ЕКСКЛУЗИВНО – Таблоид истражује
Како су бивши председник Србије и бивши министар спољних послова, корумпирани од Владе САД-а

10.06.2012. Таблоид

Мада представници НАТО пакта то никада нису јасно изговорили, очигледан је интерес ове гломазне и умируће војне алијансе да међу своје плаћенике уврсти и Србију, последњу државу у југоисточној Европи која се безнадежно труди да остане војно неутрална. Да би то било постигнуто, америчка администрација је уложила више стотина хиљада долара, званично да би лобирала за саму себе, а у суштини, да би, у то време, подмитила високе функционере Демократске странке у Србији, како би они што дуже остали на власти и спровели „евроатланску“ политику у дело. За веровати је да је НАТО имао и планове за евентуалну војну интервенцију у Србији, „на неуралгичним тачкама“, у случају да на изборима победи националистичка опција, која није по вољи  администрације у Вашингтону. Зато су у дужем временском периоду подмићивани највиши државни функционери у Србији, а пре свих, Борис Тадић и Вук Јеремић. Новац је уплаћиван на иностране рачуне Тадића и Јеремића, а  како потврђују и документи америчког Министарства правде до којих је дошла редакција Таблоида. Колико стварно Тадић и Јеремић имају новца на ино рачунима, Таблоид ће истраживати и у наредним бројевима

пишу: Милан Гламочанин и Милан Маленовић

У Сједињеним Америчким Државама је рад лобистичких агенција институционализован и строго контролисан. Оне су дужне да сваких шест месеци подносе обиман извештај о свом раду Министарству правде и то Одељењу за криминал, будући да се давање новца члановима Конгреса или владе САД сматра кривичним делом. Из тог разлога поменуте агенције финансијски не помажу америчке политичаре, већ свој утицај остварују на други начин.

У случају да из шестомесечног извештаја произађе сумња да је агенција ипак дала новац или неко друго материјално добро неком политичару, покреће се обимна истрага на крају које, ако се сумње докажу, агенцији бива одузета дозвола за рад, подмићени политичар подноси оставку, а актери лако могу да заврше и на робији.

И у Србији се сматра кривичним делом давање новца за неку услугу политичара, народски названо подмићивање.

Потомак из Мериленда ради за Вука

Лобистичка агенција Rabin, Sheves, Lipkin-Shahak & Birger Inc. (RSLB) налазила се у Вашингтону на адреси Constitutional Ave. број 101 у апартману 800. Основали су је 15. октобра 2002 Гилл Биргер и Yувал Рабин, а Amnon Lipkin-Shahak јој је приступио 19. новембра 2002, док Shimon Sheves стиже 11. јуна 2003. године.

У периоду од 21. маја 2004. до закључно са 30. априлом 2006. RSLB је, између осталих, као „клијента“ имао и министра спољних послова Србије Вука Јеремића.

Управо тај део документације која се односи на редовне извештаје агенције америчком Министарству правде, недвосмислено указује на корумпираност највиших политичара Србије у дужем временском периоду.

Прво што упада у очи јесте чињеница да се као клијент наводи физичко лице, односно лично Вук Јеремић. У истом периоду, РСЛБ је заступао и владу Обале Слоноваче , као и Министарство финансија Бугарске, који се тако и означавају као клијенти, без навођења имена физичких лица која у њихово име контактирају агенцију или америчке политичаре.

Једини изузетак био је управо Јеремић, па се поставља питање, да ли је он то приватно ангажовао РСЛБ, посебно узимајући у обзир да се уз његово име не наводи и функција у којој наступа.

У поменутом периоду, Вук Јеремић је био саветник министра одбране Државне заједнице Србије и Црне Горе – Бориса Тадића, а затим саветник за спољну политику председника Србије, такође Бориса Тадића.

На овом месту треба подсетити на неке делове из биографије Вука Јеремића који је рођен у Београду 3. јул 1975. године. Наиме, он је  након завршетка школовања у Првој београдској гимназији, дипломирао теоријску и експерименталну физику 1998. године на Кембриџу, а затим магистрирао државну администрацију и међународни развој 2003. године на Харварду у Сједињеним Америчким Државама, а све то према његовој званичној биографији, коју је тешко потврдити, барем када је реч о завршетку магистарских студија. Овај последњи степен његовог „академског уздизања“, представља податак од изузетног значаја за разумевање његове повезаности са америчком агенцијом за лобирање. Наиме, на Харварду се та „технологија обраде“ најбоље учи.

