Уместо увода: Међу радницима је и један муслиман баш из Рибарића где су мошти данас слављеног Светог Петра Коришког – коме, када су радници Срби рекли: “ми не можемо рушити Светињу ако нам нареде, али можеш ти место нас, теби је свеједно”, – Хајро им је одговорио “ја моју џамију не бих никад рушио, а нећу ни српску Светињу низашта на овоме свету… Хоће ли се Срби постидети, хоће ли се засветлити образ у Србина и пред људима и пред анђелима, или… јаох и куку…

Данас највећи напад на Грачаничке стражаре!

18.06.2012., Истинољубље

Понедељак, 18. јун 2012. год. – У току је напад на Грачаничке стражаре и околину цркве Грачанице. Дванаест радника ЈП Колубаре, опремљени са 7 моторних тестера (никад више), уз подршку 6-7 припадника обезбеђења Pro tech team изнајмљених из Београда, покушали су да уђу у кањон Сушице према Светињи Грачаници ради уништавања природе због изградње непотребне, опасне и безаконе бране Ровни код Ваљева. Верни народ успео је да их у томе спречи потурајући своја тела испред моторних тестера, полиција је по пети пут пописала Грачанаичке стражаре, а судство се толико активирало да нас је већ на кућним вратима када смо се вратили чекао налог за обавезно сутрашње подизање некаквог акта!

Пробијање преко мостића, Младен Беловић из Хидротехнике (проћелави у карираној кошуљи) и његов врло провокативни и дрски пријатељ из београдског обезбеђења (са наочарама у црној мајици), редовне дрвосече појачане са још тројицом нових… Ми смо стали пред њих са Богородице Дјево на уснама а они су нас одгурали и кренули да се расипају по шуми ка Манастиру…

Пошто смо се око пола часа неколико десетина минута и ми разметнули у стрелце и пратили свако по једну моторку потурајући тела своја испред њих, све побожне и нормалне дрвосече су одмах одустале од даљих дејстава иако им је пословођа Младен Беловић претио разним условљавањима да морају да наставе. Потом се једини разбеснели лик из обезбеђења (у црној мајици) сам машио тестере и на пет сантиметара од ногу монаха Антонија покушао да сече дрвеће на сваки начин покушавајући да заподене кавгу, али је и он брзо одустао – молитвама Светог Петра коришког на чији дан данас споменује 14 г. од монашења у Црној Реци…

Потом, наравно, чекамо полицију која нас пети пут пописује, али овога пута и са 4 Богољубиве сестрице из Београда које су данима у помоћ нам дошле – поред успаваног и уплашеног Ваљева…

Онда повлачење, немирни Младен Беловић не одустаје од даљих планова са својим обезбеђењем јер су дани пред нама пресудни за њихово даље ангажовање… потом хидро-мафија која овим актима упорствује да затрује све изворске воде Ваљева кроз овај кањон понорнице Сушице и највећу Светињу овог краја –  брзо активира свог судског јавног тужиоца који од силне ревности ни на одмор не иде, једино ради нас које су нанишанили као сталне и најупорније пред Грачаницом… Зато нам је битно да ко год жели дође и бар једном се попише полицијом јер за један долазак никоме ништа не могу, а немогу ни писати пријаве стотинама људи…

Млађа нам се држи за главу, али не престаје извештавати свога шефа који иде за њим шта ће све сутра да посеку и униште ка Светом Манастиру… Прекршајне пријаве не могу прећи у кривичне, дакле, затвор је још далеко а и ако га буде чим будемо на слободи (ако нас нико не одмени од православаца) следи опет моментална обустава радова овог безакоња… Наша башта је опстала до даљњег, а барикаду пред Светињом не руше страни КФОР-овци као на Косову сада већ усред Србије полудели Срби за оно мало неблагословене плате своје. Међу радницима је и један муслиман баш из Рибарића где су мошти данас слављеног Светог Петра Коришког – коме, када су радници Срби рекли: “ми не можемо рушити Светињу ако нам нареде, али можеш ти место нас, теби је свеједно”, – Хајро им је одговорио “ја моју џамију не бих никад рушио, а нећу ни српску Светињу низашта на овоме свету… Хоће ли се Срби постидети, хоће ли се засветлити образ у Србина и пред људима и пред анђелима, или… јаох нама…

 ИстиноЉубље свима Вама!