ХАГ/БЕОГРАД  –  Пред Хашким трибуналом почело је суђење ратном команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу (70), који је у 11 тачака оптужен за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања у БиХ од 1992. до 1995. године.

16.05.2012. Правда

Тужилаштво је најавило извођење 413 сведока, а планирано је да саслушање првих сведока и извођење доказа оптужбе почне 29. маја. Одбрана је саопштила да у овој фази поступка неће држати уводну реч, као и да се оптужени неће обраћати судском већу. Младићев син Дарко у разговору за „Правду“ упозорава да се Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији у овом случају не придржава властитих правила.

Неиспуњене обавезе

– Мислим да је Тужилаштво пропустило прилику да се издигне изнад ратне пропаганде и да није објавило око 40 одсто материјала, што директно утиче на објективност суђења и регуларност целог процеса. Видели смо да Тужилаштво није испунило те обавезе, дакле оно што је по њиховим правилима, а то је да се сва документа и материјали објаве, како би се одбрана ваљано припремила. Они то нису објавили до почетка суђења, и то је јавна ствар – рекао је Дарко Младић.

Он није могао да нам прецизније каже шта Тужилаштво крије, односно према коме делу грађе је поступало селективно.

– У сваком случају, ако одбрана нема увид у тај материјал, није у стању да се квалитетно и благовремено припреми и за оно што Тужилаштво припрема обезбеди одговарајуће сведоке одбране. Недостају документи, а убрзавају процес до нивоа који угрожава објективност суђења. Они нису урадили свој посао, а имали су 14 година времена. Они су формирали оптужницу на основу ратне пропаганде, а заправо немају чиме да то докажу. Треба да се обелодане те материјали и на томе одбрана мог оца инсистира већ месецима – каже генералов син.

Када се има у виду да Тужилаштво не омогућава да суђење буде поштено и коректно, одбрана је, према његовим речима, „организована најбоље што је могла у датим условима“.

Видно мршавији

– Ратко Младић је спреман да на суду брани вредности свог народа. Друга је ствар то што се у Србији одавно зна шта је лаж, а шта истина и пре суђења, што није у реду – каже син бившег начелника Генералштаба ВРС.

На питање како оцењује медијске извештаје о суђењу и да ли је разочаран тиме што оправдани захтеви Младићеве одбрене нису у јавности Србије довољно истакнути и подржани, он каже да има шта да замери, али да то не жели да објашњава. На нашу примедбу да је на фотографијама из Хага Ратко Младић приметно мршавији него приликом хапшења, Дарко Младић каже да је његов отац био озбиљно болестан и са мање килограма него на најновијим фотографијама.

Аплаудирао судијама

Суђење Младићу почело је уз добацивање са галерије где седи публика, углавном породице жртава из БиХ, али и реакцијама самог генерала. АФП је јавио да је судија Ори упозорио и Младића и публику да не успостављају контакт очима.

– За сада нећемо ништа предузимати по том питању, али, уколико се ово понови, мораћемо да ставимо нешто попут заштитног зида између господина Младића и галерије. Господине Младићу, вас молим да се суздржите од такве комуникације и фокусирате се на речи тужитеља – упозорио је Ори.

Ружна прича

Бранилац Ратка Младића, београдски адвокат Бранко Лукић, изјавио је да ће одбрана током суђења доказати да „није истинита прича“ коју је у својој уводној речи изложио тужилац Дермот Грум.

– Чули смо причу тужилаштва и та прича је ружна. Ми ћемо доказати да није истинита – рекао је Лукић.

Упитан о тврдњи тужиоца Грума да је Младић „лично учествовао“ у снајперским нападима Сарајева, Лукић је одговорио да ће тужилаштво, уколико тврди да је Младић „узео пушку и убио неког“, морати да промени оптужницу, пошто та тврдња није садржана у њој.

Д. Башовић

*****************************************************************************************************

У Хагу почела Младићева битка

16. 05. 2012. Бета

У Хашком трибуналу, уводном речју Тужилаштва, јутрос у 9 сати почело суђење Ратку Младићу, бившем команданту Војске РС.

