Пјевовић: Евроатлански шибицари – играјмо се гласања!

Јединствени електронски бирачки списак

„У Влади Србије јуче је представљен јединствени електронски бирачки списак, први од увођења вишестраначја који ће, према речима министра за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића, бити база података за предстојеће изборе. Марковић је у Влади рекао да по бирачком списку у Србији има 7.058.683 бирача. Он је објаснио да ће бирачи за републичке изборе моћи да гласају по месту боравишта у земљи, а не пребивалишта, односно неће морати да путују као до сада да би гласали.“

Евроатланска клика се лепо досетила да Србину потури нову-стару шибицарску игру, само у електронском формату. За тај задатак je Влада Србије (на челу са просрпским председником Борисом Тадићем) одредила непристрасну екипу, људе од поверења, који немају интерес и ни у ком смислу не могу да злоупотребе новонаметнути систем те тиме наставе садистичку игранку, србождерачки пир продуже припремајући тле за задњу етапу колонизације Србије.

„Јединствени бирачки списак је, како је наглашено, резултат домаће памети и рада стручњака међу којима су „Телеком Србија“, Привредна комора Србије, „Комтрејд“ и „Цесид.“ Да видимо ко су то наши драги момци од поверења.

Телеком Србија  – Генерални директор : Бранко Радујко

Члан је Демократске странке од 1998. Каријеру је започео као адвокатски приправник, а потом је две године радио у међународном хуманитарном сектору, на пројектима повратка избеглица у Хрватску, БИХ и на Косово. Почетком 2002. именован је за саветника премијера Зорана Ђинђића, задужен за питања избеглица. Потом је био шеф кабинета премијера Зорана Живковића, а у августу 2004. председник Борис Тадић поставио га је за саветника за регионалну политику. Од јуна 2006. радио је на месту генералног секретара председника Србије. У току формирања тада актуелне Владе помињан је и као кандидат за шефа БИА.

Привредна комора Србије – Председник: Милош Бугарин

Рођен је 1962. у Бијелом Пољу, где је стакао средње образовање, а Пољопривредни факултет завршио је 1988. године у Београду. Прво запослење имао је у Пољопривредном комбинату Београд 1989. године, где је обављао разне управљачке послове, да би за генералног дректора Корпорације ПКБ био постављен 2001. 2005. у акцији Агенције за тржишне комуникације Медија инвент из Новог Сада, проглашен је за најбољег менаџера Србије.Као директор ПКБ-а добио је више награда Привредне коморе Београда за најбоље приносе у пољопривреди, а Клуб привредних новинара доделио му је награду за пословност и квалитет Менаџер 2006.
Бугарин за Б-92 6.09.2007. каже да не зна колико је политика била умешана у његов избор. „Мора се направити политички консензус око избора председника ПКС јер глупо би било да председник куца на затворена врата неког министарства зато што је то нечији делокруг рада, неког партијског оквира“, каже он.

„Ја нисам члан ниједне странке. Моје је право да будем симпатизер и то је право сваког грађанина. Није тајна – ја сам симпатизер ДС-а и гласам за њих већ годинама“, каже Бугарин.“
2008. добија награду „НАЈевропљанин“ за област економије.

Веселин Јевросимовић – Председник „ComTrade GROUP“

На сајту “Зоом инфо” нема података о његовом образовању ни биографије, како је уобичајено за пословне људе. Веселин Јевросимовић, рођен 28.01.1965, студирао је менаџмент на Универзитету на Флориди. Као студент, 1986, почео је дистрибуцију првих персоналних рачунара и компоненти у земље Средње и Латинске Америке. Своју прву компанију оснива 1988. године у Немачкој, а 1998. у Србији оснива „ComTrade GROUP“.  „ComTrade GROUP“ брзо постаје водећа ИТ компанија на Балкану и један од лидера на том пољу у Југоисточној Европи.

