У Подгорици влада антируска хистерија

Интеграција западног Балкана у НАТО, укључујући и Црну Гору, усмјерена је против националних интереса Руске Федерације, наведено је у документу „Народне палате”, руског експертског тијела које савјетује руског предсједника, Владимира Путина и Думу о кључним спољнополитичким питањима.

У анализи коју је то тијело, које чини 126 угледних представника руског јавног живота, посветило црногорском приступу НАТО-у, наводи се да ће, уколико се тај процес настави, угрозити руско-црногорске односе, а нанијеће штету и интересима руских компанија у овом дијелу Европе.

Штавише, према документу који је доступан „Дану”, алармантно се упозорава да кријумчарење дроге у троуглу Тирана—Скопље-Приштина чини 80 одсто од укупне количине авганстанског хероина који завршава на територији Европе. Подршку том послу, према тврдњи руских експерата, дају и САД, и то из базе Бондстил, која је смјештена на Косову. Према наводима из документа „Народне палате” (ОПРФ), Црна Гора, као и друге државе западног Балкана, биће употријебљена за ЕвроПРО пројекат. Како је на самиту НАТО 21. маја ове године у Чикагу саопштио амерички предсједник Барак Обама, ЕвроПРО, ракетни одбрамбени систем у Европи, „у процесу је поставке”. Прва фаза тог система предвиђа покретање радара у Турској и патроле на Средоземном мору од америчких ратних бродова са пројектилима који би пресрели авионе. Русија се противи тој намјери, а најављује да ће као одговор распоредити ракете искандер у региону Калињинграда.

—Треба да разумијемо колико је црногорско друштво, односно политичке и друштвене снаге, против уласка у НАТО и шта се ради у том правцу. Оно што се појављује као притисак у исто вријеме је активност присталица атлантске интеграције. Слична анализа требало би да буде припремљена за друге земље западног Балкана. Материјал прикупљен на ову тему може бити представљен на планираном састанку Савјета за међународну сарадњу и јавну дипломатију при ОПРФ посвећеном војно-политичким питањима наведено је у извјештају „Народне палате”, која у Русији има улогу сличну Конгресној истражној служби у САД, а то је савјетовање водећих носилаца власти о последицама важних одлука у спољној политици и економији.

-Чланови ОПРФ-а дубоко су забринути због најновијих догађаја. Вјерујемо да је интеграција западног Балкана у НАТО, укључујући и Црну Гору, усмјерена против интереса Руске Федерације. Ово захтијева дубљу анализу последица таквог корака на традиционално пријатељске односе Црне Горе и Русије у духовно-културној, дипломатско-политичкој и економској сфери наведено је у анализи „Народне палате”.

Осим плана НАТО-а да размјести одбрамбени систем на западном Балкану, помиње се и трговина дрогом на западном Балкану.

– У троуглу Приштина-Скопље -Тирана пролази 80 одсто дроге из Авганистана у Европу и Русију. „Покривање” те трговине врши се из НАТО базе Бондстил на Косову и „Малог Бондстила”. Бондстил је највећа база ван САД. Међутим, трговина дрогом није једина криминална активност ових криминалних кланова, који су подржани од држава НАТО-а. Главне активности су и трговина оружјем и људским бићима. Што се тиче духовне и културне димензије овог процеса, главна последица је слабљење повјерења и губитак поштовања према Русији — упозорено је у извјештају „Народне палате”. Наглашава се да се код некада русофилских Србије и Црне Горе кроз активност западних невладиних организација, уз неактивност саме Русије, полако јавља русофобично обликовање друштва.

– У Црној Гори се дешава прогон Српске православне цркве (СПЦ). По питању духовног окружења, атлантски трендови свакако мијењају традиционално духовно наслеђе оцијенили су чланови руске „Народне палате“.

Народна палата штити Москву

Према савезном закону у Руској Федерацији, „Народна палата“ има и надзорна овлашћења над дијелом извршне власти и обавезу да предлаже политике које имају за циљ да заштите интересе руске државе и њених држављана широм свијета. Основана је 2005. године.

Међу чланови „Народне палате”, предсједничким декретом од 28. септембра 2011. године, налазе се, између осталих, и Јарослав Иванович, ректор државног универзитета, Елена Лукјанова, професор међународног права, Владимир Семњанко, један од челника савезне адвокатске коморе, протојереј Вселовод Чаплин, предсједник Одјела Московске патријаршије, Максим Мишенко, предсједник организације „Млада Русија”, академик Јевгениј Велихов, политички аналитичар Николај Сванидзе, официр Александар Каншин и други. Према закону, предсједник државе декретом бира 42 члана „Народне палате”, док се остала 84 члана бирају на препоруку већ изабраних чланова.