ПОРОДИЦА ЈУНГИЋ ЧУВА СТАРЕ ЗАНАТЕ
Везиља, мајстор и чувар старих заната Раденка Јунгић из Бањалуке, заједно са породицом, у само месец дана добила је златну медаљу на светском салону проналазака, истраживања и нових технологија у Бриселу и учествовала на чувеном фестивалу Кустендорф.

07.06.2012. ФБ Alexander Dorin, ПРЕСС РС

РАЗГРАНИЧИТИ КИЧ ОД УМЕТНОСТИ – Јунгићева инсистира на правим вредностима

На тај начин представила је не само свој рад, већ и град Бањалуку, Републику Српску и баштину српског народа. Њена породица промовише традицију, баштину и рад. Негујући старе уметничке занате, као резултат добили су нешто што није копија европског и светског гламура, што многи цене.
На 60. светском салону „Брисел Еурека“, за стваралаштво као чувару и мајстору старих заната Јунгићевој је додељен Орден заслуга за стваралаштво, а њеној радњи „Радиност Р“ за заштићени знак разликовања са географским пореклом додељена је златна медаља и награда организатора салона.

Признање уметника

– Постојимо већ тринаест година и ово је најлепши начин да се заокружи једна целина. Брисел је дошао као потврда нашег квалитета и вредности. Драго ми је и што је наш знак, који је ћирилични, добио потврду да је трејдмарк (робна марка) и постао моја интелектуална својина са правом наслеђивања и верификован на највишем нивоу – каже Јунгићева. Ипак, њој је најдраже признање добијено од нашег прослављеног режисера Емира Кустурице.
– Када један велики уметник каже да је то што радите вредно пажње, једноставно морате да се осећате боље. Самоувернији сте и добијете назад енергију коју сте улагали у све године рада и као да вас гура да наставите даље – каже она.
Ова уметница ради заједно са супругом Жељком и сином Немањом, без чије помоћи не би могла. Поред породице и пријатеља, подршку је добила и од Владе РС, града Бањалуке и службеног представника „Брисел Еуреке“ за БиХ, који су помогли да се ова мала породична радиност уопште усуди да пријави учешће на једном великом светском догађају.

Вредности старе вековима

Посебно поштовање ова уметница заслужује зато што није ишла утабаном стазом и зато што је ни из чега направила нешто другачије и своје.

– Тешко је неком ко је везиља да нађе своје место под сунцем. Где год се јавим, на најнижој сам степеници. Најбитније је рашчистити са самим собом, јер тек тада можемо показати свој таленат у пуном светлу. Нико ми није крив што сам везиља. Сви имамо избор, ја сам свој направила. Тешко јесте, али ми је лепше јер радим оно што волим – каже Раденка.

Посебно задовољство јој је што су је млади људи схватили и што јој долазе у галерију.
– Лепо је бити светски и урбан човек, али треба поштовати своју традицију. Не волим људе који би да сруше све што је традиционално, јер сматрају да је то лоше. Треба поштовати вредности које су зацртане вековима пре нас, али морамо да разграничимо шта је кич. Настојим да представим нову форму орнаментике, да спојим старо са новом цивилизацијом.
Ни економски моменат није поколебао ову породицу да направи уступак јер су на самом почетку рекли да комерцијализација не долази у обзир.
– Ту нема компромиса, ја гурам своје. Можда ћу некада да добијем неку сатисфакцију, неко олакшање у раду, можда и нећу. Али желим да се ради што је лепше и боље могуће, без обзира на то колико је тешко – наглашава Раденка.

У Москви, Атини, Јерусалиму и Хиландару

Раденка везе од пете године, али се том занимању у потпуности посветила тек у 37. години живота, када је напустила државни посао и све привилегије које иду уз њега.
Радови које је урадила заједно са породицом могу се пронаћи у кабинетима градоначелника Москве, Атине, Јерусалима, у Хиландару и многим другим манастирима, код Матије Бећковића, Рајка Петров-Нога, Слободана Тркуље, Емира Кустурице и других. Прва изложба породице Јунгић одржана је у склопу свечане церемоније поводом отварања храма Христа Спаситеља у Бањалуци.

записао: Огњен Тешић