Мислио сам све ће стати када загрми истина, испало је да је то лажан пуцањ у мраку. Људи су мислили некоме пуче гума или некој комшинци испаде тегла са зимницом…
Испаљен метак истине био је пуки пуцањ у празно. Данас у Србији зборити о истини је као да идете у рат са ћорцима. Истина је сасвим непожељна и ред би био да се једном истера за свагда са ове територије… Сви се куну у истину када лажу. Лажем тако ми истине, видо’ човек , видо’ ја куш’ бељег аргумента. Када су га питали који човек? Рекао је не знаш ти њега, није одавде…

19.05.2012. ФБ Иван Стефановић

Иван Стефановић

Истина каже да живимо неким животом испразним, лаж каже да истина лаже… Скупљамо се ко неко одело после прања, све нас је мање и некако смо урасли у себе. Пигмејске моралне људине заменили су двометраши лажи…

Зарађене паре трошимо на дажбине, струја, телефон, интернет, вода, смеће, (има и наивних па плаћају претплату РТС-у). Толико нам је лепо да ево неки дан куписмо ко људи 400 грама свињећег врата.

Седнемо за сто па полако жваћемо тај луксуз. Лепо нам је…

Породично смо пуних уста ћаскали неке догодовштине. Онако лепо храном подмирени добили смо надимања од помисли да се сутра враћамо кромпирима и осталим јефтинијим намирницама.

Гледамо онако опуштено на телевизији како нека певаљка нафракана реномираним крпицама кука како њој није лако. Размишља сисата и ломна у струку где да летује? Дал’ у Тунису или Карибима… Мушки род зино у силиконе, жене у крпице и промаче им истина…

Па кад смо ми ишли на летовање? Наше летовање се своди на излазак у двориште, село ( ко има малине)… Ал’добили смо визе и то је супер. Имамо визе ко да имамо ауто без мотора, али имамо ауто јебига!

Чучимо некако у овом животу, натежемо се ко да имамо затвор. Навали нам жеља за животом ал некако остане у нама и никако да изађе…

И дакле… та истина је крајње некултурна својом појавом, шта она има да нам трља о нос своје аргументе? Ко је тера да нас суочи са оним што ми већ знамо и лепо смо све ставили под тепих. Смрди та лаж, па шта! Нама је лепо овако… Када немамо пара да купимо горива ми лепо тврдимо да је шетња здрава брате… Када немамо пара да одемо на море ми то преточимо у патриотизам :“ шта бре има да идем у ту гужву, ма ја волим бре село и планине“… Кад немамо да купимо хране ми лепо то објаснимо деци да слаткиши кваре зубе и да морамо водити рачуна о гојазности…

Кинезе смо прихватили ко браћу… Људи раде од смећа савршене копије реномираних произвођача… Натакаримо крпице од браће кинеза и упорно тврдимо да смо платили 7000 динара и да је то оригинал роба… Јебе чињеница да та реномирана роба после прања изгледа ко да сте је носили једно 10 година… Прскамо се парфемима који трају једно 10 минута ал се кунемо да нам је донео човек из Француске, ма где бре да се прскамо лажњацима…

Истина стоји и слуша наше тврдње у које се кунемо. Када се заврши дан и легнемо у кревет поред своје жене или мужа, секс се отаља онако… А и ко ће се сексати кад сутра мора да се устане рано и крене на посао који увек виси над главом јер европске интеграције траже приватизације или гашења нерентабилних фирми… У већини случајева брачни парови констатују да их боли глава подједнако, па од секса нема ништа…
Истина је села… Ноге је издају…
Некада смо куповали дневне новине од 35 динара, сада купујемо оне од 4 листа и зову се “АЛО“, а и шта има да читамо толико …

Разговори нас старијих са млађима је увек у фазону : “ ма ви појма немате како смо ми у вашим годинама дрмали“. Сјајно смо замаскирали дане наше младости када смо бежали од мобилизација, када смо за једну марку доносили једну милијарду динара да уђемо у дискотеку… Када смо шетали по зими у знак протеста и пили врућу ракију по трговима јер боље нисмо могли да приуштимо…
Јесмо имали духа ал дух је нестваран, стваран живот нас је заобишао…

Истина је отишла, схватила је да није пожељна у друштву… Лаж је ликовала…

Лаж је усправно стајала у ритама понашајући се да носи најновији модни тренд плаћен 200 евра.

Идемо да гласамо!
Идемо у други круг, да заокружимо све осим себе јер давно смо себе истерали са избора да боље живимо.