Оптужница генерала Младића у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата. У две тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина – Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Председник суда Теодор Мерон јуче је одбио захтев Младићеве одбране за одлагање поступка и изузеће председавајућег судије, Холанђанина Алфонса Орија.

Почетак суђења пратиће 126 новинара из медија широм света.

Младић (69) је оптужен за геноцид над више од 7.000 Муслимана у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела Сребреницу, енклаву под заштитом УН у источној Босни.
Оптужење и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање припадника мировних снага УН за таоце.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао „монструзним“ и „гнусним“. Председавајући судија Алфонс Ори, у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив.

***************************************************************************************************

„Доказаћемо да ружна прича (Хашког) тужилаштва није истина“

16.05.2012. Вести

Бранилац Ратка Младића, београдски адвокат Бранко Лукић изјавио је данас да ће одбрана током суђења доказати да „није истинита прича“ коју је у својој уводној речи јутрос изложио тужилац Дермот Грум.
„Данас смо чули причу тужилаштва и та прича је ружна. Ми ћемо доказати да није истинита“, рекао је Лукић за Бету после првог заседања Трибунала у процесу против Младића.

Одлуку да своју уводну реч не одржи све док тужиоци не заврше извођење доказа против Младића, бранилац Лукић је образложио речима: „Не желимо да тужиоцима откријемо стратегију одбране, пре него што они заврше доказни поступак“.

Упитан о тврдњи тужиоца Грума да је Младић „лично“ учествовао у снајперским нападима Сарајева, Лукић је одговорио да ће тужилаштво, уколико тврди да је Младић „узео пушку и убио некога“, морати да промени оптужницу, пошто та тврдња није садржана у њој. Лукић је потврдио да је Младић данас из суднице гестом узвратио на
гест једне од чланица породица жртава из БиХ, које су расправу пратиле са галерије за публику.

Председавајући судија Алфонс Ори затим је и Младића и публику упозорио да се уздрже од такве комуникације, запретивши да ће у супротном спустити засторе на стакленом зиду између суднице и галерије.

******************************************************************************************************

16.05.2012. извор: Вести, Бета

ПРВИ ДАН – ТУЖИЛАЦ ИЗЛАЖЕ ОПТУЖБУ…

У наставку уводне речи на суђењу генералу Ратку Младићу, оптуженом за геноцид, прогон и друге злочине у БиХ, тужилац Дермот Грум рекао је да је командант Војске Републике Српске држао Сарајево „на свом длану“ 1992-95, подвргавајући становништво „кампањи терора“ неселективним гранатирањем, снајперима и ускраћивањем хране, воде и струје.

„Нема ни најмање дилеме да је Младић, по овлашћењу Радована Караџића, контролисао гранатирање Сарајева“, казао је Грум, називајући нападе на град „тешким злочином“. Он је цитирао претњу коју је Младић изрекао једном официру Унпрофора: „Будите сигурни да ће се Сарајево трести…Пашће више граната него у целом рату“.

Као доказ да је Младић потпуно контролисао гранатирање, тужилац је употребио и наређење којим је командант ВРС у једном тренутку забранио нападе „на цивилне циљеве“ без његовог „изричитог одобрења“.

Грум је цитирао и тадашњег званичника УН Дејвида Харланда, који је скоро цео рат провео у Сарајеву, да су Караџић и Младић гранатирање Сарајева користили као „славину терора коју су отварали или затварали у зависности под коликим су притиском међународне заједнице или колико уступака желе да изнуде од муслиманске стране“.

Заступник оптужбе, у судници је приказао и Младићеве наредбе да се Сарајево „држи под чврстом блокадом“, али и снимке страдања цивила у граду током 44-месечне опсаде. Грум је цитирао и Младићеве речи да је „Сарајево блокирао за све четири стране, да нема излаза“ и да је „као у мишоловци“.