5. маја 2008, председник „ComTrade групе“, Веселин Јевросимовић, добио је повељу почасног грађанина Бостона као признање за напоре да се изгради и прошири пословање у локалној заједници. Оснивањем компаније у Бостону, “Комтрејд група” је на америчко тржиште донела напредна софтверска решења и познавање најсавременијих технологија за развој софтвера. Почетком маја исте године боравио је у Бостону и најавио да ће у том граду бити седиште пословања компаније „Spinnaker New Technologies”, чланице “ComTrade групе”.

“Јевросимовић је (бивши) спортиста, отворен и вешт у социјалном контакту, не оставља утисак човека који се угодно осећа за радним столом већ у “акцији”, потпуна супротност штреберима  какав је Гејтс. Стекао сам утисак да га рачунари врло мало приватно занимају – радни сто му је празан, стоног рачунара нема, а некакав минијатурни Тошибин лаптоп извукао је тек када ми је пожелео приказати планове за некретнине и развој дела Београда у којем је зграда „ComTrade GROUP“, а који би требало постати нови „waterfront”, уз велики раст цене некретнина у кварту.”

5.12.2006. председник је поништени тендер за набавку 30.000 рачунара за школе у Србији. Министарство науке и спорта поништило је тендер јер је само један понуђач испунио све услове конкурса, који предвиђа да се понуда изабере на лицитацији са најмање два понуђача. На конкурсу су учествовали конзорцијуми “Комтрејд ЦТ”, “Паком”, “МП софт”. У компанији “МП софт” тврде: “Комисија је направила низ прекршаја у корист “Комтрејд”! На дан отварања понуда Комисија за јавну набавку оставила је тендерску документацију три сата без контроле. Председник Комисије прочитао је из деловодника Министарства просвете да је “Комтрејд” понуду доставио 13. октобра, два месеца пре објављивања јавног позива! Касније се у записнику појављује други датум, због чега три члана комисије нису потписала записник. Нас су одбили јер на ковертама понуде није назначено која је оригинал, а која копија! Ми смо били најзначајнији претенденти, ушавши у конзорцијум са руском компанијом “Азбис ентерпрајзис ПЛЦ”, која има обрт од 2,5 милијарди долара годишње”.

Пословни маг али уз „малу помоћ Владе Републике Србије : „Београд — Влада Србије је усвојила уредбу о одобравању субвенционисаних потрошачких кредита за куповину рачунара домаће производње.“

И наш нови-стари Млађа Динкић Упропаститељ: „Министар економије Србије Млађан Динкић је, током обиласка фабрике Комтрејд из Београда, рекао да ће месечна рата тих кредита за набавку најосновније конфигурације компјутера бити између 200 и 300 динара у првој години, а у другој и трећој од 2.200 и 3.000 динара.“ (Није битно што зли језици говоре да се рачунати производе у Кини а овде само лепи сличица)

Марко Благојевић (ЦЕСИД)

…је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…

Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.

Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића – шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме: назочна Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право – и председница другог, западно-шпијунски финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, назочна Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да нам то није тешко претпоставити…“ (Миодраг  Новаковић; „Како је  ЦИА направила ОТПОР)
Да ли имате поверења у ову србождерачку уиграну екипу ?

Да ли мислите да неће посегнути за вашим гласовима  и фингирати вољу народа?

Да ли заиста верујете да овим изборима Вашингтон-Брисел не завршава последњу етапу колонијализације Србије ?

Ако послушници ВБ-а остану, ми као народ идемо у историју. О нама Србима ће се причати као о старим Грцима. „ Беше једном један народ…“. Џабе свађе и пљувачина око СПЦ, расправе око државног уређења, ко је више а ко мање украо… Шта нам вреде Душанове царске границе, кад неће имати ко да у њој живи. Експоненцијални пад прираштаја, летаргија, народни аутизам на друштвено-политичка збивања, банализација зла и несреће.

Ово је референдум  ЗА или ПРОТИВ ЖИВОТА Србије. Не дозволимо да нам и то одузму! Ништа није готово, тек почиње !

