„Избијање глобалне економске кризе било је права благодат за транснационалне криминалце. Захваљујући слабој економији, криминалне организације богате кешом могу куповати посрнуле али потенцијално вредне компаније по повољним цијенама.

Фискална штедња приморава владе да крешу буџете за полицију и правосуђе. А посљедњих година појавила се нова пријетња: мафијашка држава“, наводи се у анализи објављеној у америчком Форин аферсу. 

Као „мафијашке државе“ у издању часописа за мај/јун означавају се и Црна Гора и Бугарска.

Широм свијета, како је објашњено, „криминалци су продрли дубоко у владе, до непредвиђеног нивоа“, а „дешава се и обратно – умјесто да ударе на моћне кланове неке владе преузимају њихове незаконите операције“.

„За разлику од нормалних држава, мафијашке државе се не ослањају само повремено на криминалне групе како би оствариле одређене спољнополитичке циљеве. У мафијашкој држави високи владини званичници су заправо интегрални играчи, ако не и лидери криминалних предузећа, а приоритет су им одбрана и промоција послова тих предузећа. У мафијашким државама попут Бугарске, Гвинеје Бисао, Црне Горе, Мјанмара, Украјине и Венецуеле, национални интерес и интерес организованог криминала су нераздрешиво испреплетани“, наводи се у анализи.

Богатство за себе

У мафијашким државама, пише Форин аферс, „владини званичници прибављају богатство за себе, своје породице и пријатеље користећи новац, радну снагу, политички утицај и глобалне криминалне везе да цементирају и прошире власт.

„У ствари, водеће позиције у неким од свјетски најпрофитабилнијим предузећима с оне стране закона више не попуњавају само професионални криминалци; ту су сада и високи владини званичници, посланици, шефови обавјештајних служби, полицијски челници, официри, а у неким екстремним случајевима чак и шефови држава или чланови њихових породица“, наводи се у часопису америчког Савјета за спољне послове.

Мафијашке државе, како је објашњено, није лако категорисати јер су замагљене концептуалне линије између државних и осталих актера, па је тешко предвидети њихово понашање што их чини посебно опасним у међународном окружењу.

У анализи се нашироко разматрају везе између криминала и државних институција у Русији, али наглашено је и да има пуно других примера.

У одјељку под насловом „мафија има државу“ подсјећа се да је Савјет Европе прошле године објавио извештај у којем је наведено да су премијер Косова Хашим Тачи и његови политички савезници успоставили „насилну контролу над трговином хероином и другим наркотицима“ и заузели важна мјеста у „косовским структурама организованог криминала налик мафијашким“.

Уз подсјећање на податке које је 2011. објавио Викиликс, у тексту у Форин аферсу истиче се да је спој државе и криминала у Бугарској можда и јачи него на Косову.

Аутор анализе је др Моизес Наим, најпознатији по књизи преведеној на 18 језика „Забрањено: Како кријумчари, трговци криминалци и плагијатори отимају глобалну економију“.