Европска комисија изразила је озбиљну забринутост растућим нивоом незапослености у земаљама чланицама ЕУ. Према последњем реферату агенције Еуростат, највећи пораст у априлу забележен је у државама зоне евра, где је незапосленост достигла 11%. По претходним прогнозама експерата у Бриселу дати ниво је очекиван теко 2013. године.

08.06.2012. Глас Русије

ЕУ покушава да споји буџетску штедњу и отварање нових радних места

Констатација озбиљности ситауције није најважније у изјавама које долазе из Брисела. На крају крајева, тешко је очекивати пораст запослености у јеку кризе коју прати реализација мера строге буџетске штедње. Није случајно максимални ниво незапослености забележен у проблематичним државама ЕУ. У Шпанији он је премашио 24%, у Грчкој 22%, у Португалији више од 15%.

Много важнијим чине се речи које је изрекла још једна представница Европске комисије – Емер Трејнор. Она је позвала европске земље да створе динамичније тржиште рада и да подрже отварање већег броја радних места у Европи. А то није ништа друго до констатација неуспеха једностране антиркизне политике ЕУ са њеним затезањем каишева, и истовремено гест одобравања у страну новог председника Француске Франсое Оланда као главног критичара сличних мера. Управо француски лидер представио је у мају европским лидерима програм преласка са једностране буџетске штедње ка политици стимулисања економског напретка путем већег инвестирања у економију. Федерални канцелар Ангела Меркел хитно је окарактерисала дати предлог као покушај да се осигура „раст на кредит“. Ипак низ лидера ЕУ и појединих земаља већ су изразили суздржану подршку француском моделу. Истина, и њима је за сада тешко да конкретно објасне како управо треба да се у пракси споји осигурање строгих норматива буџета у оквиру већ усаглашеног Буџетског пакта ЕУ и растуће инвестиције у социјалне, инфраструктурне и остале скупе програме – истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за политичку интеграцију Европског института РАН Николај Кавешњиков.

 

Са једне стране, ако земља има дефицит буџета и велики државни дуг, тада државне трошкове треба смањивати. Са друге стране, како уче основе економске теорије, приликом смањења државних трошкова поткопава се будући економски раст, између осталог и на рачун увећања незапослености. Шта да се у тој ситуацији жели, изгледа нико у ЕУ не зна.

Није случајно то што је пажња тржишта данас окренута управо Шпанији, која и има највиши ниво незапослености. Основни шпански индекс фондова већ је пао од почетка године за 28%, а цена спољних зајмова приближава се критичном прагу од 7%, иза којег су Грчка, Шпанија, Ирска и Португалија раније биле приморане да прибегну међународној помоћи.

Финансијски колапс Шапније у стању је да стави крст и на зону евра, и на финансијско-економско благостање читаве ЕУ.