Сви грађани Србије који плаћају порез дали су у просеку годишње 730 милиона евра директне помоћи јавним државним и локалним, као и друштвеним неприватизованим предузећима.

11.06.2012. 021.рс

Републички буџет је кратак за још 3,2 милијарде евра због акумулираног дуга кроз неплаћене порезе, доприносе и издате гаранције за кредите, показује анализа Фискалног савета.

„Државна и друштвена предузећа углавном лоше послују, упркос великој подршци коју добијају од државе. Њихови укупни губици су у 2010. износили око милијарду евра“, наводе у овом независном телу за контролу јавних финансија. Разлози за тако лоше резултате су ниске цене, вишак запослених, запуштена и израубована опрема и инфраструктура, али се као један од значајних разлога наводи и слабо управљање овим предузећима.

Зна се да директне субвенције добијају Железнице Србије и Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица“. Велики део међу осам великих државних и јавних предузећа, око 600 које су у надлежности Агенције за приватизацију Републике Србије и близу 650 предузећа под контролом локалне самоуправе, прима неки облик индиректне помоћи, тако што не плаћају порезе и доприносе или не измирују обавезе за струју, гас, кредите банкама, грејање… Иако је Србија сиромашнија од европских земаља, подстицаји из буџета за јавна предузећа виши су за чак три одсто бруто домаћег производа, односно свега што годишње произведемо, него што је то случај у 10 земаља Европске уније, показује анализа Савета.

Небојша Ћирић, министар економије у Влади Републике Србије, каже да су субвенције јавним предузећима неопходне јер она другачије не би могла да опстану у тржишној утакмици, која је све оштрија. „Највећи део субвенција из буџета одлази Железницама Србије јер без тога не би могли да се превозе ни роба нити грађани. Покривају се и губици „Србијагаса“ јер та компанија не може да наплати цео износ од привреде и грађана а мора да испоручује гас“, каже Ћирић.

На питање „Блица“ зашто наплата није ефикаснија и зашто „Србијагас“ не подигне цене својих услуга ако већ, према речима директора Душана Бајатовића, „купује гас за два, а продаје га за један динар“, Ћирић одговора да је наплата лоша због спорих и дугих судских процеса, али и да је доста грађана, који тешко састављају крај са крајем и који не би могли да плаћају вишу цену.

Железнице Србије с акумулираним губицима на крају 2010. године од 133,7 милијарди динара највећи су губиташ у целој српској привреди, док је лане готово цео износ субвенција потрошен за плате запосленима, а не за опремање купеа и бржи, сигурнији и ефикаснији превоз путника и робе. „На прсте једне руке могу да се наброје железнице у Европи које не послују са губитком. Немачка Дојче бан је европски изузетак, али су Немци одавно укинули међуградску вожњу аутобусима и на тај начин уклонили конкуренцију возовима, што им је гарант за рентабилност“, каже саговорник „Блица“ из Владе.

Бошко Мијатовић, економиста Центра за либерално-демократске студије, оцењује да реформа јавних предузећа мора да почне од цена. „Цене услуга струје, гаса, грејања треба да се плаћају по тржишним параметрима уместо што се вештачки држе ниским, нарочито пред изборе. Уместо субвенција јавним предузећима, подстицаји из буџета треба да иду само најсиромашнијим грађанима који нису у стању да плате ту тржишну цену“, наводи Мијатовић за „Блиц“.

Примера ради, у овом моменту сви грађани Србије плаћају струју јефтиније него остали у региону и чак три пута јефтиније него у Европској унији, док су процене да је у земљи свега десет одсто социјално угрожених који не могу да плаћају пуну цену електричне енергије.

Фрејк Јанмат, шеф сектора за европске интеграције делегације ЕУ у Србији, изјавио је јуче за ЕурАктив да нова влада треба да почне са реструктурирањем јавних предузећа и да их уреди тако да више почну да личе на предузећа приватног сектора. „Потребно је да јавна предузећа мање зависе од субвенција из буџета јер су оне високе и представљају оптерећење за пореске обвезнике“, каже Јанмат.

Небојша Ћирић је сагласан с оценом да сума која се издваја за такве подстицаје може да се смањи. „Не треба сва предузећа да добијају подршку државе. Следећа влада ће тај проблем морати да решава од случаја до случаја“, закључује Ћирић.