Уобичајено је да хонораре лобистичке агенције плаћају клијенти који су је ангажовали. Тако, на пример, из извештаја РСЛБ за период новембар 2004. – април 2005, види се да је 14. априла 2005. године, Република Бугарска за услуге агенцији уплатила 33.780 долара, а да је Обала Слоноваче извршила две уплате: прву 14. новембра 2004. у висини од 130.000 долара, а следећу 5. априла 2005. у висини од 194.000 долара. Заузврат су представници ове две државе имали више сусрета са конгресменима и члановима америчке администрације.

У истом периоду и Вук Јеремић је боравио у Вашингтону и то у новембру 2004. године (од 15. до 17. када се срео и са Џозефом Бајденом, прим. аут.), од 19. до 21. јануара 2005. (више сусрета са конгресменима или члановима њихових тимова), од 14. до 17. марта 2005. и коначно од 25. до 27. априла 2005. године… За разлику од Бугарске и Обале Слоноваче, трошкове заступања Вука Јеремића није преузео он сам, нити нека званична институција Србије, већ Serbian Atlantic Initiative Association (Српска асоцијација атланских иницијатива – SAIA), невладина организација регистрована у малом месту Потомак, у америчкој савезној држави Мериленд.

Српски министар у милости услужних делатности

О овој организацији се изузетно мало зна. Према доступним информацијама основана је 2004. године, а последња њена активност забележена је у 2007. години. Очигледно да после тога није више било потребе за њеним радом, будући да су њени штићеници и плаћеници, Борис Тадић  и Вук Јеремић већ 2008. године постали водећи људи у Србији. Борис је постао председник Србије, по други пут, а Вук Јермић министар спољних послова Србије.

Као председник SAIA наводи се Jeffrey Ross Williams, амерички држављанин. Занимљиво је да интернет регистар Манта SAIA-у сврстава у приватна предузећа и наводи да има двоје запослених и годишњи приход од 78.000 долара. У званичној регистрацији САИА код америчких власти као њени циљеви наводе се: међународни послови, национална безбедност и промоција међународног разумевања (шифре делатности Q и Q20). У регистру Манта тврди се, међутим, да SAIA врши услужну делатност ?!

У сваком случају, из искуства са осталим удружењима која у свом имену носе ознаку „атлантска иницијатива“ врло добро знамо шта је посао тих организација. Тако се и босанска Атлантска иницијатива, основана 2009. године, позива на везу са SAIA и отворено залаже за приступање Босне и Херцеговине НАТО пакту.

Познато је и да америчка администрација радо користи услуге „невладиних организација“ када жели да финансира своје плаћенике у иностранству. У случају Бориса Тадића и Вука Јеремића коришћен је читав ланац удружења и приватних предузећа како би се замео траг новцу.

Тако по поменутом извештају од 30. априла 2005. САИА врши две уплате RSLB-у: прву 11. марта 2004. у висини од 70.000 долара и другу 16. маја исте године у висини од 73.000 долара.

На страни расхода, RSLB у истом извештају наводи следеће исплате: 9. новембра 2004. 11.312,95 долара, као и 1. априла 2005. још 1.676,37 долара. Обе трансакције су у корист Вука Јеремића, а као сврха се наводе „трошкови пута и боравка“. У том периоду је Вук Јеремић увелико саветник за спољне послове председника Србије Бориса Тадића, па као високи државни функционер не сме да прима поклоне ове врсте. Поставља се и питање зашто би једна америчка лобистичка агенција неком страном политичару плаћала путне трошкове, посебно јер исто RSLB није чинио у случају Бугарске и Обале Слоноваче чији су представници такође боравили у Вашингтону у истом полугодишту када и Вук Јеремић?

Осим тога, на страни расхода у овом извештају RSLB-а помињу се и следеће две исплате: 13. марта 2005. Медисон хотел је добио 1.507,82 долара, а истом хотелу је 24. априла 2005. пребачено још 3.237,33 долара. Дан после сваке од ових уплата у Вашингтон стиже Вук Јеремић, тако да није јасно зашто су му путни и боравишни трошкови плаћани на руке, односно приватни рачун, ако су истовремено измирени директном уплатом на рачун хотела. Осим тога, Вук Јеремић као високи функционер Републике Србије има право да трошкове пута и боравка у иностранству наплати из српског буџета, ако службено путује. Или он у Вашингтон није службено путовао, или је нешто друго било у питању…

Били су спремни да траже и војну интервенцију

   Још је интересантнији извештај RSLB од 31. октобра 2005. године достављен америчком Министарству правде. По њему је SAIA укупно платила 151.000 долара и то путем две уплате од 26. јула 2005. (једном 40.000, а други пут 35.000 долара),  а затим 21. септембра 2005. године стижу још две уплате од по 38.000 долара. Вук Јеремић је у Вашингтону посредством лобистичке агенције боравио само три дана и то 20, 21. и 22 јуна 2005. године.

