Драган Симовић
Гњев Пра Србских Богова
Древно предање, записано у Књизи Кедровој, подно Звезде Вечерњаче, у Праскозорје Стриборије, на Беломе Пупку Света.
По једном древном стриборијском предању, што је записано у Књизи Кедровој пре двадесет и седам векова, Србе, сустопице, прати Гњев и Проклетство Белих Ведских Богова, будући да су, по силаску са Пупка Стриборије, прекршили Свети Завет који су имали са Боговима и Великим Прецима, примивши туђинску веру, страну својему Бићу и Битију, и тако променивши свој предачки светлосни запис.
Бели Риши сведоче о Звезданој Раси, која давно некада обитаваше на Беломе Пупку Света, подно Звезде Вечерњаче, чији Свети Језик бејаше усаображен са Светом Вером својих Божанских Предака.
Спустивши се, у Праскозорје Стриборије, на Подневне Земље, Бели су Срби напустили Свету Веру, и прихватили параверу и параобичаје, као и поглед на живот и свет, од оних народа који не припадају Звезданој Раси, и који никада не могу бити усаображени са Звезданом Расом.
Тако је прекршен Свети Завет, у само Праскозорје Света васпостављен, а тај прекршај је, истовремено, био и раскидање везе између Богова, на једној, и Племена Ведских Срба, на другој страни.
У чему се састоји Гњев Ведских Богова?
Гњев Ведских Богова састоји се у губитку многих Божанских Дарова, које су Ведски Бели Срби милошћу Великог Духа Стварања од самог Постања примали.
Пре раскида Светог Завета, Срби су поседовали дарове божанског јасновиђења и божанског јасночујења, божанског самоисцељивања и божанске дуговекости, божанског самообновљења и божанске бесмртности (могли су да се преселе из Света у Свет, те да сами обнове сва своја животна тела и обличја, као и да сами изаберу место и окружење поновног рођења, препоновљеног живота!), што је све било васаображено са Пра Васељеном и са Великим Духом Стварања.
Од некада непобедивих Светих Ратника Светлости, од Оних Ратника пред којима су у трену нестајале све паклене и ине земне војске, у данашњих Срба остала је само тињајућа неустрашивост и тек бледо присећање на своје Божанско Порекло.
Уместо Бесмртних Ратника, појавише се ратници што страдавају и гину на свим бојним пољима.
Уместо Божанских Господара Света, Срби су постали слуге и робови нижих земних раса, гоњени и прогоњени са свих земаља, низа све векове, кроза све нараштаје.
Како у Кедровој Књизи, љубичастом вагром записано стоји, Гњев се Ведских Богова може у Милост Богова преиначити, само поновним васпостављењем Светога Зевета, илити, обновљењем Свете Вере и Светога Језика!
Док се то не догоди, Срби ће све више и више страдавати, и полако нестајати, прогоњени и мучени управо од оних сеновитих народа чију су параверу и примили!
На овоме ступњу Пада, Срби не могу да појме и схвате, да је паравера коју су примили од народа рептила и народа звери, праузрок и праразлог њиховог вековног мучеништва и нестајања.
Категорије:АУТОРИ, Драган Симовић, КУЛТУРА, ПРОЗА














Коментари читалаца…