Логор КФОР-а за Србе на северу

Окупиране територије – Под изговором да из безбедносних разлога затвара алтернативни правац који подножјем Рогозне заобилази контролни пункт у Брњаку, КФОР је крајем прошле недеље направио пустош у селу Бање код Зубиног Потока и око око 40 домаћинстава оставио без пута, воде, намирница, сточне хране, лекова…

Мештани су, као у најгорем концентрационом логору, опасани бодљикавом жицом, која је развучена чак и по шуми, на путевима су кратери дубоки и по два метра, а на раскрсницама бетонске пирамиде које онемогућавају сваки пролаз.

Србима у овом селу уништена је летина, забрањено им је кретање и село је и буквално одсечено од света.

„Концентрациони логор је злато у односу на живот који ми последњих дана имамо, ако се нешто не промени овде нам нема живота, остаје нам једино да се, преко шума негде, без игде ичега, извучемо или да сви колективно одемо у до оближњег језера Газиводе и сами себи пресудимо“, жали се старина Станимир Бојовић.

Он наглашава да је свашта у животу доживео, али да бахатост и бруталност какву су демонстрирали „миротворци“ из Немачке и осталих земаља још није видео.

„Овај пут нам је био прозор у свет, не само да су га прекопали, већ су копали и по нашим имањима, бодљикаву жицу развукли су нам по њивама, пашњацима и шуми, и козје стазе су затворили, стоку не можемо да напасемо, у продавницу не можемо да одемо, деца већ неколико дана нису ишла у школу јер је затворен пут до школе у Брњаку, имамо и ђака који нису моги да оду на полагање матуре, ово је горе од зулума“, каже мештанин Трифун Бојовић.

„Пресекли су ми водоводну цев, остали смо без капи воде, понестаје нам и намирница, а они нас и даље надлећу хеликоптерима, дижу прашину оклопним транспортерима, застрашују нас као да смо највећи зликовци, а наша једина ‘кривица’ је у томе што смо овде, што нисмо отишли и што желимо да останемо на имању које је хранило и мога деду, оца и мене, овде намеравају да остану и моји синови, али како да живимо у овом паклу“, пита се Дрина Бојовић.

Делегација мештана која је кроз бодљикаве жице успела да се пробије до Зубиног Потока затражила је од КФОР-а хитно ослобађање и надокнаду штете која им је причињена. Размишља се и о акцији самоослобађања која би могла да уследи већ током овог викенда.

Србија се прави да не види

„Изложени смо најгорем терору, готово неиздрживом, а Београд ћути и прави се да ништа не види, нема ово никакве веза ни са Уједињеним нацијама, ни са демократијом, ни са људскошћу, ово је терор најгоре врсте, горе од окупације који Шиптари спроводе уз помоћ својих пријатеља из НАТО-а. Хоће силом да нас натерају на албанску царину. Е, вала, неће нас натерати, макар овде сви поцркали“, каже Драган Недељковић и наглашава да и КФОР треба да размисли, јер батина увек има два краја.

Немоћни општинари

У општини Зубин Поток кажу да не могу много да помогну житељима Бања и да очекују да штету која им је причињена санира КФОР који је дужан да мештанима обезбеди слободу кретања и нормалан живот. Према незваничним информацијама из КФОР-а, „мировњаци“ су спремни да житељима Бања омогуће, ако буде потребно, долазак хитне помоћи и набавку намирница, као и да обезбеде слободу кретања, на надокнаду штете мораће дуже да чекају.