Драган Симовић

Речи које се

у тишини изговоре

Песмом против смрти!

Перун Стриборјанин

01

Само оно

што будан Сневач

 у сну створи, то –

 и у Пра Васељени

 обитава;

и бива, гле, усудба,

једног будућег

 Сневача!

02

Кад ум

 у Пра Тишини

утихне,

онда звезданим словом

Срце Певача

слови!

03

Само речи

које се у тишини изговоре,

остају заувек уписане

у Срцу Пра Васељене!

04

Онај што је дошао

 после мене, гле!

 Предак је мој

 што ће се –

у будућности далекој –

у птомцима мојим

са мном срести!

05

Придржи ме, још мало,

Створитељу мој!–

да Песму своју

 до краја отпевам!

06

У трену, гле,

векови минуше,

као дашак

у сутон вечерњи!

07

Реч ме исцели Речју!–

 Врати ми очињи вид!

08

Тамо иза свега;

и тамо иза, иза свега,

један много лепши,

 и бољи,

свет обитава!

09

Тек када се одрекнеш свега,

онда, заиста, имаш све!

10

Наша је судбина давно записана,

у једном далеком

 звезданом јату!

11

Далека звездана јата

 са мном су

 у једном сну.

12

Тамо негде,

иза свих познања;

иза свега,

што јесте и бива –

тамо је, гле,

Пра Родина

наша!

13

Све дише, и све је живо

 у свим световима –

у Пра Васељени.

14

Слуга сам Твој –

слуга радосни –

Створитељу мој!

15

Нека се Милост

Пра Мајке у Светлости

низведе на Песника

што будан снева

 у ноћи

кад багрем

бео цвате!

16

Ако знаш –

онда и верујеш;

ако верујеш –

онда и знаш!

То је твој Пут

 ка једном далеком

 звезданом јату,

што се у будућности –

 из снова твојих –

 рађа!

17

Онај што је био пре мене,

и онај што ће бити после мене –

једино Он може

све о мени

знати.

18

Мирише багремов цвет

плаветан, румен и бео!

И вечерња

 Звезда Разјасна –

 високо над Домом нашим.

Будим се иза сна, у сутон,

и крећем на Далек Пут!

Спевано у пољима банатским,

наспрам Вршачког горја,

месеца цветног 7520/2012. године.