Хашки трибунал одговорио Гласу Русије

Председник Међународног трибунала за бившу Југославију Теодор Мерон у екслкузивном интервјуу за Глас Русије говорио је о месту политике у раду Међународног трибунала за бившу Југославију, условима у којима се држе оптужени и навео је имена преминулих у затвору Трибунала.

Представник је одбио да говори о последњим догађајима у Хагу, између осталог и почетку суђења Ратку Младићу, објаснивши да није овлашћен да коментарише текуће случајеве. Између осталог стање ствари у самом Трибуналу он намерава да размотри са сталним представником Русије у УН Виталијем Чуркином у скорије време.

Прве недеље јуна бићу у СБ УН. Замолили смо господина Чуркина за још један састанак. За нас је врло важно да добијемо разумевање Русије. Са своје стране чиним све како бих објаснио ситауцију. Русија је била ледер у великој бици против нацизма у Другом светском рату. Ни једна друга земља у свету није поднела толико жртава колико Русија. И скоро сам сигуран да чим Русија схвати наше проблеме и нашу мисију да се стане на пут некажњености, она ће схватити нашу улогу.

Од трнутка свог оснивања 1993. године Трибунал је подигао званичну оптужницу против 161 особе. На основу 126 већ је изречена пресуда. Наставља се суђење поводом 35 случајева: једна особа чека почетак заседања, 17 случајева се налази на разматрању, у погледу 17 су уложене жалбе.

Једном од заслуга Трибунала његов председник самтра јачање међународног хуманитарног права на нивоу националних судова, посебно у бившој Југославији. Такође, по речима Мерона, Међународни трибунал за бившу Југославију је постао основа развоја међународног кривичног права.

После Нирнбершког процеса пола века није било међународних трубунала и осећала се акутна потреба да се стане на пут некажњености. Постали смо пиониру у разради основног међународног кривичног права, као и у развоју процесног права. Трибунал је био неопходан као основа будућих међународних криминалних судова, укључујући стални Међународни кривични суд. Ова организација се не би појавила без успеха Међународног трибунала за бившу Југославију. Показали смо да међународно гоњење и међународни суд за тако гласне и одвратне злочине који дотичу сам појам хуманости представља реалност, да је то могуће.

Међународни трибунал за бившу Југославију разматра зличине извршене на територији Југославије после догађаја 1991. године. Москва се у међувремену залаже за затварање Међународног трибунала за бившу Југославију, пошто је своје функције он већ исцрпео. Много је примедби према тој организацији и због посебног „интересовања“ према Србији: већина оптужених грађана је управо из ове земље. Радом Међународног трибунала незадовољне су све стране које су учествовале у конфликту у бившој Југославији, истиче Теодор Мерон, али управо то још једном сведочи о објективности организације.

Сигуран сам и говорим сасвим искрено да политика никада није играла никакву улогу у нашем раду. Када би политика била одлучујући фактор, ја не бих остао овде ни један дан. Ја сам судија. У мојим годинама не праве каријеру, већ служе друштву. По статуту поглавље 7. прописује да суд разматра само личну кривичну одговорност. А члан 21. предвиђа широка права за оптужене, између осталог праведне судске расправе и презумпцију невиности. Ако прочитате материјале на ту тему, видећете да нас једнако критикују обе стране. Када се изриче пресуда против Хрвата, критикују нас хрватски медији и чак влада Хрватске. Када се изриче пресуда Србима, иста је реакција од стране спрским медија и Београда.

Према подацима руских медија, у затвору Међународног трибунала у Шевингену преминуло је 19 затвореника. После објављивања ове информације Глас Русије добио је писмо од известиоца одељења пропаганде Међународног трибунала Норме Јелачић. Она је саопштила да су преминула четири затвореника. У интервјуу за радиокомпанију Теодор Мерон је прецизирао ове податке.

Испоставља се да је у затвору Међународног трибунала умрло шест особа, још троје је преминуло ван граница Холандије, где су они издржавали казну. Десет особа није дочекало изручење Трибуналу. Потпуна информација о свим погинулима доступна је на нашем сајту.

Првог јула 2013. Међународни трибунал ће престати да постоји. Замениће га Међународни резидуални механизам. При томе Међународни трибунал ће водити расправе и разматрати жалбе до 31. децембра 2014. године.

У надлежност Међународног резидуалног механизма прећи ће следеће функције Међународног трибунала: заштита жртава и сведока, ревидирање случајева, случајеви непоштовања суда, лажног сведочења, заплашивања сведока, мониторинг извршења казни. Међународни резидуални механизам биће мала организација. Ради поређења, Међународни трибунал сада има око 800 службеника. Претпоставља се да ће у Међународном резидуалном механизму радити највише 70 особа. Рок рада нове организације је 4 године и сваке две године СБ УН ће разматрати неопходност даљег продужетка пуномоћја ове структуре.