АфП указује да ће, без обзира на исход избора, нови председник морати да спроведе „болне“ реФорме како би се успоставила економска стабилност у земљи, с обзиром на то да је 24 одсто грађана незапослено.
Председника, такође, очекује убрзање преговора са Приштином, што је кључан услов за напредовање у процесу евроинтеграција, оцењује АфП.Агенција Асошијејтед прес подсећа да је у првом кругу председничких избора председник Демократске странке Борис Tадић остварио победу са благом предношћу у односу на другопласираног лидера Српске напредне странке Tомислава Николића.
Агенција је такође подсетила да је Николићева партија тврдила да је први круг избора покраден, што, како оцењује АП, ствара бојазан да би после другог круга могло да дође до нереда у земљи.И агенција Франс прессе, такође, осврнула на тврдње о изборној крађи, наводећи да су тужилаштво и изборна комисија одбациле те оптужбе, а страни посматрачи оценили изборе регуларним.Агенција Ројтерснаводи да би на резултате данашњег гласања могла да „падне сенка“ уколико Николић заиста и реализује претњу да ће извести своје присталице на улице.И та агенција подсећа да би Србија, која има статус кандидата за чланство у ЕУ, могла почетком следеће године да започне преговоре о приступању уколико предузме кораке на унапређењу односа са Косовом.Британски Би-Би-Си (ББЦ) закључује да би исход избора могао да утиче на европску перспективу земље и односе са Косовом, које је 2008. прогласило независност.

БЕОГРАД – У другом кругу председничких избора данас је до девет сати гласало 4,9 одсто бирача, што је за 1, 7 одсто мање у односу на излазност у првом кругу избора пре две седмице, саопштио је данас Цетар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

На конФеренцији за новинаре у Танјуговом прес центру, програмски директор ЦеСИД-а Марко Благојевић изјавио је да је одзив до девет часова на нивоу излазности која је у истом интервалу забележен на председничким изборима 2008. године.

Благојевић је казао да су на бирачким местима у Србији од отварања забележене само две непрваилности.

ЦеСИД нема инФормације о излазности са Косова и Метохије, будући да његовим посматрачима није омогућено присуство на тамошњим бирачким местама.

ЦеСИД ће са следећим инФормацијама о излазности и току изборног поступка обратити у 15 сати, а затим и у 18 и 20 сати.

ЦеСИД данас заједно с новинском агенцијом Танјуг организује праћење и извештавање о току изборног процеса и самом резултату избора за председника Србије.

БЕОГРАД – Завршетком другог круга председничких избора биће заокружен изборни процес на свим новоима у Србији, која ће најкасније до 9. јуна добити нови парламент, а нову републичку владу најкасније до 5. септембра.

РИК има рок од 96 сати од затварања бирачких места да саопшти и у „Службеном гласнику“ објави резултате другог круга председничких избора, што ће, затим, новоизабраном шеФу државе омогућити да положи заклетву и тиме отпочне петогодишњи мандат.
Када је реч о новом сазиву скупштине, будући посланици у клупе морају да седну најкасније до 9. јуна, пошто је рок за конституисање парламента 30 дана од проглашења коначних резултата.
РИК је коначне резултате парламентарних избора прогласио 10. маја.

Будући парламент чиниће 46 странака и организација – 73 посланика имаће коалиција „Покренимо Србију“, 67 коалиција „Избор за бољи живот“, 44 коалиција СПС-ПУПС-ЈС, 21 Д С С, 19 „Преокрет“, 16 УРС, пет Савез војвођанских Мађара, два странка Сулејмана Угљанина и по једног посланика листе „Све заједно“, Коалиција Албанаца Прешевска долине и странка „Ниједан од понуђених одговора“.

Прву седницу новог сазива парламента треба да сазове председник старог, односно Славица Ђукић-Дејановић и на њој ће бити потврђени мандати новим посланицима.
Скупштина је конститусана потврђивањем мандата две трећине посланика, чиме и Формално престаје мандат старом сазиву.
Како прописује Устав Србије, парламент накасније 90 дана од дана конституисања мора да изабере владу. У супротном ће бити распуштен и биће одржани нови избори.
Мандатара нове владе предлаже председник Републике, а кандидат за председника владе предлаже програм и састав будуће владе.
Влада је изгласана ако за њен избор гласа већина од укупног броја посланика, а њен мандат почиње да тече од момента полагања заклетве.
Сутра ће бити заокружен и процес избора за војвођански парламент, будући да ће се више од 1,7 милиона грађана Војводине с правом гласа изјаснити о другој половини од укупно 120 посланика у покрајинској скупштини.
На изборима 6. маја изабрано је 60 покрајинских посланика по пропорционалном систему, а остали мандати биће расподељени пошто се 20. маја у 60 изборних јединица у покрајини бирачи определе за једног од два кандидата „пласирана“ у други круг избора по већинском моделу.
Војвођанска скупштина биће конституисана у року од 30 дана од проглашења коначних резултата избора, које Покрајинска изборна комисија проглашава 72 сата од затварања биралишта.
И прва седница Скупштине Војводине, као што је случај и са републичком, мора да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата, а на њој се конституише нови сазив потврђивањем мандата посланицима.
Како пише у Статуту Војводине, нови председник скупштине предлаже кандидата за председника покрајинске владе, пошто саслуша мишљење представника посланичких група, а тај кандидат износи програм и предлаже састав владе, који скупштина треба да изабере.
Сутра ће бити „заокружен“ и процес избора одборника у београдском и новосадском парламенту, будући да ће избори у та два града бити поновљени на укупно 21 бирачком месту.
Београђани ће гласање поновити на 16 изборних места, а Новосађани на пет.
На изборима за 110 одборника Скупштине града Београда, који су одржани 6. маја, листа „Избор за бољи живот – Драган Ђилас“ освојила је 35,18 одсто гласова, односно 50 места, коалиција „Покренимо Србију“ 25,72 одсто гласова (37 одборничких мандата), трећа је листа коалиције СПС-ПУПС-ЈС, која је освојила 9,14 одсто гласова, односно 13 мандата, док је четврта ДС С са 7,46 одсто гласова и 10 освојених мандата.
Листа „Преокрет“ освијила је 4,64 одсто гласова, СРС 3,95 одсто, „Двери“ 3,58 одсто и УРС 2,79 одсто.
Према непотпуним резултатима локалних избора у Новом Саду, листа коју предводи ДС освојила је 19 одборничких мандата, СНС и ЛСВ имају по 16, а СПС осам мандата, док по шест одборника имају ДС С и Ромска демократска странка, „Двери“ пет, по једног мањинске листе СВМ и влашке националне мањине под називом „Ни један од понуђених одговора“.
Листе СРС и УРС, које су 6. маја остале испод цензуса, освојиле су 4,91, односно 4,55 одсто гласова.
Према Закону о локалним изборима, конститутивну седницу скупштине локалних самоуправа, па и Београда и Новог Сада, сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања коначних резултата избора.
У Пословнику града Београда пише да ту седницу сазива председник старог сазива, с тим да се скупштина конституише у наредна два месеца.
Даном проглашења мандата новим одборницима престаје да важе мандати старим, а локални парламенти сматрају се конституисаним избором председника Скупштине и секретара.
Будући градоначелници Београда и Новог Сада биће изабрани из реда одборника, на предлог председника Скупштине града, а мандат им је четири године.