СТАЊЕ НАЦИЈЕ И ИЗБОРИ…

10 мај 2012, ФБР

Пише: Биљана Диковић

Постоје дубоки и озбиљни разлози за овакав резултат „добре“, монструозне политике србских политичара, који су се из петних жила трудили да као „прави Срби“ униште свој народ…
И данас то раде – тзв. експерти и плаћени „стручњаци школовани у иностранству“ са инструкцијама за… (то им је свима пракса да доведу што неписменије – где могу, или перфидне и дволичне, а да би могли да манипулишу њима или нама) – последње дно србства које је данас на власти…

Поред оних нама познатих стања: сталне и систематске тежње странаца, Енглеза, Француза и осталих, (није веровање моје у неке „теорије светске завере“ већ о томе сведоче бројни, њихови генерали, бивши и садашњи службеници страних држава и влада, научници и историчари и војни аналитичари) да Србију сведу на „БГ пашалук“ и одрже од њих наметнуто мишљење „увек лоших Срба и кривих за све“; одузимања територија и тако вештачки изазваних ратова у којима су гинули сви, нарочито Срби из Србије на другим територијама; црних марама и још црњих гробова знаних и незнаних … уништавања здравља нације и на друге начине: дозвола неометаног запрашивања хемијом са нашег неба, свакодневно и дозвола ГМО хране и препарата у производњи код нас…
Неки су престали да мисле, многи да не виде, а већина осталих да не говори о било чему – дефинитивно убијен дух народа (систематски уништаван и духовни православни живот Србина, и дан-данас)…

Са друге стране мењале су се добре медијске представе лоших политичара који су финансирани којекуда и за нечији ћеф и свој џеп владали Србијом, и данас није другачије… лоше приватизације, стотине хиљада људи на улици без хлеба – а морају да живе… неки и нису, чак мени познати: разболели се од сталног стреса и бриге и рада дан-ноћ, шећер, мождани удари, тумори разни… породице се распале, трајно поремећени животи сваког од њих, од детета у школи до оног најстаријег који је запамтио нека друга времена и принуђен отишао са свог огњишта у неки „колективни центар“ да спасе главу на раменима… неки су чак дигли и руку на себе и тако скратили себи муку а породици учинили још горе…

Тужна је слика данашње Србије…

Мали број Срба живи „одлично“ – они који су се „на време снашли“ и препознали тренутак – па искористили оно што им је систем нудио, извукли корист за себе. Они који су одувек имали службу у јавним предузећима и установама и републичким организацијама на буџету и данас добро живе јер имају редовне плате и остале додатке – е, ти гласају за ово што јесте јер „док свира радио“ они имају месечне приходе (за друго им не треба јер су године провели да среде све у свом животу и урадили су то из канцеларије, некад и само телефонски…) …

Други део људи је онај који је живео од свог рада и сада живи од пензије родитеља… који га није, јер није било потребно (или није имао кад тражећи и радећи послове да преживи цела породица) научио ничему… Такви се више не рачунају да су живи – КАД НОВЦА НЕМА ОНДА ЈЕ СВЕ ОСУЂЕНО НА ПРОПАСТ – ЈЕР ПРВО СТРАДА ДОСТОЈАНСТВО ЧОВЕКА, А ОНДА СЕ СВЕ ЛЕПО ОДВЕЗЕ У П.М….

Избори су за некога само срећа да зараде дневницу и раде све што им каже тај ко их је убацио тамо да контролишу кутију, или им је донео пакет, или дао ситан новац, или је – како сам управо чула: сестра и цела фамилија помогла брату (ДС) – није изашла на изборе – потписала да неће изаћи, а он за то добија хиљадарку, и тако тај заради за седам дана од 50 чланова породице и родбине који не изађу а да помогну свом рођаку 50.000 од жутих… или су их већ запослили па их гласају поново јер се боје да не изгубе посао… 

Распале се породице.. уведена „демоНкратија“ у сваком понашању – што дефинитивно води самоистребљењу…
На крају, моје је мишљење да је једини и искључиви разлог за све лоше – новац кога нема, односно нема привреде (која је систрематски уништена од стране србских експерата), ни посла, а тиме ни прилике да се заради и како-тако нормално живи животом достојним човека… односно сиромаштво… па… избеглице, расељени, болести, инвалиди, туге које су донели са собом и увећали ову на територији Србије…
Неке могу и да разумем, много је људи у данашњој Србији који се већ пар деценија боре буквално да преживе дан за дан, стално им над главом Глад са мачем – а сви живи: треба да једу, расту, уче школу, плате стан, рачуне, фирма пропала, посла немају и сналазе се, осиромашени се покушавају снаћи за кору хлеба и основно за живот… у томе заборављају на све друго, а политика им није ни на крај памети – сада су гласали да би добили новац, пакет саламе, макароне…

