„Драго ми је шта сам урадила на Косову“

29. 04. 2012. 21:32 Блиц

Бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, рођена 15. маја 1937. у Прагу као Мари Јана Корбелова, 64. државни секретар САД и прва жена у историји САД на овом положају, ове је недеље објавила књигу „Прашка зима: лична прича о успоменама и рату, 1937. – 1948.“. Између осталог, у њој пише о рођацима настарадалим у холкаусту, о чињеници да у младости уопште није знала за своје јеврејско порекло, и о моралној тежини одлука са којима су њена породица и она сама током живота били суочени, укључујући и оне везане за Косово и Метохију.

Медлин Олбрајт и Хашим Тачи

Како би избегли прогоне и заштитили се, родитељи Медлин Олбрајт прешли су у римокатоличку веру, у којој је и она сама одгајена и васпитана. Тврди да је за своје јеврејско пореколо сазнала тек када је одрасла, мада је то детаљ њене биографија у који многи не верују. Бивша државна секретарка, међутим, упорно инсистира да је било управо тако, а на питање новинара „Хафтингтон поста“ о томе како се таква ситуација одразила на њен осећај идентитета, и да ли сматра да јој у том погледу нешто недостаје, одговара:

„Врло сам поносна на своје чехословачко порекло, али свој идентитет бих тренутно описала овако: ја сам Американка, мајка, бака, потичем из јеврејске културе, била сам римокатолкиња, сада сам епископалне вероисповести, посвећена сам људским правима, верујем у међународну заједницу, и све те ствари су на овај или онај начин дубоко утицале на мене“.

У време њеног рођења, отац мале Мари је био чехословачки дипломата у Београду, који је морао да напусти 1939. Породица је ратне године провела у Лондону, а после рата отац је као дипломата поново дошао у тадашњу Југославију, овог пута са целом породицом, тако да је Мари овде провела извесно време.

Пошто се бојао комунистичке индоктринације отац је, међутим, није слао у наше државне школе, већ су је подучавале гувернанте, а нешто касније послао ју је у интернат за девојке у Женеви. Тада је и име званично променила у Медлин, француску верзију чешког надимка Мадленка, који јој је наденула бака. Отац јој је 1948, као познати антикомуниста, повучен с положаја у Београду, а исте године породица емигрира у САД.

Приликом удаје за Џозефа Олбрајта, 1959, Медлин Олбрајт је прешла у епископалну цркву, којој и данас припада. Тек као одрасла је сазнала и чињеницу да су јој током Другог светског рата у холокаусту настрадали бројни рођаци, укључујући и троје деда и бака.

На питање о моралној тежини и исправности одлука које је доносила, Медлин Олбрајт, такође у разговору за „Хафинигтон пост“, каже: „Мислим да су одлуке које сам доносила биле добре. А многе су и други донели уместо мене. Да ли за нечим жалим? Жалим што нисмо брже интервенисали у Југославији. Мислим да ми је драго због оног што смо урадили на Косову. Тешко је било одлучити да ли ради спречавања етничког чишћења треба употребити ваздухопловне снаге, које ће успут убијати и недужне. Да ли је у реду одлучити да жртвујеш живот једне особе да би спасао живот друге? Те одлуке су ми биле тешке“.

На крају разговора, бивша државна секретарка је испричала: „За време рата на Косову, свакодневно сам одржавала телефонске конференције са министрима иностраних послова чланица НАТО. На телефону смо били Британац, Француз, Италијан, Немац и ја. „Зашто не направимо паузу у бомбардовању због Ускрса?“, питао је италијански министар иностраних послова, а немачки је рекао: „Због чега бисмо правили паузу у част једне вере, док убијамо људе друге вере?“ Мислим да је то била једна од најупечатљивијих изјава, у смислу заједничког идентитета и важности доношења исправне моралне одлуке.