Србија је у очекивању избора. 6. маја грађани земље гласају за председника, парламент и месно самоуправљање. Како истичу балкански аналитичари, први пут од момента свргавања Слободана Милошевића, одноосно, од 2000. године, водеће политичке снаге Србије имају једнаки циљ – учлањивање у ЕУ.

06.05.2012.

Очекује се да ће се главна борба водити  измђу председника Демократске странке Бориса Тадића и лидера Српске напредне странке Томислава Николића. Ако у конкуренцији за положај председника веће политичко искуство има Тадић, на парламентарним изборима се очекује нека мала надмоћ напредњака – зато ће се тражити  коалициони партнери. Главну улогу могу да одиграју 10-11 одсто СПС, чији успешни ребрендинг је пре неколико година остварио њен данашњи лидер Ивица Дачић. При томе експерти не искључују могућност стварања такозваног  националног пријатељства, оријентисаног на војни и политички неутралитет Србије. Таква перспектива је пре свега повезана с бившим премијером Војиславом Коштуницом и његовом Демократском странком Србије.

У сваком случају, неопходност промена у српској политици је актуелна, – каже  научник Института славистике РАН Георгиј Енгелгардт.

Данас у Србији видимо политичке снаге, које се мало разликују међусобно. Све оне иступају, условно речено, за све добро, против свега лошег – и за очување Косова, и за евроинтеграцију, и за помоћ селу, и за развој градова, али видимо да за 4 године влада,  коју је контролисала странка Тадића, није постигла крупне успехе. За савремену Србију је важно да би и  у парламенту, и у влади биле заступљене управо странке принципијелног карактера, у које спада, безусловно, Демократска  странка Србије Војислава Коштунице и, мада је то парадоксално, Либерално- демократсва странка Чедомира Јовановића.

Они се налазе на супротним крилима, али истичу принципијелне захтеве –  не наставак данашег доста неодређеног курса, већ стриктне политичке  циљеве. ДСС има јасно зацртан национално-конзервативан програм, та се странка не боји да говори о свом скептичном односу према евроинтеграцији, за њу је првостепени  суверенитет Србије на Косову и оријентација на Русију и друге светске центре. У случају ЛДП видимо стриктно изражену проамеричку и пробриселску странку, која  свесно спроводи линију потпуног одустајања од националних претензија и потпуног задовољења свих спољних захтева.

Додуше,  према свим прогнозама, ДСС и ЛДП ће  добити највише  8 до 10 одсто гласова, није чињеница да ће они моћи да играју одлучујућу улогу у формирању новог парламента, који ће у сваком случају морати да одговара на изазове и промисли даљу стратегију односа с Русијом, – истиче Георгиј Енгелгардт.

Новее власти ће бити  ослабљене пре свега тешком економском ситуацијом у Србији, те ће  се борити за налажење спољних средстава, што је веома сложено у условима финансијске кризе. У сваком случају ће нова влада бити формирана коалиционо, то значи, да не може да се избегне напетост између различитих политичких снага. Мислим да неће доћи до глабалних промена у односима с Русијом. Једино, у случају владе, формиране  око Српске напредне странке може да буде нешто више гестова према Русији, само мало, јер ће Николић морати да се улагива Бриселу, зато неће моћи, а вероватно и хтети да прави неке  озбиљне кораке усусрет Русији, например, побољшава климу за руске инвеститоре.

Главна интгрига месних српских избора је њихово одржавање на Косову. Два српска муниципалитета на северу покрајине намеравају да бирају   самоуправу. Та је чињеница већ изазвала реаговање не само земаља, које су признале независност Косова, већ и Београда, којем је сасвим очигледно постављен услов да укине присуство српских института у покрајини.

Како је ијавио амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел, ако гласање косовских Срба на предсденичким и парламентарним изборима добар пример сарадње две суседне државе, месни избори нису легитимни. Косовске власти су са своје стране обећале да ће ометати одржавање локалних избора. Коментар Георгија  Енгелгардта.

