Дакле избори. Поделићу вам ову моју анализу у 4. дела. Шта се десило, узроци, последице, шта да се ради. 

1. Шта се десило?

Србија је рекла своје. Отварање очију је болан процес ако су ти капци натечени. 
Када су ме својевремено учили теорију система, назначили су да је најбољи систем који има аутокорекцију. Корективни фактор се сада зове ИЗБОРИ. Мења се ако је лош, а сам себе подржава ако је добар. И поред свих субјективних опажаја који су говорили супротно, народ је јасно и гласно рекао : да није незадовољан, да не жели промене, да му је добро, да му се свиђа исходиште и циљеви, да је богат, да је ситуација у привреди, просвети, школству, здравству, судству, по питању корупције, криминала, морала и администрације – ДОБРА! Један велик део гласача је показао да му Србија уопште није потребна, па садашња власт има и може чинити све што јој је по вољи. Нема се шта додати. Али, ипак можда није тако…

2. Узроци.

– Новац. Раније, у раној фази транзиције су политичари контролисали контроверзне бизнисмене. У међувремену су еволуирали па сада то раде сами. Када скинете обланде са идеолошких прича приметићете апсолутну контролу власти над привредним токовима и токовима новца. Па Брежњев би полудео од среће. Толико подржављење он никада није успео да оствари. Ситни привредници су на мах пропали (погледајте празне локале), а тајкуни са својом администрацијом су огрезли у привилегијама. Имају све методе приволе и принуде , контролу информација и преноса информација. Пробити се могло само методом шапата. Донкихотовски посао са несрећним крајем.

– Писао сам вам о југоносталгији као смртној рани српства. Овде људи воле федерализације, компликоване системе и правне недоречености. Треба им увек неко други, некакав интернационализам са отуђеним центрима моћи на који не могу да утичу. Највише им свиђа општост у правилима и инсистирање на локалистичним особеностима. Колико пута сам чуо причу да Војвођани не могу бити у истој држави са Лесковчанима. Неко је ваљда једном поменуо а остали наставили ко папагаји (где баш нађоше тај лепи град). Био сам тамо, разговарао и са једнима и са другима и нисам видео ни трага цивилизацијских и културолошких разлика. Али је мој глас остао као уздах над зденцем…

– Страх за радно место. Нигде нема толико људи без посла (поготово не толики број који редовно гласа за своју незапосленост). Онај који га има га љубоморно чува. Ова власт је запослила много њих. Њима и осталима је припретила и уплашила их да ће остати без посла. И људи поверовали. Како другачије објаснити да државни службеници који су на дан избора били у штрајку изађу и гласају против промена… Или паори блокирају путеве, а онда гласају за полицију. У реду је. Ја нешто контам да им субвенције и нису потребне.

– Нејединство опозиције и њен лош имиџ. Џабе сам вам писао о томе. Они су пуно новца и труда уложили баш у то. И успели. Сладили се нашим слабостима. Више о томе касније.

– Себичност и корупција. Много људи и не би знало да се снађе без корупције. Негде су се уталили и то чувају. А сад треба да се појави неко нов. Иди бегај.

– Сива економија. Много пропалих фирми и није престало да ради. Отишли људи у сиво. И не плаћају ником ни очина. Јесте да држава сигурно и неумитно због тога пропада, али кога то брига? Ова власт од самог почетка има непотписани пакт са сивом економијом. Не дирају се. Ко онда пуни буџет? Па испаде – будале и СТРАНИ ВЛАСТОДРШЦИ (кроз задуживање).

– Ојропа. Укаљали се у балканске сурдуке па не знају више шта ће. Упорно разматрају нове и нове технике управљања нижим бићима и импулсивним робовима. За сада су закључили да им је опортуније тетошити флекаво чедо. Јефтиније брате. Шта ће са нама бити још нису одлучили, али размотриће. Како кажу има да буде. Куце ће их следити до гроба. Обећали им дембелију.

– Контролисано незадовољство. Моја омиљена тема. Ове изборе су одлучили незадовољни грађани који нису изашли на изборе (osobe A), који су прешкрабали свој листић (osobe B) или су продали свој глас (osobe C). Такве пропаганде да се не изађе на изборе, свет не виде. Шта те брига, ништа се променити не може. Па како су их убедили, тако нека им и буде. Својим протестом шкрабањем (таквих листића је било више него што је већина странака добила гласове), оштро и бескомпромисно су помогли владу. Она им је захвална. Пустиће их да цркну. И то је у реду. Један лик је 6 сати цртао уметничко дело на гласачком листићу. Докони непоштовалац туђег времена, државе и љубитељ властодржаца. Екипа бетмена је добила пар хиљада гласова. Честитам шишмиши. Тражите зајам из буџета за куповину стрипова свога омиљеног серијала. Ови што су цртали своје ђочице ме не изненађују. И ја сам то радио у првом основне. У реду је. Лепи су.

