је много добра баба, стално има паре и стално ми даје за сладолед. Она све уме да кува и не тера ме да једем спанаћ него ми испржи јаје на око.
Деда. Мој деда Божа је много добар деда иако никад нема паре, целу пензију му узме баба. Она каже да тако мора јер сви живимо од те пензије. Тата каже: а оних 18 хиљада, а баба каже: зете, од тих пара видесмо само четири тикета за бинго, остало си вратио кладионици.
Онда је дошла мама са синдикалног састанка и рекла да има све да се промени после ове вруће јесени, а деда је рекао: трт. Онда је дошао ујка Миле иако није недеља.
Ујка Миле. Мој ујак Миле је члан. Он је члан по професији: био је у разним странкама а и сад је у владајућој. Каже да је у пролазу: био да испрати наше европске пријатеље па свратио. Тата га пита је л’ то ове што нам уврћу руке и лупају чврге, а ујка Миле каже: то су наши искрени пријатељи који нам шире европске перспективе, а деда пита: је л’ то нова светла будућност, а ујка Миле каже да Европа нема алтернативу.
Онда је баба зђутурила све бесплатне акције и отишла у пошту да их прода јер треба детету (то сам ја) уџбенике и свеске купити, а ујка Миле је питао зашто не причекамо до одмрзавања плата и пензија, а баба је казала да ће то да буде на Кукову зиму, а мама је казала боље икад него никад, а деда није ништа казао пошто је задремао, а тата је рекао: е драги моји, о чему ви расправљате док нама светски моћници отимају 15 посто територије, колевку српства, свету српску земљу, српски Јерусалим, најскупљу српску реч, итд. Уместо да сви станемо с ове стране црвене линије, ви се џапате о пензијама и туршији. Уместо да сви залегнемо, ви о млеку. Резолуција не сме пасти! Онда је баба питала кад ће Фарма.
Петак, 3. септембар
Учитељица прочитала мој домаћи задатак и дала ми чисту петицу. Питала после да ли је ујка Миле ожењен и у којој је партији. На великом одмору сам одиграо на Интер из икса у кеца, после смо се Немања и ја мало сећали Бир-феста, а онда смо планирали европску перспективу. Кад завршимо школу.
**************************
Илустрација чланка је такође са ФБ-а, припреме за један од писаних задатака, други разред ОШ, тема: Јесен…















Ево једно искрено присјећање на један мој писмени рад из ратне 1994-те год.: велики тест из српског језика, крај године, обједињена је и граматика и књижевност и утиче на закључну оцјену, једно од питања гласи – наведи стихове неког од српских надреалиста (Давичо…)! С обзиром да због ратног окружења стварно нисмо превише размишњали о школи, пала ми је на памет симпатична паралела са неким од стихова „Забрањеног пушења“, алудирајући на припадност већине чланова екипи Топ листе надреалиста, чисто из фола, јер тада српске надреалисте из 1930-тих нисам знао ни да набројим! Написао сам рефрен пјесме „Пишоња и Жуга у паклу дроге“, за шта сам добио максималан број поена на том питању, и то код озбиљне професорице која дефинитивно није присталица таквих испада, нити је подлегла утиску невремена у коме живимо! Остали су негодовали, на шта им је одговорила :“да се неко од вас сјетио, исто би прошао, на крају крајева, Неле се са екипом декларише као надреалиста, па што му не бисмо одали почаст“. Наглашавам опет, у питању је озбињан професор, одан професији, али отворен за нове хоризонте, њено је само било да препозна домишљатост и некога ко размишља међу својим ђацима (искрено, ријетки су случајеви) и она је то наградила! Ево, 20-так година послије, то је једна од најдражих успомена на средњу школу! Нисам био одликаш, али данас посједујем диплому мастер професора Филозофије са НС универзитета, што ће рећи да ПС-овски приступ из социјалистичког образовања, дефинитивно морамо да укинемо, јер спутава индивидуализам. Малишан који је навео Томине стихове, погријешио је само у реченици „Од мене толико.“, иначе, би рад имао оригиналност, па би можда и уитељица имала разумијевања, овако…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja bih kaznila uciteljicu sto je detetu dala 1 jer u okruzenju i sa sredsrvima sa kojima prezivljava sta moze da nauci i od koga m ozda od poslanika, kulturu iz skupstine ili od lidera, ili sa tv i sapunicaa koje ubijaju ili reklama koje traju po pola sata i bar sto puta na dan. Dete nije krivo jadno je drustvo u kome zivi………………..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Стварно сјајно ако је аутентично:)))))
Свиђа ми сеСвиђа ми се