Истовремено, буџетски деФицит се повећава и на крају 2012. године, прећи ће ниво од шест одсто БДП-а, навели су чланови фискалног савета на представљању свог „Предлога мера Фискалне консолидације 2012-2016. године“.
У том случају, до краја године ће за Финансирање буџетског деФицита и отплату главнице претходног дуга, бити потребно да се обезбеди 2,5 милијарди евра нових задуживања.

Председник фискалног савета Павле Петровић нагласио је да ће, да би се избегла криза јавног дуга, нова влада одмах морати да спроведе оштре мере за смањивање буџетског деФицита, у овој и у наредној години, као и мере за враћање јавног дуга у прихватљиве оквире.

У случају да се те мере не спроведу, Србији прети „експлозија“ јавног дуга и буџетског деФицита, што подразумева „експлозију“ инФлације и курса динара, масовна отпуштања, пад плата и пензија, упозорили су чланови фискалног савета.

Краткорочне мере подразумевају замрзавање пензија и плата, пореску реФорму, која укључује повећање ПДВ-а на 22 одсто, као и додатно резање расхода пошто је неопходно да се у 2012. и 2013. години остваре уштеде од милијарду евра, и додатних 1,1 до 1,2 милијарде евра у периоду од 2014. до 2016. године, рекао је Петровић.

Он је прецизирао да би плате и пензије требало да буду замрзнуте од октобра ове године и током наредне године, чиме би била остварена уштеда од 200 до 300 милиона евра.

Пореска реФорма, која би донела уштеду од 300 милиона евра, подразумева смањење пореског оптерећења рада, са 65 на 54 динара на исплаћених 100 динара од јануара 2013. године, као и повећање ПДВ-а на 22 одсто од јула или повећање тог пореза на 20 одсто и смањење плата и пензија за пет до шест одсто, што је, према речима Петровића, економски боље решење, али је питање да ли је политички оствариво.

Међу краткорочним мерама је и додатно резање расхода за 400 милиона евра, и оно подразумева враћање модела Фискалне децентрализације на старо, пре измена закона, затим смањење субвенција, које су издашне и неселективне, као и укидање или спајање појединих агенција и ванбуџетских Фондова, рекао је он.

Како је нагласио Петровић, јасно је да потребна уштеда од милијарду евра није могућа без замрзавања плата и пензија и пореске реФорме, као и да је на кратак рок потребно знатно веће прилагођавање расхода него прихода.

Уз ове мере, јавни дуг „закочио“ би се у 2013. години и почео би да пада тако да би се у 2016. години спустио на око 48 одсто БДП-а, а испод законског ограничења од 45 одсто пао би 2017. или 2018. године, додао је он.

Средњорочне реФорме, које би требало спровести од 2014. до 2016. године, подразумевају смањење буџетског деФицита са три одсто БДП-а у 2013. години на нула одсто у 2016. и значе реФорму пензијског система, плата и запослености, јавних и друштвених предузећа, система субвенција, прецизирао је Петровић.

Говорећи о дилеми да ли би овакав програм штедње „угушио“ привредни раст, он је истакао да је снажно обарање Фискалног деФицита најбоља политика за већи привредни раст јер би тиме био повећан кредибилитет земље да је у стању да одржи макроекономску стабилност, а камате за задуживање привреде и становништва биле би ниже.

Упитан да ли је Србији потребан наставак аранжмана са ММф-ом, Петровић је навео да то није неопходно ако би влада успела да и без те Финансијске институције спроведе ове мере, али да би са ММф-ом то било много лакше, посебно имајући у виду да фонд у очима страних инвеститора представља гаранцију да ће мере стварно и бити спроведене.

Према његовим речима, ове мере условиле би привремено погоршање животног стандарда грађана, али је њихова примена неизбежна јер би у случају одлагања дошло, не само до замрзавања, већ и до обарања плата и пензија, као што је то био случај у Румунији или Летонији.

Уз мере штедње, 2014. или 2015. године били би надокнађени сви губици, а до 2016. године били би зназно премашени сви негативни еФекти, додао је Петровић.

Предлог мера консолидације фискалног савета укључује и мере социјалне заштите, пошто би материјално условљена помоћ домаћинствима и минималне пензије били изузети од замрзавања, и био би основан фонд за једнократну помоћ угроженим слојевима., навео је он.

Петровић је навео да је овај програм мера послат изабраном председнику Србије и свим парламентарним странкама.