Суђење српском генералу Младићу, оптуженом пред Хашким трибуналом за злочине против човечности, заказано за 25. јун, поново је одложено, и то на неодређено време. Судије су изашле у сусрет одбрани, која је молила да се одложи рочиште због чињенице да нису били у могућности да се са документацијом благовремено упознају. Такође, Трибунал је признао „неправилности“ у откривању доказа на коју је указала одбрана.

Хашки трибунал је у потрази за генералом Младићем од 1996. године. Од како је прошле године у мају ухапшен, он се у притворској јединици налази већ годину дана. Ситуацију коментарише аналитичар Бранко Радун:

Суђење Ратку Младићу је доживело већ неколико одлагања и преокрета. То још појачава сумње да Тужилаштво има врло слабу конструкцију против Ратка Младића и да на неки начин покушава њега да сломи и његово окружење. Са тим у везу се може довести прогон или најављено хапшење јатака Младића у Србији. То може да се третира као нека врста притиска или покушај да се дође до још неког сведока који би под неком врстом притиска у Хашком Трибуналу сведочио против Ратка Младића. Чини се да је Тужилаштво у великом проблему, нема заправо довољно доказа да осуди генерала Младића.

Читаво суђење је тако некако оркестрирано да је Младић већ унапред осуђен од медија и од самог Хашког Трибунала, што негира принципе правде- да неко ко је оптужен није крив, док се не докаже кривица. Ту су, укључени и велики западни медији. Србија је под великим притиском и на тај начин, што ће људи који су у неком периоду помагали Ратку Младићу бити под притиском, барем неко од њих, да помогну Тужилаштву да можда ојача своју позицију, тј да ојача оптужницу неким изјавама и доказима, под наводницима или без наводника против генерала Младића.“

Узгред, ваља подсетити да је Хашки трибунал разматрао случај лица укључених у трагичне догађаје у Сребреници. Говоримо о Насеру Орићу, команданту Војске Републике Босна и Херцеговина током рата у Босни. Један од сведока, француски генерал Филип Моријон је изразио уверење да је улазак српских војних снага у Сребреницу био „директан одговор“ на масовна убиства Срба које је починио Насер Орић и његове снаге. Према Моријону, Орић је лично признао да је предводио војну акцију тј масакр српског становништва. Али, ипак да не идемо у крваве детаље суђења. Само ћемо поменути да је Насер Орић ослобођен по већини тачака оптужнице, а осуђен само због „пропуста да спречи убиства више српских заробљеника.“ И то на две године. И после поновљеног суђења је потпуно ослобођен. Међутим, његове две године, на крају крајева је одслужио – због незаконитог поседовања ватреног оружја и експлозива. Али то, сложићете се – већ је други проблем.

На рачун оптужби генерала Младића, стављају се и догађаји у Сребреници. Њему међутим не прете две године, већ двадесет година затвора. И наде за ослобађајућом пресудом све су блеђе. Хашка Темида је престрога према Србима. Мишљење професора међународног права Смиље Аврамов:

Према бившој Југославији, извршена је најтежа дискриминација. УН су донеле Конвенцију о забрани свих облика дискриминације. Од краја Другог светског рата, до 1990.године, у свету се одиграло више од 120 ратова, при чему 15 од њих су били високо-технолошки. У тим ратовима, догодили су се најтежи ратни злочини, да поменемо само: Вијетнам, Авганистан, сад Ирак, имате и Либију итд… У поређењу са ратовима који су се одиграли у свету, грађански рат у бившој Југославији, спадао би у ред минорних. Међутим, они су од тога направили светски проблем.

Ратне злочинце треба казнити, о томе нико не спори. Али, правда мора бити непристрасна и објективна. Само у том случају, Трибунал ће испунити своју мисију. Иначе, његове изјаве само вређају национални понос и генеришу нове жалбе и потраживања са обе стране.