Референце:

http://www.ekapija.com/website/sr/page/420922
http://rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/
http://www.telekom.rs/AboutUs/AboutUs.aspx?temp=0&sid=1&id=501
http://www.telegraf.rs/vesti/98111-jevrosimovic-kapital-ne-dolazi-preko-noci
http://www.cesid.org/
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/decembar/kako-je-cia-napravila-otpor.php

***************

Невладине организације сејачи зла

Ив Батај, геополитичар

О невладиним организацијама се много говори и оне су данас у моди. То је тип организација који је рођен у Сједињеним Америчким Државама, а развија се посебно у англосаксонском свету.

Постоје два типа невладиних организација: оне које су основане у циљу неких добрих јавних циљева и оне које су основане да буду политички инструменти. Ове друге, на простору бивше Југославије већ пуних 12 година делују као паралелне политичке интервенције. Оне имају улогу на Балкану, у Украјини, на Кавказу, а покушавају да преузму неку улогу и у централној Азији, у делу који је Збигњев Бжежински назвао: Балкан Евроазије.

 * Господине Батај, у Србији делује велики број оваквих невладиних организација?

– Да, идемо редом. Human Rights Watch, посебно активна у Клинтоново време, везана за администрацију америчких демократа, организација која уствари уопште није невладина, већ директно везана за USA естаблишмент. Финансирају је комерцијална друштва и фондације, веома је имућна група и не брани никакве идеале, већ служи за промовисање америчке спољне политике. Ову групу финансирају: фондација Рокфелер, Сорошева фондација и још око 65 донатора, који јој дају додатак више од 100 милиона долара годишње.

Све ове набројане лазне невладине, „хуманитарне“, „каритативне“ организације учествују у америчким ратовима за територије, за свргавање председника у различитим земљама, за увоз америчког начина живота и, најзад, за освајање Евро-Азије. 09, затим, ICG – Интернационалну, или Међународну кризну групу. Њу је основао бивши амбасадор у Турској Мортон Абрамович. Ова група добија више од 100 милиона долара годишње, од истих ових донатора, као и неких влада северне Европе.

„Међународна кризна група“ основана је, тобоже, због „превенција криза“ у свету, али она их управо ствара и распирује. Ова група има релативно мало чланова, а углавном их чине бивше дипломате, војна лица и министри у пензији, који интервенишу у медијима и врше огромне притиске на руоводиоце држава. На Косову је ова група одиграла изузетно негативну улогу. Као и све америчке „Think Thank“ групе и све невладине организације, она се залаже за независно Косово и за независну Црну Гору. Затим, организацију која је уствари грозд, кишобран за бројне лажне невладине организације, а зове се National endonjment for democracy. Групе које ова кровна организација покрива имају своја седишта у свим америчким амбасадама широм света. Ова кишобран организација, поред бројних других, обухвата и две главне групације: A. National Democratic Institut, Национални демократски институт, на челу кога се налази Мадлен Олбрајт и B. IRI, International Republic Institut, Интернационални републикански институт.

* Те две организације делују по истим принципима, без икакве разлике, и једна и друга служе да крче терен за америчку спољну политику?

– Да, оне су претходници глобалне политике „Марш на Исток“. Све ове невладине организације углавном су водиле политику против српских интереса на Балкану, јер су ти интереси прилично успоравали USA продирање на Исток. Одиграле су улогу и у украјинској „наранџастој“ револуцији, преко „PORE“, групе која је клон „Отпора“ и има потпуно исте финансијере. Финансијери су различите комерцијалне организације, које су у USA и англосаксонском свету у тесној спрези са политичким групама.

* Коме служе и за кога раде?