А тек osobe C. Роми су оштро протествовали јер им је обећано 3.000,00 РСД за глас. Међутим због велике понуде бледоликих цена је пала на 2.000,00. Ако су избори на 4 године онда је то 1 еуро цент на дан верности. Екстремно добар пословни потез. Замислите да морате да улажете у путеве, послове, образовање, здравствену заштиту… То је скупо. Овако му даш за пиво и у реду је. Багатела. Немојте ме питати какви су то људи или какви ће постати. Очеви, радници, порески обвезници….

– Што горе то боље. Ово је у домену психо-патологије, али је јако присутно. Кад већ мени није добро, нећу да буде никоме. Тачка.

ИТД…. Одужи се.

3. Последице.

– Досад је било добро. Судећи по спотовима, власт неће видети незадовољство. А и што би? Схватиће да је радила савршено, да низашта не одговара. Тек ће сад да раздире. Гушење грађанских слобода, укидање слободе штампе и судства, као и забране опозиционих окупљања ће сада постати уобичајени манир. Кога и зашта има да питају. Па јесте ли потврдили да им је воља јача од закона? Све је дивно и као у Бечу. Удри и дрпај. Неко ће црћи. Ма, зна се – ми. Али задовољни и усхићени њиховом лепотом, узвишеношћу и добротом.

– Порези, комуналне услуге и обавезна давања ће расти. Негде мора да се узме. Спољња задужења ће рапидно порасти уз причу о инвестицијама. Можда ће за оних тричавих милијарду еура изаћи и први фића.
Грабиће се више и ефикасније. Увежбали су.

– Увек нека држава прво банкротира па се онда распадне. Ми смо живели у барем 4 такве. Статут Војводине је противуставан. То није разлог да се он мења него је разлог да се мења Устав. И биће промењен. Можда и без референдума. Шта ће нам то кад их људи воле? У њему ће писати – право на отцепљење. И као што знамо права се пишу да би се једном искористила. Следиће бараж прича о посебном народу, цркви и спецификумима. Великим демократским тековинама. Праћена харангом на неистомишљенике. Ако треба позваће у помоћ моје омиљене (погађате) – osobe A, B i C. Са њима могу све.
Можда се и часном муфтији омакне каква аутономија и персонализација Маџара. Нећеш ваљда тој финој господи нешто ускратити. Ојропа ће то да тражи. Еј бре! Они немају алтернативе!

– Банкрот. Ми смо већ банкротирали. То показују цифре али не и субјективни осећај наших грађана. Иста (а добра) економска политика ће нас сигурно и даље водити у исто. Евентуални експерименти ће то само убрзати. Дај малом Перици да направи свемирски брод, а већ има такву играчку.

– Даљи распад цркве и морала. Екументизам хара. Атеисти ионако неће патити. Сви цивилизовани су већ католици а ми се ту нешто правимо битни. Изненадићете се који све владике једва чекају. Није то од јуче…
Морал ни не треба у држави где се лопови сматрају успешним предузетницима а људи их воле и диве им се. Чекају и они да се огребу. А привреда?.. Ту треба систематичност и стрпљење. Стога није прихватљиво.

– Улазак у НАТО и остале интеграције је готова ствар. Војска ће бити конципирана за њихове потребе и за потребе распада државе. Дезоријентисана и малобројна. „Демилитаризација“ као демократски чин. Пре тога ће се држава још задужити за скупо наоружање. Улазак у ЕУ се пак никад неће десити. Барем не целе Србије. Неки њени делови ће то можда доживети ако буде постојала ЕУ.

– Фактичко признање Космета. Зашто уопште да трошим слова?

ИТД…

4. Шта да с ради?

– Очигледно ми је да је разједињена опозиција немоћна. Упамтите ово : САМО ЗАЈЕДНО се можемо супроставити, СА УДРУЖЕНОМ ОПОЗИЦИЈОМ, ако будемо имали прилике (на жалост). Гласови радикала и дверјана су пропали и разлили се њиховој струји. Они нису имали осипања. Ниједан глас им није пропао. Колико су се само трудили и улагали у то. Изела ме она Питија пророчица.

– Опозиција се МОРА осавременити и промовисати нове људе са новим идејама. Са новим манирима. Мање прокламација и ојкачења а више приступа младима и њиховим потребама. Више разумевања за народ. И да знате – НИСУ ОНИ ПОБЕДИЛИ КОЛИКО СМО МИ ИЗГУБИЛИ.

– Постоје још једни избори који нису готови (мада ће вам медији рећи супротно). Други круг председничких избора. Овим вас јавно позивам да изађете и гласате за г. Томислава Николића. Варате се ако мислите да сам његов фан. Ужасно се чак варате. Али он је једина нада у противтежи злу. У реду је да Србин буде председник Србије. Ова држава мора имати контрабаласт самовољи и пустој тиранији. Урадићу то певајући, као неко ко је дао све од себе.

И није последњи дневник. Вратиће се ваљда и снага у ово тело. У дугим данима што предстоје, причаћемо и о томе какву би Србију волели да имамо. Конструктивно.

„Сан и кошмар бродише ме кроз ову буру. Тек не победих ја него мој борбени дух…“ (Шекспир)