Знатан део становника северног Косова је животно заинитересован да не би се нашао под влашћу Приштине, осећао се безбедно и очувао своју имовину. Дакле, одржавање избора је једно од ретких ненасилних средстава, која су им преостала.

Укупно у српским изборима учествује 18 странака и 12 кандидата. Републичка изборна комисија ће објавити коначне резултате најкасније кроз 96 сати после затварања изборних јединица.

За разлику од већине других европских земаља, у Србији парламентарни и председнички избори традиционално имају облик серије у наставцима. Прво гласање само оцртава контуре будућег облика структура власти. Судбина председничке фотеље решава се у другом кругу. Што се тиче распореда снага у Народној Скупштини, резултати гласања које објави ЦИК постају само карте у рукама лидера водећих странака које започињу политички пасијанс. Његов распоред разматра наш коментатор Петар Искендеров.

Последња предизборна анктирања сведоче о релативној једнакости снага основних претендената на дужност председника и места у Народној скупштини. Све води ка томе да ће лидер Српске напредне странке Томислав Николић у првом кругу претећи са мањом предношћу Бориса Тадића. У насталој ситуацији одлучујућу улогу треба да одиграју присталице социјалисте Ивице Дачића који у предизборној трци долази на треће место. Једна од водећих социолошких агенција Фактор Плус приказује следећу слику првог круга: Николић 36,1%, Тадић 35,7%, Дачић 11,3%. Уз овакав распоред снага коначни избор Бориса Тадића изгледа сасвим вероватно.

Страначке страсти Срба уколико се примене на парламентарне изборе, делују много фрагментарније. Али и овде су лидери исти – напредњаци Николића и демократе Тадића. Фактор Плус им даје 34,5% и 28,3%. Ипак, за разлику од предсседничких избора, шансе опозиције да формира већину делују озбиљније. Разуме се, ако јој пође за руком да привуче на своју страну посланице других странака, у првом реду присталице бишег премијера Војислава Коштунице. У том случају, према постојећим инфорамцијама, није искључена варијанта да Николић заузме дужност председника скупштине.

Али чак и та варијанта одговарала би ЕУ, која не крије да подржава председника Тадића и оне снаге које се обично називају проевропске. Мишљење експерта Института за славистику РАН Александра Карасјова:

Извесно време у јавном мњењу Србије остаће линија жестоког одрицања споразума са ЕУ.  Али пре или касније Србија ће се наћи у ЕУ. То је неизбежно. Да погледамо како ће се ЕУ понашати после избора. Ако се на власти у Србији поново нађе председник Борис Тадић и проевропска коалиција, може се очекивати постизање нових компромисних споразума између Београда и Приштине под окриљем ЕУ. Али и Русија не треба да заборавља на заштиту својих интерса у Србији, у првом реду економских. У сваком случају, споразуми о учешћеу Србије у гасоводу Јужни ток и куповини српског нафтног монополисте Нафтне индустрије Србије од стране компаније Гаспром њефт били су потписани за време председника Тадића, уз сву његову оријентацију на Брисел.

Главни опонент курса председника Тадића за осигурање скроијег ступања Србије у ЕУ остају српски радикали. Њихов лидер Војислав Шешељ и даље се налази у истражном затвору Хашког трибунала и СРС је кандидовала његову супругу Јадранку Шешељ. Она обећава да ће се борити за то да се обустави процес интеграције Србије у ЕУ, пошто то по мишљењу радикала означава одустајање од Косова.

Последњих дана у српским медијима појавила су се саопштења да Хашки трибунал на молбу Тадића може да пристане на привремено ослобађање Војислава Шешеља како би му омогућио учешће у предизборној кампањи у Србији. Рачунало се да ће се на тај начин одвући гласови главног Тадићевог супарника Николића. Ипак избледа да је дати сценарио деловао превише авантуристички чак и за Балкан.