На страни трошкова, RSLB за исти шестомесечни период наводи чак четири исплате Вуку Јеремићу за „накнаду путних и боравишних трошкова“. Прва је уследила 24. маја 2005. у висини од 5.664,49 долара и највероватније је авансно покривање трошкова његовог боравка у Вашингтону месец дана касније. После тога, упркос чињеници да господин Јеремић у том извештајном полугодишту није више долазио у САД, али, RSLB му и даље уплаћује новац као „накнаду путних и боравишних трошкова“, и то: 9. јула 5, 500 долара, 1. августа 5.000 долара и, коначно, 26. септембра чак 8.000 долара.

Какви су то „путни и боравишни трошкови“ ако „клијент“ није ни путовао?

Одговор се, највероватније, налази у редовном полугодишњем извештају РСЛБ за период до 30. априла 2005. године, који је у америчко Министарство правде стигао 1. августа 2005. године, у 10 часова и 39 минута пре подне. За разлику од других извештаја исте врсте који су достављени редакцији Таблоида, овај има још једну додатну страницу – формулар ОМБ Но. 1105.0004.

У тачки 5. овог документа наводи се како је новац по рачунима 1/12-24/05, 3/13-21/05, 3/31-4/03/05 и 4/21-24/05 Вуку Јеремићу уплаћен на рачуне у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, а Борису Тадићу по рачуну 3/31-4/03/05 на рачун у Енглеској.

Ни у једном једином полугодишњем извештају РСЛБ не наводи да је Борис Тадић боравио у Вашингтону у организацији ове лобистичке агенције, нити да се срео са неким од америчких званичника. Због чега му се, онда, плаћају „путни и боравишни трошкови“? Посебно би било значајно сазнати по ком правном основу један министар одбране или председник Србије на путовања у иностранство иде о трошку страног предузећа?!

Већ је из овога јасно да је RSLB послужио само да би се опрао новац који је уплаћивао SAIA, зато јер се сматрало како лепше звучи да председник и његов саветник у иностранство одлазе на позив једне лобистичке агенције, уместо да се призна како новац добијају од удружења које контролише америчка влада и које делује у интересу НАТО пакта.

Закључак је додатно потврђен аутентичним препискама између САИА и РСЛБ, које је извор ове скандалозне афере делимично ставио на увид редакцији Таблоида…

  Сходно објашњењу које је уз сваки извештај Министарству правде САД достављао РСЛБ, његов циљ је био „да се појачају билатерални и регионални односи САД и Државне заједнице Србије и Црне Горе, повећа подршка про-демократским кандидатима на локалним и националним изборима у Србији, одбаци резолуција легислативе САД о независности Косова, формирање српског кокуса у Представничком дому америчког Конгреса и подржавање америчких инвестиција у Србији“. Један од начина испуњења циљева била је електронска пошта коју ће РСЛБ да доставља одабраним члановима америчког Конгреса, као и другим значајним личностима из администрације и приватног сектора.

У суштини, све се сводило на то да је РСЛБ само прослеђивао електронску пошту коју је добијао од SAIA, а која је садржала избор вести о Србији емитованих на енглеском језику  од стране државне агенције Тањуг, са великим додатком најприземније пропаганде у корист Бориса Тадића. У великом броју оваквих „извештаја“, опоненти Демократске странке на политичкој сцени Србије називају се националистима или чак и фашистима, док се до размера стварања култа личности величају дела Бориса Тадића.

Истовремено, о проблемима које Срби имају на територији самопрокламоване републике Косово, готово да се није ни писало, а када се то и чинило било је то у благој форми уз обавезно преношење цитата Бориса Тадића. SAIA, као што смо видели, спада у ред организација које се залажу за приступање Србије НАТО пакту, тако да би било неприлично да критикује дешавања у јужној српској покрајини коју је окупирала ова војна организација. За тако нешто америчка влада не би имала ни разумевања ни потребних финансијских средстава.

Крунски доказ на адреси у Крунској

Коначни увид у праву суштину односа Вука Јеремића, а преко њега и самог Бориса Тадића, са америчком лобистичком агенцијом стиче се увидом у Извештај о приступању који је SAIA са потписом свог директора Биргера доставила америчком Министарству правде 27. маја 2004. у 15 часова и 19 минута.