Све ове невладине организације су у тесној спрези и све оне раде исто: пропаганду за моћ и превладавање у свету утицаја америчког и англосаксонског пола, значи, не само USA, већ и Британије Тонија Блера, Новог Зеланда, Аустралије и англофонске Канаде. Други не постоје.Исте ове организације, све заједно, такође помажу тзв. „Комитет за слободу у Чеченији“, на челу кога опет налазимо Збигњева Бжежинског, као и све Бушове „неоконзервативце“, инспирисане бившим Троцкистима. Ту су и они који су организовали рат у Авганистану против Руса, они који су спремали распад бивше Југославије и догађаје на Балкану, они који су аранжирали револуцију у Украјини и догађаје у Грузији. Исти ти припремили су рат у Ираку, а сада спремају рат у Ирану. Рецимо Натхан Сарански, држављанин Израела, потом Карол, Краутамер и др., који заговарају напад на Иран. Увек су исти у питању, исте групе и исти људи.

Тако, рецимо, PBN Company, која је осмислила и планирала читаву кампању „промаркет кандидата“ Јусченка. PBN Company радила је и промоцију на тржисту за „Chiquita banana“ (сто је име за „United food“) у Русији. Група „United food“ је, иначе, 50-тих година прошлог века одиграла велику улогу у Јужној Америци, у свим организованим државним ударима. Данас је ова компанија име променила у „Chiquita banana“, која се бави истим стварима. PBN Company је такође радила промоцију „Caspinan pipeline consorcium“, цувеног пута нафте и гасовода измеду Бакуа, Тбилисија и Сајана у Турској. Радили су и промоцију McDonald’s-a и Coca-Cole.

* А у Србији?

– У Србији је посебно на делу била једна невладина организација за комуникацију по имену: Mark Penn, Doug Schoen and Michael Berland Assotiates. Она је имала велику улогу у октобру 2000. године у промовисању онога који је требало да постане председник Србије и да послужи само као мост за довођење на положај најјачих савезника USA у тзв. Демократској опозицији, ДОС-у. Наравно, ове организације деле посао међу собом, имају неку поделу рада. На пример, тзв. Омладина из група као „Отпор“, које се формирају у свим земљама, имају десетине милиона долара за рад, а циљ им је углавном агитација. Формирани су у Мађарској и делом Бугарској, по стратегији базираној на теорији професора Сарпа и његовој књизи „Цивилизовани рат“. Видите, на насловној страни ове књиге налазе се домине, које симболично представљају земље и порука је јасна. Суштина те методе је: отпор без насиља, али то важи само за ТВ камере и за пропаганду, за медије, како би се створио утисак да неки јадни људи у неким диктаторским земљама желе да се ослободе страшног диктатора „мирном револуцијом“. Међутим, све то много више лици на цивилни рат, него на „цивилизовани рат“, јер се паралелно са тим користе и технике насиља. Видели сте, у Србији, тзв. Цивилизовани рат био је комбинован са бомбардовањем, са притиском у дипломатији, тј. оним што је госпођа Олбрајт звала „коерзитивна дипломатија“, затим са ембаргом, односно са економским ратом. Кад једној земљи забраните да извози, да буде у банкарском систему, да нормално живи, онда то није ништа друго до јак облик насиља и рата.

Дакле, та метода „цивилизованог рата“, УСА професора Зена Сарпа, из фондације „Алберт Ајнштајн“ (још једне невладине организације), била је примењена у Србији као у лабораторији за будуће ратове, а потом и у Грузији. На власт доведени Саликаш Вили је признао да је долазио у Србију на стаж и обуку, позван од стране „Отпора“, чији се близанац у Грузији зове „Кмара“. Употребљени су били исти рецепти и исте методе. Изазива се циркус у парламенту, блокира се рад институција, изводе се масе на улице и почиње „Пропаганда сликом“. То је уствари „Тјенанмен“, човек који стоји испред тенка и слика која мора да обиде цео свет. Исто ово примењено је у Србији, ја сам све то лично видео: млада девојка, девојчица, даје цвет милицајцу, испред милицијског кордона, који има шлемове, чизме, палице… Девојка даје цвет и та упечатљива романтична слика обилази читав свет. То је оно што се зове „Телевизирана револуција“. На жалост, иза ње обично стоје много мање лепе ствари, јер се иза ових романтичних и режираних сцена крију нове технике државног удара.

