Као што се могло и очекивати, премијера Фрљићевог комада “Зоран Ђинђић” на почетку “Муцијевих дана” у “Атељеу 212″ – никог није оставила равнодушним. Током целог трајања представе, светло у дворани било је укључено. Представа почиње са сценом прања руку у бурету пуном крви на којем пише “Новија српска историја” и завршава сценом паљења макете џамије коју ваде из макете Храма Светог Саве и потоњим повраћањем по српској застави. У међувремену глумци ислеђују на сцени Војислава Коштуницу а владика Амфилохије Радовић се појављује са калашњиковим док држи говор на одру Ђинђића. На великом примерку “Устава” пише “Руке су нам крваве али нам је савест чиста!”
18.05.2012 23:10 ФБР Popovic Sasa, аутор текста и фото: Svet.rs
Након сцене у којој глумци обучени у попове убијају Ђинђића, убице се се пресвлаче као “бабушке”, док су испод свештеничке мантије маскирне униформе, а испод њих одела “јапија” и мајице са знаком “Отпора”. На крају једна од глумица на голо тело облачи крваву кошуљу убијеног премијера. Програм на коме су две рупе (од метака који су убили Ђинђића) увучен је у најлонске “гаће” а на његовој полеђини пише да су представу помогли “Телеком Србије” и “ЕФГ Еуробанка”.
У публици су били и супруга убијеног премијера Ружица Ђинђић, министар Драган Шутановац са супругом Маријом, Гордана Чомић, Чедомир Јовановић са супругом Јеленом, Веран Матић, Оља Бећковић, Иван Станковић, Александар Тимофејев, бивши премијер Зоран Живковић, адвокат Ђинђићеве мајке Срђа Поповић, Биљана Србљановић, Теофил Панчић, Миломир Марић, Латинка Перовић, књижевник Ласло Вегел, Борка Павићевић, управник “Атељеа 212″ Кокан Младеновић, редитељ Дејан Мијач, Сергеј Трифуновић, Предраг Ејдус, Анита Манчић, Дара Џокић и велики број других глумаца…
На крају представе Шутановац и Чомићка устали су и отишли без да су аплаудирали, док су до краја, до трећег подизања завесе остали сви горепоменти као и већина публике.
У сваком случају, представа о којој ће се још дуго причати.
Оливер Фрљић
Представу изводе глумци Бранислав Трифуновић, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић, Тања Петровић, Милан Марић, Милош Тимотијевић, Тамара Крцуновић, док је оболелог Феђу Стојановића заменио колега Душан Радовић, драматург је Бранислава Илић, сценограф Марија Калабић, костимограф Сандра Деканић, а композитор Ирена Поповић.
******************************************************************************************************
ЈЕДАН ОД КОМЕНТАРА НА ТЕКСТ НА ФБ ГРУПИ СВЕТОСАВСКА СРБСКА УНИЈА:
ФБ Dubravko Popovic (Дубравко Поповић)
Нова власт, која влада суровије од предходне, иако не убија физички ради то ефикасније, морала је да зачини преко позоришне сцене све неуспехе које су то други чинили…већ давно виђено `дрште лопова` док они на најперфиднији начин опустошише и очерупаше и оно мало што је остало, а остао је на сву срећу народ, такав-какав. Или ће им се придружити у хистеричним паролама или ће их испљувати, нешто треће можда доживе наша деца…
ЈЕДАН ОД КОМЕНТАРА НА ТЕКСТ НА ФБ ГРУПИ ВЛАДА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА СРБИЈЕ !!!
ФБ Biljana Djorovic (Биљана Ђоровић)
После прећутаних злочина у НДХ, шта друго и очекивати. Усташки злочини се настављају сада на симболичком плану, а симболичка смрт је последња и коначна смрт. Нема даље.
Категорије:ВЕРА, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Premijerom predstave „Zoran Ðinđić“, autorskog projekta reditelja Olivera Frljića, 18. maja u Ateljeu 212 počeo je treći festival pozorišne igre „Mucijevi dani“. SLIKE SA PREMIJERE I VIDEO POGLEDAJTE http://planet-earth-is-a-living-being.page.tl/ZORAN-%26%23272%3BIN%26%23272%3BI%26%23262%3B_ATELJE-212.htm Prve ocene su podeljene – od pohvala za hrabrost zbog žestoke kritike čitavog niza društveno-političkih problema, do primedbi da u predstavi ima više politike nego teatra, da su zbivanja na sceni mučna, a za neke i dosadna. DRUGI PISU: U predstavi nema klasičnih likova, već situacija u kojima se navode i komentarišu različite ideološke pozicije. Pozornica se koristi kao svojevrsna tribina na kojoj se pokreće mnoštvo tema koje su obeležile život u Srbiji u proteklih dvadesetak godina. Sve zajedno čini mozaik jednog društva u kojem je bio moguć atentat na demokratskog premijera. Učesnici prozivaju crkvu, političare, patriote, u jednoj sceni se sudi Vojislavu Koštunici… Tu je i scena o prisluškivanju ekipe predstave od strane vlasti, tokom proba, ali za publiku ostaje nejasno da li je to dokumentarno ili fiktivno. Posebno kontroverzne reakcije izaziva završna scena – povraćanje na srpsku zastavu. Tokom predstave izvođači se presvlače, a kostimi su svešteničke mantije, maskirne uniforme, odela japija, majice sa znakom Otpora, krvava košulja ubijenog premijera… Dekor čine maketa Hrama Svetog Save, knjiga sa natpisom Ustav na čijim stranicama je tekst „Ruke su mi krvave, ali mi je savest čista“, drveni krstovi sa imenom Zorana Ðinđića i televizori sa snimcima njegove sahrane, ali i velika slova reči demokratija od kojih se premeštanjem dobijaju reči rat, raj, komedija, kradem.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Фрљић из Травника добије 10-ак хиљада евра да склепа за 20-ак дана „представу о Ђинђићу“ – а како би се Ко-Ко-Дa-Кан (Ром из Ниша) још дубље завукао у владајућу гузицу – и он, будала какав јесте, то и уради, дилетантски, немаштовито, дневно-политичким памфлетом, посравши се у најстрожијем центру Београда на Србе. Ако. Може му се.
Но он је ионако небитан. Није му први пут.
Док „публика“ ћути и гута, највећи бедници су, ипак, глумци.
Ко каже да денацификација није успела?
Свиђа ми сеСвиђа ми се