Адреса Вука Јеремића, као клијента, наведена у тачки 4 одељка А поменутог документа, гласи: Крунска 69, Београд, Србија! На поменутој адреси је, међутим, седиште Демократске странке, тако да је већ из овога јасно да је RSLB ангажован не да би бранио интересе Србије, као државе, већ једне од политичких странака у њој.

Исто произилази из тачке 8, где стоји како је клијент (Вук Јеремић) „саветник председника Демократске странке у Државној заједници Србије и Црне Горе“, те да га странка „финансира, контролише и њиме управља“.

У тачки 8. одељка Б поменутог документа наводи се да је циљ рада РСЛБ-а да „обавештава јавне личности и вође партија у САД о статусу проамеричких кандидата у Србији“.

Коначно, у тачки 9 одељка Б документа стоји да ће РСЛБ да „обезбеди подршку америчких политичара одржавању Демократске странке, те одобрење проамеричких кандидата на српским изборима и енергично узајамно безбедносно, војно и политичко залагање да се спречи оживљавање националистичких снага у српској влади“. Посебно забрињава израз „енергично војно залагање“, који указује да су у мају 2004. године, Борис Тадић и његови сарадници у врху Демократске странке, планирали да у случају потребе затраже и страну војну интервенцију како се не би формирала власт која не одговара ни њима нити њиховим страним менторима.

Из свега овога, није тешко извући низ логичних закључака. Пре свега онај, да је Вук Јеремић, током својих, наводно постдипломских студија на скупом и престижном универзитету какав је Харвард, био унапред преузет од стране америчких обавештајних служби које обезебеђују и средства за његово школовање и боравак. По повратку у Србију он ступа у службу код свог некадашњег професора из Прве београдске гимназије, Бориса Тадића, са којим затим заједнички ради за рачун и у корист Америчке администрације и њених интереса на Балкану.

„Вођен, финансиран и контролисан“ од стране Демократске странке, Вук Јеремић је маја месеца 2004. године, склопио договор са вашингтонском лобистичком агенцијом, чији рад треба да финансира удружење САИА из оближње савезне државе Мериленд, чији је задатак промовисање трансатлантских интеграција, односно долазак Србије под окриље НАТО пакта. Како у америчкој администрацији (као и на политичкој сцени те земље) не постоји противљење приступању Србије НАТО-у, очигледно је да је лобирање било усмерено на српске, а не на америчке политичаре.

Ово потврђују и трансфери новца за покривање наводних путних и боравишних трошкова, и то на иностране рачуне Вука Јеремића и Бориса Тадића. Заузврат, њих двојица, већ препознати  по томе да им је једина идеологија новац, у Србији треба да створе атмосферу која би омогућила коначно предавање ове земље НАТО алијанси.

Како би оправдао стотине хиљада долара које добија од САИА (и преусмерава их Јеремићу и Тадићу), RSLB америчким званичницима шаље извештаје који су делом преузети из сервиса Тањуга, а делом представљају промоцију Бориса Тадића. О неком стварном лобирању у корист целе Србије није било ни помена. Циљ ове „финансијске логистике“, био је мали, двочлани клан политичких хулигана, унајмљених за потребе администрације у Вашингтону.

Бприс Тадић и Вук Јеремић

Путни трошкови и „топли оброк“

Сједињене Америчке Државе, као и већина развијених земаља, познају и кривично дело подмићивање страног званичника, било да се ради о представнику приватне фирме или државном функционеру. Ово дело, међутим, обухвата само давање финансијске или сличне материјалне добити, не и примање мита.

Са те стране Борис Тадић, Вук Јеремић и њихови сарадници који су се такође омрсили о америчке фондове, не морају да брину да ће негде у иностранству бити ухапшени по потерници из САД. А, да ли ће правосуђе у Србији једном смоћи снаге и храбрости да против поменутих лица покрене кривични поступак због примања мита, то је отворено питање…

Овде, такође, треба узети у обзир да је по додатку извештаја RSLB америчком Министарству правде за полугодишњи период закључно са 30. априлом 2005. године, потврђено да су Борису Тадићу и Вуку Јеремићу исплаћене паре на њихове иностране рачуне.

У том периоду Борис Тадић је већ увелико био председник Србије, док је Вук Јеремић био његов саветник за спољне послове. Самим тим њих двојица нису смела да примају никакве донације од страних компанија или удружења, без обзира што се ради о наводним надокнадама за „путне и боравишне трошкове“.

Бу-џет сет, и стална америчка плата

SAIA је био веома дарежљив према RSLB-у у периоду док је још плаћао Тадићеву и Јеремићеву посвећеност увођењу Србије у НАТО пакт.

