Нека Спасовдан буде Кристинин други рођендан

18. 05. 2012. 12:00

Док су новинари Хуманитарног моста писали поруку Зорану Милутиновићу из Лепосавића, који је већ пуна четири месеца у Риму где његова 12-годишња ћерка Кристина, оболела од леукемије, чека трансплантацију костне сржи, он се појавио на вратима нашег београдског Дописништва. По опуштеном кораку и осмеху без грча било је јасно да нам доноси добре вести. Ни њему није промакло пријатно изненађење на нашим лицима.

Након што се Зоран Милутиновић захвалио земљаку на драгоценој помоћи уследио је низ наших питања, на која је, без задршке, одговарао. Прво је било да ли његов тако брзи поновни долазак у Србију значи да је од његовог 17-годишњег сина Станка узета костна срж и да га је допратио до Косова да се врати у школску клупу, покуша да надокнади пропуштено градиво и заврши разред?

– Разлог мог поновног доласка је млађи син, шестогодишњи Богдан. При нашем последњем растанку прошлог месеца био је напросто очајан. Тешко му је да схвати зашто само он није са нама, зашто је тако дуго одвојен, пре свега од мајке и сестре. Није их видео знатно дуже од четири месеца, заправо од јесенас када се Кристини болест вратила и започела лечење у Београду. Станка и мене повремено је виђао. Међутим, то је за дете његовог узраста мала утеха. Стога сам одлучио да се вратим по њега чим средим папире – одговорио је Зоран Милутиновић.

Рекао нам је и да је Кристина знатно боље и да је уверен да ће трансплантација бити обављена до краја овог месеца.

– Богданово присуство много ће јој значити, као уосталом и свима нама. Ништа није важније од здравља и породице на окупу. За ово друго смо се изборили. Само нам остаје да сада сви заједно победимо Кристинину болест – говорио је отац Зоран.

У тој борби са невидљивим непријатељем сви чланови породице имају своја задужења. Мајка се не одваја од ћерке, посебно у данима када прима хемиотерапије, осећа мучнину, вртоглавицу, болове који севају целим телом. Никакве таблете не помажу боље од миловања мајчине руке, ниједна реч лекара не делује убедљиво као очева шала, а сазнање да ће јој рођени брат дати део себе чини је обавезном да живи и из дана у дан доказује да и она њега истом снагом воли и да би, да је ситуација обрнута, за њега исто учинила.

Мали Богдан, читамо у писму стиглом неколико дана по доласку у Рим оца и млађег сина, представља велико појачање сестри, брату и родитељима. С његовим доласком, све је кренуло набоље, као да је пред снагом његове жеље да се породица комплетна врати на Косово и никада више не раздваја, подмукла болест устукнула.

„Кристина је започела последњу предтрансплантациону терапију, комбиновану хемио и зрачну. То ће трајати десетак дана. У међувремену Станко ће дати костну срж и све ће бити спремно за спасоносни хируршки захват до 24. маја. Случај је хтео да на Спасовдан, велики православни празник, буде заказана трансплантација. Уз наше молитве и помоћ Господа Бога, верујемо да ће све ово прођи у најбољем реду“, написао је у писму из Рима новинарима Хуманитарног моста брижни и неуморни отац болесне девојчице Зоран Милутиновић.

У акцији у којој је прикупљено преко 155.000 евра, учествовали су људи добре воље са Косова и Метохије, из централне Србије и целог света!

______________
Извор: Вести
Приредила редакција Србског ФБРепортера