Лудњак Едвард, бивши функционер ЦИА-е, написао је књигу „Технике државног удара“, пре пар година. Иако се данас доста тога променило, још увек се користе методе „визуелног силовања маса“, по рецепту Сержа Цакотина и његовог чувеног: „Силовање маса политичком пропагандом„. Данас је то само допуњено и подмлађено методама „цивилизованог рата“, јер у новим типовима државног удара мас медија играју главну улогу. Први објаве резултате и прогласе свог кандидата за победника С једне стране каже се: гласање је демократска тековина и народ демократски бира. Али, с друге стране, то нимало није тачно јер се уз огромне количине новца одвијају тајне паралелне кампање и пропаганде, које обављају лажне невладине организације и тзв. Институције за сондажу. Институти сондирања јавног мњења су такође у игри. У Србији је то ЦЕСИД, а у Украјини постоји његов близанац. Ти Институти за сондажу организују тзв. Exit pol, односно сондаже пре избора, које се служе следећом методологијом:

А. Прва метода је та да се унапред каже ко ће победити, ко ће добити на изборима,

Б. Друга се састоји у томе да се резултати објављују пре званичне комисије, док још нису ни затворена биралишта. Све ово треба да „модификује“ народну вољу и стави је на линију која је већ предвиђена.

С једне стране казе се: гласање је демократска тековина и народ демократски бира. Али, с друге стране, то нимало није тачно јер се уз огромне количине новца одвијају тајне паралелне кампање и пропаганде, које обављају лажне невладине организације и тзв. Институције за сондазу. Институти сондирања јавног мњења су такоде у игри. У Србији је то ЦЕСИД, а у Украјини постоји његов близанац. Ти Институти за сондазу организују тзв. Еxит пол, односно сондазе пре избора, које се слузе следецом методологијом: А. Прва метода је та да се унапред казе ко це победити, ко це добити на изборима, Б. Друга се састоји у томе да се резултати објављују пре званицне комисије, док јос нису ни затворена биралиста. Све ово треба да „модификује“ народну вољу и стави је на линију која је вец предвидена.

Једино што је добро код Американаца је што унапред кажу шта це радити. У својој књизи Збигњев Бжежински је сам написао да ће бити потребно да се Русија раскомада на три дела. Исти тај Бжежински је на челу Комитета за „слободну и демократску Чеченију“. Као што видите, ништа од тога није случајно. Бжежински је и на челу једног другог комитета, „Xemston fondacije“. То је фондација која се у почетку бавила геополитичким сектором далеког Истока, односно Азије, а касније се ова фондација специјализовала за питања Украјине и у недавним догађајима одиграла кључну улогу.

Уместо закључка

Мадлен Олбрајт је шеф: ЦЕСИДА и Грађанског савеза… У Србији, Institut za sondazu, CESID финансирају: Национални Институт за Демократију на челу кога је Мадлен Олбрајт, ИРИ, Интернационални Републикански Институт, затим Freedom house, невладина организација на челу које се налази James Wosley, бивси функционер ЦИА-е. Финансијери су и German Marshall founds of USA, тако]е невладина организација, а допринос у новцу дају и неке амбасаде, као, рецимо, амбасада Холандије, Данске и Немачке. Исти ови организми финансирају и: Грађански савез и Грађанску иницијативу, које су биле локомотиве ДОС-а. Ове две последње организације добијају новац још и од US – AID групе, затим од King bonjdven foundation, од National Endonjement for Democracy, и од Фонда за отворено друство (Београд).

Наведене, тзв. „невладине, хуманитарне организације“ раде у тесној спрези са владиним америчким сектором и са комерцијалним англосаксонским друштвима. Оне немају никакав идеал праведног живота (када сте чули да су поставиле питање неког УСА злочинца?), већ се баве искључиво агитацијом и пропагандом за наметање америчке слике света, регрутовање људи и инсталирање режима који ће бити америцки колаборантни у бескрајним економским ратовима. То је њихов једини прави циљ.

(Текст је први пут објављен пре 2005.)