Младићеви дневници користе се као доказ оптужбе

„Он је био свестан да има моћ да одлучује ко остаје, а ко иде из града и то је користио“, рекао је тужилац. Младић је, према његовим речима, цивиле у Сарајеву „кажњавао за оно што се догађало на другим местима“.

Позивајући се на дипломатску депешу тадашњег команданта Унпрофора Сатиша Намбијара, Грум је нагласио да је бомбардовање Сарајева у мају 1992. председник Србије Слободан Милошевић назвао „крвавим, злочиначким“. Милошевић је по оптужници Хашког трибунала био учесник у злочиначком подухвату против несрпског становништва.

Ал Џазира извештава да се Младић смешкао док се приказивао архивски снимак у коме каже да сваки пут када се вози поред Сарајева стане да убије некога. Жене из удружења Мајке Сртебренице присуствовале су данас почетку суђења. Оне су са Младићем размењивале поруке гестовима, а како је рекла председница Мунира Субашић он има је неколико пута показао средњи прст и руком прелазио преко врата. „На његове претње клањем ја сам му показала да он има лисице и да ‘свира клавир’. Сви смо бурно реаговали. Судија нас је замолио да не придајемо важност Младићевим провокацијама, а њему је запретио да то више не ради“, рекла је Субашић за Алџазиру.
Као пример неселективних снајперских напада, тужилац је навео убиство седмогодишњег Нермина Дивовића 1994. године. Метак којим је убијен, претходно је, у центру Сарајева, ранио његову мајку.

Оптужба је у судници приказала и снимак на којем Младић, возећи једног српског исељеника из Канаде, каже, како је преведено, да „кадгод оде у Сарајево…неког убије“, псујући, истовремено, „Турке“. Тужилац Грум прокоментарисао је да „Младић говори како је лично снајперисао људе у Сарајеву, као да је то неки спорт или рекреација“.

Опсада и терорисање становништва Сарајева, нагласио је тужилац Грум, били су средство за остваривање једног од шест стратешких циљева босанских Срба – поделе града. Те циљеве, Скупштина РС усвојила је, на Караџићеву иницијативу, у мају 1992, на истој седници на којој је Младић био постављен за команданта ВРС.

И друге злочине из оптужнице против Младића, тужилац Грум је осликао као насилно, војно испуњавање тих стратешких циљева – од којих је први и свеобухватни био раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата.

Масовни прогон Муслимана и Хрвата из Босанске крајине, коју су спровеле прво ЈНА, а затим Младићева војска, у пролеће и лето 1992, био је део кампање за остварење другог стратешког циља – пробоја посавског коридора између западних и источних територија, које је вођство на Палама означило као део будуће српске државе, тврдио је тужилац.

Гранатирање муслиманских села, протеривање жена и деце, незаконито притварање и убијање војно способних мушкараца био је образац акција ВРС, по Грумовим речима. Као доказ да је то чињено хотимично, по Младићевом наређењу, и да је он био свестан резултата тих напада, тужилац је приказао изводе из Младићевих ратних забелешки из тог времена.

У белешкама, Младић наводи речи званичника Српске демократске странке из Кључа да је пре рата у тој општини било 17.000 Муслимана, а у лето 1992-2000. у Фочи је, по Младићевим белешкама, удео Срба у становништву са 41 одсто порастао на 99 одсто, а у Братунцу су у исто време остала – двојица Муслимана.

Етничко чишћење у источној Босни, како је нагласио тужилац Грум, било је средство за остварење још једног стратешког циља – „елиминисање Дрине као границе између два света“. Младићево наређење било је јасно изражено у директиви број 4, коју је потписао у јесен 1992 – нанети непријатељу Подрињу што веће губитке и „присилити га да са муслиманским становништвом напусти подручја Сребренице, Жепе и Горажда“.

„За мету тих напада директно је узето цивилно становништво“, казао је тужилац. Протерани Муслимани склонили су се у три енклаве, које су до 1995. преживеле захваљујући томе што је међународна заједница 1992-93. зауставила офанзиву ВРС и прогласила их заштићеним зонама УН.