Томислав Николић између Кавказа и Косова

Српски парламент може да размотри питање признавања независности Абхазије и Јужне Осетије – овакву изјаву је у току своје посете руској престоници дао Томислав Николић који у том тренутку још није био ступио да председничку дужност. Ако такво питање буде постављено у парламенту, оно ће бити размотрено. Самим тим ми не угрожавамо наше интересе на Косову. Овде постоје принципијално велике статуске разлике – рекао је он у интервјуу радиостанице Ехо Москве.

Ова изјава је била дочекана са опрезношћу не само у Тбилисију, о којем ће бити речи нешто касније, већ и у Београду: Добро за Русију, лоше за Србију – такав поднаслов објавила је у четвртак Политика. Издање наводи мишљење професора факултета политичких наука Предрага Симића, који сматра да су за 90% међународне заједнице случајеви Косова, Абхазије и Јужне Осетије непосредно везани један за други. Експерт изражава опаске да ће се, одлучивши се на признање кавкаских република, Србија сама себи затворити уста у УН по питању Косова.

Заиста, влада мишљење да када би Србија рекла „да“ независности Абхазије и Јужне Осетије, на њу би се сручила друга лавина признања самосталности њене јужне покрејине. Шта више, како би доказао своју доследност, Београд ће морати сам да призна легитимност власти у Приштини. Други аргумент је истина нетачан ако се узимају у обзир принципијалне разлике између јужне српске покрајине и младих кавкаских република, које је између осталог изнео шеф руске дипломатије Сергеј Лавров још 2009. године:

У случају Косова Београд никада није кршио резолуцију СБ УН 1244, коју су усвојиле стране у конфликту, док је Тбилиси стално кршио обавезе по мировним споразумима, који су били усвојени пошто је претрпео неуспех његов покушај да заузме Јужну Осетију у Абхазију почетком 90-их, изјавио је тада господин Лавров.

Умесно је такође напоменути да су Абхазија и Јужна Осетија биле укључене у састав Грузијске ССР од стране совјетских власти, у јеку свеопштег интернационализма. Историјски за утицај у овом региону бориле су се две империје: Руска и Османска.

А шта је са Грузијом? Локални ТВ канали покушали су да убеде своје гледаоце да је цена Николићеве изјаве истих тих 800 милиона долара руског кредита Србији, о којима се говорило на састанку са Владимиром Путином. А МИП земље сматра да су Николићеве речи неспоразум који ће бити ускоро разјашњен, пошто ЕУ подржава територијалну целовитост Грузије, а Београд, као и Тбилиси, привржен је европским вредностима. Министарство је разумно прећутало то да су Грузија и Србија унапред у неравноправном положају, пошто целовитост Србије ЕУ одавно и доследно крши.

Ипак, Европска унија је пут који представља будућност, како је рекао сам Томислав Николић у интервјуу за Вечерње новости. При томе шеф државе је истакао да устав земље обавезује да се бринемо о очувању Косова у саставу Србије, и Београд ће тражити свој пут у том уском маневарском простору. Могуће да је у томе главни проблем за новог председника. Московска изјава Николића о Абхазији и Јужној Осетији може се разматрати као покушај лидера да покаже да Србија има пуно право да води самосталну спољну политику. Упоредо са тим, исти тај „маневарски простор“ заиста је узак: ако се одлучи на зближавање са ЕУ, Николић хтео-не хтео, мора да усклађује своју политику са бриселском.

Зато руски политиколог Андреј Арешев врло суздржано оцењује перпскетиве реализације обећања Томислава Николића.

Сећам се изјаве једног од српских политичара чија се суштина састојала у томе да његова земља не располаже сопственом безбедношћу. Мени се чини да се отприлике исто односи на спољну политику. Николић је успоставио интензивне контакте са представницима САД и ЕУ, а њихов став у погледу Јужне Осетије и Абхазије је познат: они сматрају да Русија окупира ове територије. Не мислим да господин Николић и посланици могу да буду толико неосетљиви према мишљењу својих партнера и да им раде у инат. Мени се чини да ће ускорије време обећање председника остати само обећање.

Руски политиколог Дмитриј Орешкин сматра Николићево обећање прија ушима руског естаблишмента, али никакве гаранције иза тих речи не стоје.

Николић може да изнесе ово питање на разматрање, а онда како парламент одлучи. Реалне полуге притиска на парламент Николић нема. Мислим да ће председник одржати своје обећање, али поводом одлуке скупштине прилично сам скептично расположен, зато што ће парламент бити чак више оријентисан на европски систем вредности него сам Николић.

По мишљењу политиколога Дмитрија Орешкина, Европа може сасвим строго да изјави Београду: ако признате Абзазију и Јужну Осетију, не зна се колико ћете чекати ступање у ЕУ.

У сваком случају, интрига ће постојати све до 14. јуна: да ли ће московску изјаву новом председнику запамтити у току његове прве званичне посете Бриселу или ће је пропустити као неспоразум?