Покушај мировног плана у Сирији су спонзорисале Уједињене Нације и Арапска Лига . План није направљен да би зауставило насиље, него да се скине са власти Асад и његова Влада. Касније би се кренуло у војну акцију, вероватно од стране Американаца и њихових НАТО марионета.
01.05.2012. вестинет.рс

Erdogan i turska vojska

Мировни план тражи, између осталог, да се реше конфликти са Асадовом Владом, а игнорише се чињеница да је опозиција такође наоружана. План за опозицију садржи једну реченицу – сличне обавезе ће се тражити и од опозиције да би се зауставиле борбе. Нигде се експлицитно не тражи од њих да прекину са борбом.

Асад је пристао да спроведе план, под условом да и друга страна има исте обавезе. То је сада велики проблем за Запад јер су они финансирали и наоружавали опозицију да би збацила актуелну власт.

Према томе, Запад не може да захтева од опозиције да поштује Мировни план УН, јер би то ометало њихов циљ рушења Асада. Након што се Асад сложио са мировним планом, опозиција је наставила са сукобима, чиме је Влада морала да тражи писане гаранције да се зауставе конфликти. Наравно, њихов лидер одбија, и каже да не признаје режим.

Ово је врло лицемерно у вези примирја, ако једна страна спушта своје оружје друга страна наставља са борбама. Ипак, ово је место за обликовање мировног плана.

Терет се ставља на Ал Асада да заустави борбе али са друге стране опозиција се не форсира на то, и тако им омогућава насилне подухвате. Самим тим, натераће Асада да прекине мировни план, чиме ће створити прилику Западу да наставе са подршком сиријске опозиције.

Такође треба погледати и ко је написао мировни план: Кофи Анан који је тренутно изасланик у Сирији и има дубоке везе са ЦИА. Започео је основу онога што ће бити познато као „одговорност заштите“, доктрина која је коришћена од стране Запада да интервенише у земљама, у циљу збацивања режима, који одбијају да се клањају.

1999.године, када је одржао говор као секретар УН, користећи Босну и Руанду као пример: „Државе нису успеле да испуне своју дужност, и нису заштитиле своје људе“, тим је закључио да, суверенитет држава, представља препреку за заштиту људских права.

Недавно је било приче о инциденту који се десио на сиријско-турској граници. Сиријски војник је пуцао у цивиле. Међутим, оно што се овде игнорише је чињеница да су сиријски војници пуцали на побуњенике.

Побуњеници су покушали да побегну у избеглички камп, извештавају Британци, који тамо имају базу. Требало би и да се схвати Турска улога у свему овом. Послали су обавештајну службу у Сирију, од којих је 40 официра остало заробљено. Турска већ прети да ће интервенисати, и подржава сиријску опозицију.

NATO

Значи, мировни план није ништа друго него виц, који би требао да натера Асада да га не испоштује, тако да Запад има разлога, заједно са Турском да интервенише и направе марионетски режим.

То ће само помоћи у напорима да “ране” Иран, јер му је Сирија главни регионални савезник, и ако Сирија падне, Иран ће по сваком питању бити изолован.

Овај „покушај“ мира је у ствари “објава рата“.