У западносибирском граду Омску завршен је 21. међународни филмски фестивал Златни витез. Од 22. до 31. маја своје филмове на смотри приказали су режисери из 24 земље света, међу њима и из традиционалних за Златног витеза бивших југословенских република: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и Републике Српске. Наш саговорник је режисер из Републике Српске Симо Брдар, стални учесник Златног витеза. Његов документарни филм Нешто ми недостаје говори о пријатељству једног сељака и породице рода које су се настаниле у његовом дворишту. Он говори о томе да љубав може да постоји не само међу људима, већ међу свим живим бићима на планети.

08.06.2012. Глас Русије

Али разговор се прво повео о Косову. Сваке године у оквиру филмске смотре пријазује се ретроспектива филмова о тој спрској покрајини. Симо Брдар је признао да је такву живу реакцију публике као у Омску први пут срео.

Публика реагује дубоким емоцијама. Нису ретке сузе на лицама гледалаца и слушалаца. А ја бих рекао да требало би помоћи конкретним потезама, како се то радило вани, усвојити неку врсту резолуције о Косову, како је то било вани, како би утицати на онос Међународне Заједнице према Косову и Србији. Па овде је посета веома коректна. Пројекти трају по читав дан. И у јутро. И по подне веома много публике. И оно штп је најважније, овде је публика веома разумније. Ја бих рекао, она је разумнија него неки од нас, редитеља. 

Наш саговорник је истакао да филмски форум Златни витез традиционално фокусира пажњу на противречности између поучног и забавног филма. Али ако су се раније на округлим столовима разматрале духовне традиције и кинематрографија хришћанског света, ове годиен филмски радници су изашли ван оквира конфесионалне ограничености, износећи на разматрање тему: Савремена кинематографија – уздизање или уништавање душе.

Износи се чињеница да власти не показују довољно разумевања за културу и уметност уопште. А у том смислу и за филм. Међутим мени се чини да су проблеми у нашој кинематографији много већи. За то што је Република Српска потрошила огромна материјална добра, бранећи интегритет наше националне културе, територије. Код нас је буквално сиромаштво. Међутим, осећај је да у Русији има много новца. Русија је планетарно значајна у свакој области, а и у филму. Она има своју богату и снажну филмску историју. И надам се да ће то вратити. Бар Златни Витез преко Николаја Бурљајева и својих органа има утицај на то. Тако да надам се да ће све то ревитализовати. 

У нашем разговору Симо Брдар је истакао изузетну пажњу према Златном витезу у Омску. Стални учесник форума, режисер из Репубике Српске види нешто слично први пут.

Витез је прихваћен баш оберучке. То се види на сваком кораку по посети публике, по односу људи на улици. Кад сте у шетњи, кад сте у трговини, имате слободног времена, људи вас питају   Јесте ли ви то на Златном Витезу    То говори да се веома квалитетно радило и на промоцији фестивала  Златни Витез   у Омску. Видело се то по присуству публике на свећаном отварању, готово до овација били су поздрављени сви учесници овог фестивала. А о неким звездама уопште и не говоримо. 

Западни Сибир је један од крајева Русије са највише националних паркова. Непроходне шуме, широке реке одавно су постале његова визит-карта. Локалне лепоте оставиле су неизбрисив утисак на Симу Брдара.

    Мене је овде фасцинирала светлост која доминира. А вероватно је и таква доба година када ноћ кратко траје. И једноставно се осећам као у неком бестежинском стању, тако готово да пловим као у безваздушном простору у савршено лепом и чистом ваздуху, прелепој реци Иртиш. И просто једно спознајем да је Сибир један огроман простор, где сусрећете невероватне климе. Тако да имам о чему причати кад се вратим у своју Републику Српску. Значи, једноставно једно усхићење једном лепотом новог облика и новим звуком и светлошћу. 

Између осталог, по завршетку фестивала сазнали се да је Симо Брдар добио диплому За потврђивање хармоније између човека и природе у номинацији Караткометражни документарни филм. Честитамо награђеном и желимо му нове стваралачке успехе!