Недеља када је отишао Тадић – изгубио изборе за председника Србије и ДС-а

21. мај 2012 Константин,
http://www.bastabalkana.com

 Изборни пораз Демократске странке и Бориса Тадића који га боли дупло
Следи сеча жутих кнежева и бегова – партијских кадрова ДС-а

Весна Пешић је пустила низ воду своје поцрвенело демократско грађанско чедо Бориса Тадића и решила српске изборе у продужетку изборне утакмице.

То је ваљда сада свима очигледно, јер је пресудио њен крик и глас против Бориса Тадића и његове кабинетске мафије, апел да се гласа за Тому Николића, како је рекла у интервјуу који је дала за Слободну Европу. Она је заправо тим вапајем слободног и независног интелектуалца, што њена грађанска екипа ГС-а више није, јер је етаблирана у разне државне послове, она је тиме позвала сву ону проевропску средњу класу да окрене леђа досадашњем председнику. Неки су окренули леђа и гласали за Тому Николића а неки су окренули тур и отишли на викенд далеко ван града и места за гласање. И то је било сасвим довољно.

С друге стране, Демократска странка је доживела шамар и тектонски поремећај који ће се реализовати у сечи жутих партијских кнежева у наредних неколико недеља и месеци. Ствар је свима јасна. И поред огромне пропагандне машинерије идола и пријатеља, нефер анти кампање против Николића, и пуно списканих пара и очекивања, Борис Тадић је највише крив за лош изборни резултат и своје партије и за своје изгубљено председниковање Србијом. И морао би да поднесе оставку на место председника Демократске партије (и социјалиста). Да има принципа у себи и у људима око себе, он би то и урадио. Ал у Србији се ништа не мора, барем не у политици. Посебно јер ће сам себе уз помоћ пријатеља убедити да је неопходан странци, и да би се без њега ДС урушила, да би их СПС издао и формирао владу са напредњацима, и сијасет других „објективних разлога“.

Оставка би била чин часног човека, који је већ остварио бенефиције лагодног и угодног живота и који се бори за моралнији и принципиијелнији свет. Али то се по свему судећи неће десити, јер његово прво обраћање јавности иде у другом правцу – он се трудио, заиста се трудио, борио се за народ, дао све од себе, није он крив, још увек је леп и паметан, глагољив је и … и … и зато ће морати да реформише странку. Да позове на одговорност све оне партијске апаратчике и лидерчиће у странци који му се не свиђају, и да их смакне по кратком поступку, како би били и остали fancy партија која на изглед зна шта је одговорност. Сви партијски кадрови који му се не свиђају, сада ће по кратком поступку бити ражаловани у странци, јер је сада идеална прилика за то. Детоксикација странке, јел да?

Но, једна суштинска битка, и битка свих битака чека Демократску партију у наредном периоду, а то је битка измедју Ђиласа и Тадића за лидерску позицију у Демократксој странци.

Ђилас је победник, Тадић је губитник. Ђилас је победио за градоначелника, има своју базу и чланство које сада верује у њега. У Бориса нико више не верује. Види се резултат. Ако му Борис то призна, и именује Ђиласа за премијера и наследника на следећим изборима за председника, Борис Тадић одлази у историју и добија статус сиве еминенције која нестаје, услед светлости новог вође. Долази ера Драгана Ђиласа. Или можда могу да се допуњују, ако неким чудом на следећим изборима ДС процвета дуплом победом, па да буду као две стране истог новчића, као Путин и Медведев у Русији. У то мало верујемо а пуно сумњамо. Нису они тај капацитет а ни тандем супер хероја.

Бити ил не бити сад питање је ДС-а, и показаће се сад ко је ко. Или је Тадић сурови аутократа који ће да жртвује Демократску странку зарад своје лепоте, глагољивости и интелигенције на те-ве-у или ће подржати Ђиласа у интересу Демократске странке и отићи у резервни строј. Наравно, неће се само Тадић питати око тога, већ и господђ Ђинђић, Мићуновић, и још једна група жутих функционера и лидера из сенке, који треба да дају одговор народу и чланству, шта је и ко је Демократска странка данас. И да ли верују Ђиласу. Јер, након сарадње и коалиције са социјалистима и СПС-ом они одавно нису некадашња партија Зорана Ђинђића, након меке тајкунизације и партијске монополизације целе државе, они све више постоје сами за себе. Партија која влада без гласача. А шта ће бити у будућности, то нико не зна. Некако им судбина не изгледа светло.

Али једно је сигурно, наредних недеља и дана видеће се Тадићева снага и право лице унутар Демократске странке.

**********

Весна Пешић: „Поражени су јер за њих обични људи више нису постојали“

20. мај 2012. 23:37

Једна од некадашњих лидера ДОС-а Весна Пешић рекла је да су резултати избора за председника реални јер је ДС заборавио на обичног човека који је остао на улици без ичега.

Једна од некадашњих лидера ДОС-а Весна Пешић оценила је вечерас да је победа Томислава Николића на председничким изборима очекивана јер су грађани казнили његовог противкандидат Бориса Тадића и Демократску странка због арогантног вршења власти.

Пешић је рекла Тањугу и да су Тадић и ДС „у последње време доста арогантно владали“ и да су заборавили на обичне грађане који су и због лоше приватизације остали „без игде ичега“.

„Не може нико никада према обичном човеку да буде арогантан јер обичан човек увек заслужјује пажњу али за њих обични људи више нису постојали“, рекла је она додавши да неко ко је политичар то никада не сме да заборави.

http://www.vestinet.rs/