Тужно је то што смо као народ дозволили да нама владају и манипулишу, деценијама уназад, људи који се Србима само зову али о србском ни реч јер то значи много више од декларативног изјашњавања или потписа ради власти из личне користи. Овај народ је борбен у својој природи и – то показују бројни примери признати у свету – веома паметан и разуман – а дозволио да му неки тамо буквално вређају здрав разум (направили нам сва зла – и на крају нас оптужили да смо криви – па се још у наше име извињавају – највећи праг лудила је забрана и малтретирање сопственог народа и „договорна – усмена предаја“ Косова и Метохије од стране Срба шиптарима)… Једина светла тачка у свему су браћа и сестре на барикадама – симбол правих, истинских Срба који су борци, светосавци, буквално – мученици и чувари своје земље, куће и ове никакве, „савремене“ Србије данас – БАРИКАДА ЗА ЗЛО КОЈЕ НАС ЈЕ СНАШЛО…
Верујем, да се овако нешто – што се нама догађало у прошлости и данас – догодило некоме у некој другој држави у свету – па тај народ би до сада милион пута умро из места, не би дочекао ни сутра, а камоли наше данас…

Ја се поносим овим народом што је уопште жив, и једна сам од оних који смеју да јавно кажу да су Срби – по цену тога да ме због тога казне – јер се у Србији такви (и пре и данас) никако не воле, и дивим свима који из малог мозга извуку снагу да буду свесни и да се боре, то јако поштујем, зато и јесам у овој редакцији…
И још имам осећај љубави за брата, ма где био, за земљу у којој сам рођена, за веру светосавску православну – и овде ризикујем да будем проглашена (по законима „амера“ да сам душевно поремећена јер волим своју децу и свој народ и себе, на крају)…
СВАКИ ЧОВЕК НА СВЕТУ ИМА ПРИРОДНО ПРАВО ДА ИЗАБЕРЕ КАКО ЋЕ ДА ЖИВИ – НАМА ТО У СРБИЈИ УСКРАЋУЈУ НА РАЗНЕ НАЧИНЕ – ОВИ „НАШИ“ И ОНИ „ПОСМАТРАЧИ И ПЛАНЕРИ СА СТРАНЕ“… 

Дошли смо до краја – „још јуче“, пре десет, пре двадесет година, а никако да се саберемо и сложимо око тога како ће свима да буде боље у овој нашој јединој, резервне немамо и не треба нам, држави… Ако ми тако радимо себи немамо право да то радимо нашој деци – они нису тражили да се роде, ми смо их желели и морамо коначно преузети одговорност да уредимо државу да би наша деца имала пре свега здрав, али и сигуран живот у њој…  у вери у Господа и Светосавље, имали смо учитеље и примере правих Срба у прошлости од којих смо заиста имали шта да научимо о борби за веру, државу и бољи живот… Грешке ипак прави сам човек – треба се борити да се даље не праве, а оне које су учињене у прошлости ХИТНО исправљати на сваки могући начин, јер времена нема – живот је овде и сада, и само је један… 

А – избори – све је ово НАМЕШТЕНА ПРЕДСТАВА ЗА НАРОД – ТЕК ДА ПОМИСЛИМО ДА НЕШТО МОЖЕМО ДА БИРАМО – а тамо: Тадић против другог Тадића (Николић), сада са трећим (Дачић)у коалицији, вештачки направљене странке од удружења да би однеле гласове Радикалима и родољубивим организацијама, Србима који воле Србију… Тако крупна ствар није се смела препустити само вољи народа, па је власт била принуђена да “мало“ гласа и сама?  Све испланирано и спроведено, спискови, комисије, организација вожње до гласачких места, по хиљаду листића више задужених од броја уписаних гласача у јединици…  КРАЂА очигледна, исправка је само БОЈКОТ… ништа друго не може да промени ово стање – генерални бојкот избора – једноставно не излазити… јер им самим изласком дајете легитимитет… 

„Све ово је разумљиво само за оне којима још нису испрали мозак. Док ПРАЊЕМ РУКУ скидаш одговорност са себе, ПРАЊЕМ МОЗГА ти трпају одговорност на тебе и стављају те у положај зависника. Ми смо већ у савременом ропству где се жиг не види голим оком, али се осећа жиговање…“ – рече то лепо моја пријатељица, мајстор афоризма, Даница Машић.

И не мислим да ће улица нешто решити – јер интересовање у овој данашњој Србији је дубоко поремећен осећај за праве, истинске вредности, морал, породицу, све оно што цену материјализовану у новчаној валути нема – у једном граду, кажу главном у Србији – протест 500 људи за Космет у Србији – помоћ браћи на барикадама, а на концерту Металике 30.000 људи – ОЧИГЛЕДНО ДА СМО СВИ ДЕФИНИТИВНО СКРЕНУЛИ, јер је НЕКИМА ВАЖНИЈЕ ДА СЛУШАЈУ КОНЦЕРТ СТРАНЕ ГРУПЕ НЕГО ЛИЧНИ ЖИВОТ И ЕГЗИСТЕНЦИЈА…

ТУЖНО И ИСТИНИТО, АЛИ ТАКО ЈЕ…  

————————————————–

Аутор Б. Диковић је главни уредник СРБског ФБРепортера…