БЕОГРАД – Дан победе над Фашизмом обележен је данас широм Србије низом маниФестација и полагањем венаца на споменике борцима палим у ратовима.
09.05.2012 Танјуг

На гроб Незнаног јунака на Авали венце су положили председница скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.
„Србија памти своје јунаке знане и незнане, који су уткали своје животе у победу над Фашизмом“, уписала је Ђукић Дејановић у Спомен књигу.
Представнци амбасаде Руске Федерације и града Београда данас су у оквиру обележавања Дана победе над Фашизмом положили венце на Споменик совјетским ветеранима на Авали.
Венце на споменик положили су и припадници Војске Србије а међу окупљенима били су и ветерани из Другог светског рата.
Председник Скупштине града Београда Александар Антић, положио је венац на Споменику совјетском војнику и Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944. године и том приликом изјавио да је Дан победе празник слободе и да Србија треба да буде поносна на величину жртве коју је поднела у борби против Фашизма.
„Овај датум деФинише нашу антиФашистичку прошлост али, и као Дан Европе деФинише нашу европску будућност“, рекао је Антић.
Венце на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944. године положили су и представници Министарства за рад и социјалну политику, Министарства одбране и Војске Србије, СУБНОР-а, амбасадори Русије, Украјине, Азербејџана и Белорусије.
Полагањем венаца на Партизанско спомен-гробље у Лозници, где почивају посмртни остаци учесника Другог светског рата и бораца палих за ослобођење Јадра, обележен је у том крају Дан победе над Фашизмом.
Венце су положиле делагације градских организација Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР), Резервних војних старешина, Удружења војних пензионера, Социјалиштичке партије Србије и Покрета социјалиста, а минутом ћутања је одата пошта палима у народнослободилачкој борби.
“У послератном периоду Југославија је уживала велики углед захваљујући отпору који су њени борци пружили Фашизму, а последњих година поражени се упиру да прекроје истину и оспоре Tитовим борцима оно што им је читав свет признао“, рекао је Комарчевић.
Делегације Руске федерације, Украјине, бораца из Другог светског, Скупштине града Јагодине и учесника ратова 1990.- 1999. године положиле су венце на Споменик Партизанима у Алеји носилаца „Партизанске споменице“ на Градском гробљу у Јагодини и Спомен костурницу 1.170 погинули оФицира и бораца Црвене Армије са ослобађање овог дела Србије.
Окупљеним грађанима на Спомен костурници погинулих припадника Црвене Армије, обратио се Први секретар Амбасаде Руске Федерације у Београду Александар Гусков речима захвалности , због како је рекао, „чувања сећања на Совјетске ослободиоце“.
Дан победе обележен је у Зрењанину полагањем венаца на спомен обележја и одавањем почасти борцима из земље и црвеноармејцима који су погинули у октобру 1944. године.
Венци и цвеће, уз одавање почасти погинулим борцима и жтвама Фашистичког терора, положени су у Карађорђевом парку, где се налази спомен обележје на „Багљашу“ као и на споменик народном хероју Жарку Зрењанину у центру града.
У обележавању 9. маја у Зрењанину, традиционално су учествовали и представници амбасаде Руске Федерације, за које је приређен пријем у Градској скупштини.
Полагањем венаца на спомен обележје 141.погинулог Црвеноармејца на брду Чачалица крај Пожаревца и Палим родољубима у Другом светском рату Пожаревац је обележио Дан победе на Фашизмом.
Венце су положили представници амбасаде Руске федерације предвођени помоћником војног аташеа пуковником Иљом Скребајевим, Војске Србије са заступником команданта Центра за обуку копнене војске пуковником Душком Шљиванчанином, СУБНОР-а, локалне самоуправе, МУП-а Србије, цркве, Социјалистичке партије Србије.
На данашњи дан, неколико минута после поноћи, у Берлину је потписан Акт о безусловној капитулацији Немачке, и од тада се 9. мај слави као Дан победе над Фашизмом..
Потписивањем Акта о безусловној капитуалцији Немачке 9. маја, а коју је организовао лидер ШСР-а ЈосиФ Висарионович Стаљин, престала су непријатељства на тлу Европе.
Tоком Другог светског рата, према извештају државне комисије СфРЈ, на простору бивше Југославије убијено је 1, 7 милиона људи.














Коментари читалаца…