По извештају Министарству правде САД за полугодишњи период закључно са 31. октобром 2004. RSLB пријављује следеће уплате:

22. јун од владе Обале Слоноваче 65.000 долара

6. јул од исте државе још 66.439,60 долара

11. август од Бугарске 40.000 долара

Насупрот томе, за извршење договора са Вуком Јеремићем, који је постигнут тек 21. маја 2004. године, SAIA уплаћује:

14. маја 20.000 долара

20. маја 55.000 долара

7. јула 35.000 долара

24. августа 80.300 долара

Као што се види, још пре склапања договора између господина Јеремића и лобиста, SAIA врши трансфер укупно 75.000 долара. За потребе „лобирања“ у корист Бориса Тадића и ДС-а, RSLB је у том полугодишту зарадио више него од свих осталих клијената заједно.

Већ у јулу RSLB на име „путних и боравишних трошкова“ Вуку Јеремићу пребацује 5.000 долара. У пријављеном полугодишту господин Јеремић је, међутим, више пута боравио у Вашингтону како би обавио разговоре са америчким званичницима које му је уговорио RSLB, тако да је јасно да је за ова путовања користио новац из српског буџета, будући да је наступао као саветник председника Србије, а не као приватно лице. Поставља се питање зашто су му онда у другим приликама од стране RSLB-а плаћани „путни и боравишни трошкови“?

С обзиром да у свом Извештај о приступању, који Биргер у име RSLB-а доставља Министарству правде Сједињених Држава 27. маја 2004. наводи како је усмени споразум о заступању са Вуком Јеремићем постигнут 21. маја 2004, веома је занимљив Извештај о раду који исти тај Gill Birger доставља Министарству правде и то истог дана и у исто време када и поменути Извештај о приступању: 27. маја 2004. у 15:19 часова.

У свом редовном полугодишњем приказу делатности и прихода, RSLB наводи следеће доларске уплате добијене од стране SAIA: 7. новембра 2003. стиже 36.000, 4. децембра још 39.300, 31. јануара 2004. уплаћено је 35.000, 1. априла чак 50.000, а већ 8. априла следећих 20.965.

Симптоматично је да су све суме, осим ове последње, округле! Поменутих 965 долара преко оних 20.000 по тачки (а) на страни 6 извештаја потрошено је за „трошкове пута, смештаја и хране“ страног клијента који је посетио САД. Ова сума је у односу на оне које ће касније бити исплаћиване у исту сврху зато тако мала, јер у то време Вук Јеремић још није долазио у Вашингтон.

Било би занимљиво сазнати разлоге због којих је SAIA пола године пре склапања договора о лобирању RSLB-у уплатила укупно 181.265 долара и то на име Вука Јеремића који ће званично да се као клијент појави тек крајем маја 2004. године.

Иначе, у то време су ово били једини приходи RSLB-а остварени од стране иностраних клијената.

Куповао Обаму, а добио Хилари

Од када је 2008. године за председника САД-а изабран Барак Хусеин Обама, претходно победивши у страначкој номинацији госпођу Хилари Клинтон, за Бориса Тадића почињу тешки дани. Наиме, ФБИ-а је “нањушила“ да је тадашњи српски председник са 50 милиона долара, кеша, преко тадашњег секретара Амбасаде Србије у Вашингтону, а данас амбасадора, Владимира Петровића, и преко гувернера Илиноиса Рода Благојевића, чији је секретар био и господин Петровић, помогао изборну кампању Барака Обаме нелегалним уплатама!

Госпођа Хилари и ФБИ-а проверили су све рачуне које у светским банкама има господин Тадић, па је утврђено да на свим његовим „рачунима у оптицају“, има око милијарду и осамсто милиона евра!

Када је на конвенцију ДС-а, уочи другог круга избора за председника Србије дошао бивши министар одбране Француске Ален Ришар, да Тадићу пренесе поздраве и подршку новог француског председника Франсоа Оланда, сумњичава је постала и француска полиција, која сматра да је Тадић одвојио више од двадесет милиона евра за његову кампању, а новац је ишао преко спрског амбасадора у Паризу Душана Т. Батаковића, који је ових дана изјавио да, ако буде опозван са места амбасадора, „сигурно неће назад у смрдљиву Србију“.

Очигледно је да је међународна заједница забринута склоношћу Бориса Тадића да опљачканим новцем поставља државнике по Европи.

У случају Бориса Тадића и Вука Јеремића коришћен је читав ланац удружења и приватних предузећа како би се замео траг новцу.